Pravilo bloga
Ne dozvoljavam vrijeđanje
ni mene ni drugih osoba.
Takve komentare brišem.
Let lastavica
31.01.2017., utorak
Dvorci Europe - 1
Ako uopšte postoji neko ko to ne zna, Šenbrun se nalazi u Beču.
Za razgledanje Šenbruna vam zaista treba jedan ceo dan. Od 18.
veka pa sve do 1918. godine dvorac je bio rezidencija habzburških
careva, a uređen je u predivnom stilu dekorativnog baroka, za šta
su zaslužni arhitekte Johan Bernard Fišer fon Erlah (Johann
Bernhard Fischer von Erlach) i Nikolaus Pakasi (Nikolaus Pacassi).
Palata Šenbrun uvrštena je u popis mesta svetske baštine 1996. godine.
U neposrednoj blizini dvorca nalazi se i Bečki zoološki vrt, najstariji
zoološki vrt na svetu, osnovan 1752. godine.
Hofburg je kompleks carskih rezidencija u centru Beča. Ustvari je
to pravi carski grad, sa brojnim palatama, trgovima i parkovima za
smeštaj i rad carskog dvora i njegovih službenika. Jedan deo Hofburga,
Neue Burg, služi kao rezidencija predsednika Republike Austrije, a
veći deo je pretvoren u muzeje i prostore javne namene (kongresi,
ceremonije, priredbe).
Kilometar iznad Karlovog mosta, po levoj strani reke Vltave, na
brežuljku uzdiže se predeo Hradčany i na njima češki kraljevski dvorac Praški grad. Hradčany su deo Praga na kojem se nalazi Praški grad.
Česi dvorac zovu Pražský Hrad. Počeci dvorca datiraju od 880 godine.
Od samog početka je sedište kraljevskog roda dinastije Přemysl. Dvorac
je pretrpeo velike štete u vreme husitske bune. U drugoj polovini 18 veka
bio je ponovo preuređen za vladavine Marije Terezije. Početkom 20. veka
dvorac je ponovo preuredio veliki arhitekta Josip Plečnik.
Praški dvorac je jedan od najpoznatijih dvoraca Evrope i prema
Ginisovoj (Guinness) knjizi rekorda, najveći je dvorac na svetu.
Valdštajnska palata u Pragu izgrađena je dvadesetih godina 17. veka
u stilu ranog baroka. Ima nekoliko prekrasnih sala i poznati Valdštajnski
vrt. U palati je danas sedište Češkog Senata (Donji dom).
Nazvali su je vila i možemo im verovati, ali meni je ostala u sećanju
kao dvorac. Vila Chopin nalazi se u Karlovim Varima, gde većina
građevina pre liči na dvorce nego na vile.
Castello Sforzesco (Sforzin dvorac) je dvorac u Milanu koji je u
prošlosti služio kao službena rezidencija milanskih vojvoda,
a danas kao muzej i galerija. Njegova je izgradnja započela još u
14. veku. Oko godine 1450. ga je počeo dograđivati Francesco
Sforza, a u radovima je sudelovao i Leonardo da Vinci. Pod
kasnijom španskom vlašću je dograđen i postao jedna od najvećih
citadela Evrope. Nakon ujedinjenja Italije u 19. veku je izgubio
vojnu svrhu, te je rekonstruisan u muzej.
Palata Dolmabahče (Turski Dolmabahçe Saray) je palata u Istanbulu
na evropskoj obali Bosfora. Dao je sagraditi sultan Abdulmedžid I
između 1843. i 1853. a godine 1857. se tamo sultan preselio iz svog
dvora palate Topkapi. Ova palata je bila približavanje turske imperije
Evropi i u mnogome je podsećala na evropske dvorce. Kao uzor su
je služile palate Luvr i Bakingemska palata. U ovom dvoru je 1938.
umro osnivač moderne turske države Mustafa Kemal Ataturk.
