Plavi slon
Ja sam htio peći skupa puretinu i janjetinu, jel jelte Purgeri za Uskrs vole imati puricu, a mi Dalmatinci janjetinu.
Onda je Viša sila vikala na mene jer da samo meni more past na pamet da mećem mlince u sok od janjećeg pečenja, pa sam se ja diga u šest i prvo stavio peć puricu.
Šunku smo skuhali dan ranije, mislim ne samo šunku jer sam ja vidio u nekoj emisiji na televizoru kako neka baba u Slavoniji kuva šunku, slaninu, kobasice i kulen sve zajedno, a šta supatnik vidi mora i probat.
Slaninu smo pojeli odma na večer pa nije ni dočekala Uskrsa.
Mater od više sile je ispekla šunku u kruhu, i francusku smo napravili dan ranije, ali smo zato salatu od šparoga koju najviše voli mamino zlato napravili dok se pekla purica, pa su nas zvala dječica da nam čestitaju Uskrs.
Onda smo se okupili za doručak, pa smo se natukli šunki, nekoliko salata, nekoliko sireva, i sitnice.
Onda sam ja peka janjetinu, pa smo zeru budalakali, pa je onda došlo vrime ručku, pa smo imali puricu zmlincima, bez soka od janjećeg pečenja i janjetinu s mladim kumpirin, pa su purgeri koji vole puricu, satrali janjetinu, mlađi je doša sa zaručnicom, ali su ručali kod njenih pa su jeli kolače, imali smo tortu od sira s jagodama, i medenu pitu koja nije izgledala ko medena pita ali je bila jako fina pa smo zanemarili nesuglasnost izgleda.
I tako je proša još jedan Uskrs u krugu obitelji, u nadi da ćemo i idući dočekati u istom sastavu, ili možda pojačani za nekog novog člana, što bi čovjek mogao više od toga poželjeti.
Hvala vam svima na lijepim čestitkama, od srca uzvraća i želim vam što više radosti, tuge su neizbježne, sastavni su dio života, i kao takve ih moramo prihvaćati u nadi da nas neće promijeniti i učiniti ogorčenima barem ne na dugi rok.
|