Marketing
Vijesti iz covid bolnice
Moja bolnica, u kojoj sam provela cijeli radni vijek, sada
je covid-bolnica i moje osoblje je na prvoj borbenoj liniji
ovog neravnopravnog rata. Pitala sam moju najbolju
medicinsku sestru kako je i gdje je. Evo odgovora,
bez cenzure:
"Poštovanje, moja draga doktorka!
Hvala na brizi. Radim punom parom. Kao u mlade dane. Teško
je jako, ali izguraće se. Dva rata mi nisu bila ovako teška kao
ovaj mesec dana. Neprepričljivo. Kada neko zakuka kako mu je
teško u izolaciji, ja kažem: ne znaš kako je izolacija lepa. Ne možeš
ni znati. Ja znam da cenim čašu vode koju mogu slobodno da
popijem i da počešem nos...da odem u toalet. Tih osam groznih
sati pod opremom....ništa ne može da dočara. Posla mnogo...
posle četiri sata se uzajamno bodrimo da izdržimo. Dehidriramo
jer smo mokri od znoja, usta se speku. O zarazi i mogućnosti iste
moramo da mislimo, a da opet zbrinemo te bolesne ljude.
Ponosna sam na nas sve. Posle posla teturamo do prostorije
za skidanje gde maestralno kolege odrade svaki korak da tako
umorni ne napravimo pogrešan potez....uniforma na nama mokra,
ali kada izađemo na vazduh i udahnemo punim plućima....to je radost
neopisiva. Potom jurimo u zelenu zonu da popijemo vodu.
Za sada je tako i dobro smo prošli. Ipak, niko nema iskustvo sa
ovim... Verujte, ja sam bila mišljenja kao i većina ljudi da je to priča.
Ljudi ne znaju jer ne vide. Pripremali smo se danima. Iseljavali...
sve mislimo: ma nije to to.... Subota, dan kada sam došla na
prepuno odeljenje gde vidite da ljudi u punoj snazi, koji ne znaju
šta ih je snašlo na 15 l O2 hvataju vazduh, a saturacija sve lošija.
I ti premeštaji u anesteziju su me šokirali. Sada jeste lakše jer su
lakše kliničke slike, a i rezultati nisu tako loši. Vrlo brzo smo se
preorijentisali i pulmolozi, epidemiolozi i anesteziolozi su svakog
momenta u toku za svakog pacijenta.
Ovo pričam zaista sa oduševljenjem kao normalan čovek, a o
težini posla i straha i neprospavanim noćima.... neka to ostane iza.
Iako imam mogućnost da se krećem i za vreme policijskog časa,
ja u mojoj izolaciji uživam. Da, nisam sa porodicom....ne bi bilo fer
doneti im nešto. U stanu sam kod moje prijateljice čiji stan
godinama čuvam i stalno se pitala kako da mi se oduži. Sada
jeste za sva vremena....
Setim Vas se često u nekim situacijama i iskopam, šta biste Vi sada
predložili i uradim tako. Od Vas sam usvojila racionalnost
u razmišljanju i reakcijama....praktičnost, ali i da se ne kuka... nego
pokuša živeti u sitnim stvarima koje su uobičajene, a u ovakvim
situacijama velike.
Čuvajte se...to mi je dar. Veliki i najtopliji zagrljaj!"
Post je objavljen 27.04.2020. u 05:02 sati.