Let lastavica

27.04.2020., ponedjeljak

Vijesti iz covid bolnice

Moja bolnica, u kojoj sam provela cijeli radni vijek, sada je covid-bolnica i moje osoblje je na prvoj borbenoj liniji ovog neravnopravnog rata. Pitala sam moju najbolju medicinsku sestru kako je i gdje je. Evo odgovora, bez cenzure: "Poštovanje, moja draga doktorka! Hvala na brizi. Radim punom parom. Kao u mlade dane. Teško je jako, ali izguraće se. Dva rata mi nisu bila ovako teška kao ovaj mesec dana. Neprepričljivo. Kada neko zakuka kako mu je teško u izolaciji, ja kažem: ne znaš kako je izolacija lepa. Ne možeš ni znati. Ja znam da cenim čašu vode koju mogu slobodno da popijem i da počešem nos...da odem u toalet. Tih osam groznih sati pod opremom....ništa ne može da dočara. Posla mnogo... posle četiri sata se uzajamno bodrimo da izdržimo. Dehidriramo jer smo mokri od znoja, usta se speku. O zarazi i mogućnosti iste moramo da mislimo, a da opet zbrinemo te bolesne ljude. Ponosna sam na nas sve. Posle posla teturamo do prostorije za skidanje gde maestralno kolege odrade svaki korak da tako umorni ne napravimo pogrešan potez....uniforma na nama mokra, ali kada izađemo na vazduh i udahnemo punim plućima....to je radost neopisiva. Potom jurimo u zelenu zonu da popijemo vodu. Za sada je tako i dobro smo prošli. Ipak, niko nema iskustvo sa ovim... Verujte, ja sam bila mišljenja kao i većina ljudi da je to priča. Ljudi ne znaju jer ne vide. Pripremali smo se danima. Iseljavali... sve mislimo: ma nije to to.... Subota, dan kada sam došla na prepuno odeljenje gde vidite da ljudi u punoj snazi, koji ne znaju šta ih je snašlo na 15 l O2 hvataju vazduh, a saturacija sve lošija. I ti premeštaji u anesteziju su me šokirali. Sada jeste lakše jer su lakše kliničke slike, a i rezultati nisu tako loši. Vrlo brzo smo se preorijentisali i pulmolozi, epidemiolozi i anesteziolozi su svakog momenta u toku za svakog pacijenta. Ovo pričam zaista sa oduševljenjem kao normalan čovek, a o težini posla i straha i neprospavanim noćima.... neka to ostane iza. Iako imam mogućnost da se krećem i za vreme policijskog časa, ja u mojoj izolaciji uživam. Da, nisam sa porodicom....ne bi bilo fer doneti im nešto. U stanu sam kod moje prijateljice čiji stan godinama čuvam i stalno se pitala kako da mi se oduži. Sada jeste za sva vremena.... Setim Vas se često u nekim situacijama i iskopam, šta biste Vi sada predložili i uradim tako. Od Vas sam usvojila racionalnost u razmišljanju i reakcijama....praktičnost, ali i da se ne kuka... nego pokuša živeti u sitnim stvarima koje su uobičajene, a u ovakvim situacijama velike. Čuvajte se...to mi je dar. Veliki i najtopliji zagrljaj!" Oznake: blog

- 05:02 - Dobro došli pristojnim komentarom na moj blog (50) - Isprintaj - #