Topkapi Saraj(turski: Topkapi Saray), je palata u Istanbulu (Turska)
koja je skoro 400 godina bila glavna rezidencija osmanskih sultana,
od 1465.-1856. godine. Danas je muzej koji ima veliku i vrednu
kolekciju spomenika i umetnina (poput ogrtača i mača proroka
Muhameda), ali i jedna od glavnih turističkih atrakcija Istanbula.
God. 1985. Topkapi Saraj je upisan na UNESCO-v popis mesta
svetske baštine u Evropi.
Dvorac Sao Jorge se može videti iz svakog dela Lisabona. Najstariji
delovi datiraju iz 6. veka, iz vremena Rimljana, pa Vizigota i na kraju
Mavara. Obilazak Lisabona treba odavde započeti, jer se tako dobija
pravi utisak o veličini i lepoti Lisabona i delte reke Težo.
Vreme se za maštanje i sećanje. Krećemo u obilazak dvoraca
u Zagorju i okolini Zagreba. Nisam ih sve videla, ali ni ovo nije
loše za početak.
Dvorac Bežanec je sagrađen je u 17., a obnovljen u 19. veku u duhu
klasicizma. Spomenik je prve kategorije. Posed Bežanec je menjao
vlasnike tokom vremena: od grofova Keglevića do baruna Ottenfelsa,
sve do Siniše Križanca, koji ga je preuredio u vrhunski restoran i hotel.
U dvorcu Gjalski rođen je i živeo pisac Ksaver Sandor Gjalski.
pravim imenom Ljubo Babić. Nalazi se u Zabočkim Gredicama
i danas je restoran i hotel s očuvanim duhom starine.
Ovim sam dvorcima zaboravila imena...
Gorica u Pregradi
Lego-dvorac Empirej zagorskoga bivšega građevinskog
preduzetnika Mije Habulinca. Dvorac je smešten u selu
Jurjevec u Zagorju.
Dvorac Velika Horvatska nosi ime po mestu u kojem se nalazi.
O njemu postoji legenda o mladićima koji su obranili mjesto od
turskih osvajanja. Dvorac je generacijama pripadao plemićkoj
porodici Ratkay, a nakon njih tu su bili različiti vlasnici. Neko
vreme dvorac je bio samostan.
Dvorac Veliki Tabor je jedan od najpoznatijih dvoraca, čija starost nije
utvrđena. Neki misle i da je tu bilo i rimska utvrđenje. Bio je u posedu
plemićke porodice Ratkay.
Uz dvorac je vezana legenda o Veroniki Desiničkoj.
Novi dvori (lat.Curia nova) su jedinstveni kulturno-istorijski spomenik,
udaljeni samo 1,5 kilometra od centra Zaprešića (dvadesetak
kilometara od Zagreba), uz cestu koja vodi prema Hrvatskom zagorju.
Vlasnici Novih dvora bili su, redom kroz nekoliko vekova, Zrinski,
Čikulini, Sermagei, Festetići i grofovi Erdödy, od kojih ih je 1851.
godine kupio hrvatski ban Josip Jelačić. U vlasništvu Jelačića Novi
su dvori ostali do 1934. godine, kada su ih kćeri Đure Jelačića,
Vera i Anka, oporukom ostavile hrvatskom narodu.
Dvorac Trakošćan se smestio između Macelja, Ravne gore i Strahinjčice.
Nastao je u 13. veku kao manja utvrda. Svoj konačni izgled dobio je u 19.
veku. Juraj V. Drašković preobrazio ga je u rezidencijalni dvorac s
izuzetnim parkovima pretvorenim u romantični perivoj. Gradnjom brane
stvoreno je veliko jezero koje i dvorcu daje posebnu draž.
Danas je Trakošćan preuređen u muzej. U brojnim sobama izloženi su
predmeti iz njegove prošlosti: stari drveni namještaj, velike peći, predmeti
za svakodnevnu upotrebu, slike nekadašnjih vlasnika i njihovih porodica...
Stari grad Varaždin je tvrđava u Varaždinu, a ja ga više volim smatrati
dvorcem :) Danas je u njoj smešten Gradski muzej Varaždin.
Tvrđava se prvi put spominje u 12. veku. Krajem 14. veka dolazi u
vlasništvo grofova Celjskih koji je pregrađuju u gotičkom stilu.
Veliku obnovu tvrđava doživljava u 16. veku, kada je pregrađena
u savremenu renesansnu fortifikaciju. Za vlasništva Ivana Ungnada,
oko 1544. započinje gradnja zidina s kružnim kulama, te oko njih
zemljanih bedema i jarka napunjenog vodom. Time ona postaje
karakterističan tip utvrde zvan wasserburg. Zatim varaždinska
tvrđava trajno dolazi u ruke mađarsko-hrvatske obitelji Erdödy,
koja će na njoj izvesti manje adaptacije u baroknom stilu.
Đura je pozvao svoju mamu na ručak. Za vreme ručka majci nije promaklo
da je Đurin cimer Pera jako zgodan i mišićav. Ona je već duže sumnjala
da su njih dvojica nešto više od cimera, pa je upitala Đuru da li je to istina.
Đura je uveravao majku da su oni samo cimeri i ništa više od toga.
Nedelju dana kasnije Pera upita Đuru:
- Da li si video onu lepu kutlaču za supu? Nema je otkad je tvoja mama
bila ovde na ručku. Nije je valjda ona uzela?
Đura nije u to ni sumnjao, ali je ipak majci poslao mail:
"Draga mama, ne kažem da si ti "uzela" ili da "nisi uzela" kutlaču,
ali činjenično stanje je da od kad si bila kod nas - nje nema.
Pozdrav, Đura. "
Posle par dana Đura dobije majčin odgovor:
"Dragi Đuro, ja ne kazem da ti "spavaš" ili da "ne spavaš" s Perom,
ali činjenično stanje je: da on spava u svom krevetu, već bi odavno
pronašao kutlaču.
Pozdrav, mama. "
Sigmund Frojd je jedan od najkontroverznijih naučnika 20. veka.
Tokom njegovog života jedni su ga smatrali šarlatanom, drugi - genijem. Koko
Šanel ga je zvala prvim muškarcem feministom, a dva otkrića su ga
ovekovečila: razotkrivanje misterije ljudskog sna i "nalaženje" ključa za podsvest.
Evo njegovih 10 zanimljivih citata koji će vas definitivno podstaći na
razmišljanje, ali i zabaviti:
1. Veličina vašeg identiteta određuje se veličinom problema koji je u stanju da
vas izbaci iz takta.
2. Pre nego što dijagnostifikujete kod sebe depresiju i nisko samopouzdanje,
obavezno budite sigurni da niste okruženi idiotima.
3. Mi nikad ne bivamo tako ranjivi kao onda kad volimo, i nikad tako
beznadežno nesrećni kao onda kada gubimo ljubav.
4. Ljudi su više moralni nego što misle i mnogo više nemoralni nego što mogu
zamisliti.
5. Svaki normalan čovek, u stvari, normalan je samo delimično.
6. Ako ste oprostili čoveku sve, znači, završili ste sa njim, zauvek.
7. Protiv svakog čoveka čovek se može braniti, ali protiv pohvale ostaje
bespomoćan.
8. Mi više težimo ka tome da izbegnemo bol nego da susretnemo radost.
9. U trenutku kad čovek počne da sumnja u svoj život i svoju vrednost,
on postaje bolestan.
10. Veliko pitanje na koje nikada nije odgovoreno i na koje ni ja nisam bio
kadar odgovoriti, uprkos tridesetogodišnjem istraživanju ženske psihe
glasi: ŠTA ŽENA HOĆE?!
Ko voli ukus ruma? Pa još u kolačima?
Onda je ovo pravi kolačić za vas.
Pomešajte 250 g mlevenih oraha, 150 g prah šećera, 100 g mlevene čokolade,
i 4 kašike ruma. Pravite kuglice, uvaljajte ih u mleveni keks i stavljajte
u papirne korpice.
S godinama je kao s pijacom. Kad ujutro izađeš u nabavku, ti si svež
i odmoran, a na pijaci bogatstvo izbora, svega po volji, samo gledaj
šta bi uzeo. A popodne, ti si umoran, a na pijaci samo ostaci, ono što
drugi nisu izabrali. Ni ti nisi ono što si nekad bio. A kvalitet ponude
na pijaci slab. Pa gledaj, odgovara li ti ili ne. Nešto moraš jesti.
Uzimaš i slabiji kvalitet. Vraćaš se kući nezadovoljan. Eh, kako je
to bilo u moje vreme, kažeš. Ni ti nisi kao u to tvoje vreme. Pijaca
još manje… Vreme prolazi. Ne pita nikoga za dozvolu. Menja ljude,
menja okolinu. I na kraju ostavi samo sećanja na sve što smo
prošli, doživeli. Neke nežne otiske ili grube ožiljke u duši.
Mnogo čega bismo se rado oslobodili, zaboravili, prebrisali
gumicom kao da nikada nije postojalo. Ne ide. Onda bar da iz
toga izvučemo pouku, pa se setimo ponekog dobrog dela priče.
Nije sve bilo crno. A sa lepim uspomenama koje nisu dobile
neograničen vek trajanja, nego ih je život prekinuo kad je on
planirao, šta s njima? Rastegnuti ih na ostatak života kao
podsetnik da smo živeli. Da ne zaboravimo nikada.
A kao da bismo mogli zaboraviti?
Hteli biste da napravite finu pogaču, a da se ne
umorite mnogo? Možeee.
U 200 ml mlakog mleka stavite 1 kašičicu šećera,
1 kašičicu soli i izdrobljen jedan sveži kvasac.
Ostavite da se podigne na toplom 15 minuta.
U 700 g mekog brašna sipajte 2,5 kašičice soli
i jedno jaje. Dodajte kvasac i 100 ml mlake vode.
Umesite meko testo. Neka odstoji na toplom 20 minuta.
Testo razvaljajte na pobrašnjavljenoj podlozi na pravougaonik i narendajte
trećinu od 250 g maslaca. Testo presavijte s leve i desne strane po trećinu
ka sredini pa s donje i gornje.
Ostavite testo da odmori 10 minuta. Ponovo razvaljajte
testo i narendajte još trećinu maslaca. Savijte ga ponovo
i ostavite 10 minuta.
Razvaljajte testo, narendajte poslednju trećinu maslaca
i presavijte ga. U božićnu pogaču, česnicu, ide srebrni
ili zlatni novčić.
U pouljen okrugli pleh stavite pogaču
i premažite jednim slanim žumancem.
Ostavite 20 minuta i zagrejte rernu. Pecite na 200 stepeni 35 minuta.
Dolazi Mujo kući sa posla i sa vrata viče Fatu.
– Fato bolan, jesi li čula za novi zakon što su izglasali?
– Nisam, koji zakon Mujo?
– Koja god žena je rodila četvoro dece dobija penziju!
– Pa šta to nas briga Mujo, mi imamo samo troje, a vala četvrto
nećemo pravit!
– Jašta bolan, ali imam ja jednog vanbračnog klipana, šta kažeš
da ga dovedem, to će nam bit četvrti pa ćeš i ti dobit penziju?!
– Ma, more bolan Mujo, dovedi ga.
Otišao Mujo, vraća se sa sinom kad kod kuće Fata sama sedi.
-Fato, đe su deca bolan?
– E moj Mujo, čuli i drugi za taj zakon, pa došao svako po svoje…
Danas mecabg slavi rođendan. Pored adekvatnog buketa i pića,
ovog puta pripremila sam joj i dovoljno humora. Neka bude veselo!
Srećan ti rođendan, naša draga mecabg!
(Post objavljujem u tačno vreme njenog rođenja, 8.10!)
Muškarci se dele na neodgovarajuće, zauzete
i nedostižne.
Zašto su muškarci kao mikrotalasna peć?
Zagreju se za 15 sekundi.
Zašto muškarac ne može biti i lep i inteligentan
u isto vreme?
Bio bi žensko.
Muškarac je kao videorekorder: napred, nazad, napred,
nazad......eject!
Zasto su muškarci uvek zabrinuti
za veličinu svog penisa?
Zato što bi trebalo da budu.
Kad muškarac ćuti on je mislilac,
a kad žena ćuti - onda je mislilac nadrljao!
Nijedan muškarac nije verovao u leteće tanjire dok se nije oženio!
Pre nego što pojedem pečeno pile za večeru, obavezno ga stavim
na pod i preskočim. Kažu ako želite smršati, da treba obavezno
preskočiti večeru!
Zbog štrajka meteorologa, sutra neće biti vremena!
Danas ispunjavam želju naše drage Odmak i pričaćemo o Petrovaradinu.
Petrovaradinska tvrđava se nalazi u mestu Petrovaradin na obali Dunava
i obroncima Fruške gore. 1692. godine izaslanik cara Leopolda I
Habzburškog knez Kroj postavio je kamen temeljac Petrovaradinske tvrđave,
na ruševinama srednjovekovnog utvrđenja na uzvisini 40 metara iznad
Dunava. Nova tvrđava sastojala se od Gornjeg i Donjeg grada, imala je
visoke bedeme i bila okružena šančevima s vodom. Iz naselja
Petrovaradinski Šanac na suprotnoj strani Dunava izrašće vremenom
Novi Sad.
Izgradnja tvrđave, po projektu francuskog vojnog arhitekte Sebastijana
Vobana, trajala je punih 88 godina, sve do 1780. Izgradnju su vodili
austrijski vojni arhitekti. Tvrđava je izgrađena na 112 hektara, na uzvišenju
koje dominira okolinom. Bila je neosvojiva za ondašnju ratnu tehniku i već
tada je dobila naziv Gibraltar na Dunavu.
Nakon Prvog svetskog rata, Petrovaradinska tvrđava ulazi u sastav
novoformirane države Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Kako su,
razvojom vojne tehnike, tvrđave sagrađene tokom 17. i 18. veka izgubile
svoj strategijski značaj i namenu, vojni vrh odlučuje da se potpuno ili
delimično sruše tvrđave u Beogradu, Osijeku, Brodu, Rači, Karlovcu...
na listu za rušenje bila je i Petrovaradinska tvrđava. Pukovnik Dragoš
Đelošević, čovek koji je bio zadužen ovaj nezahvalan posao, naredio je
rušenje ovih tvrđava ali je poštedeo te sudbine Petrovaradinsku tvrđavu.
Govorilo se da ju je poštedeo jer mu je bila "suviše lepa da bi je srušio".
Kao isključivo vojni objekat, Petrovaradinska tvrđava služila je sve
do 1948. godine. Pod zaštitu države stavljena je 1951. godine, od
kada predstavlja kulturni i turistički objekat.
Bus ostavljamo u podnožju i penjemo se pešice, hladno je i pomalo
klizavo.
Kroz zidine vidi se zaleđeni Dunav. Na ovim prostorima održava se "Exit"
letnji muzički glazbeni festival koji se održava svake godine u Petrovaradinskoj
tvrđavi u Novom Sadu. Festival su osnovali novosadski studenti 2000.
godine. Prve godine je bio održan na novosadskoj plaži "Štrand", da bi
se nakon godinu dana preselio na Petrovaradinsku tvrđavu. Ubrzo je
izrastao u veliki festival, poznat širom Evrope. Godine 2007. u Londonu
je izabran za najbolji evropski festival.
Sad nećemo svraćati u elitni restoran "Leopold" s najlepšim
pogledom na Dunav
Panoramska mapa tvrđave.
Nakon obilaska muzeja, vodič nas vodi u podzemne vojne galerije.
Sagrađano je 16 km katakombi Petrovaradina, 16 km tunela do
četiri nivoa u dubinu od čega obilazimo jedan kilometar, niz i uz
stepenice i po neravnom podu, slabog osvetljenja, sporo.
U „Galeriji itd“ ispod sata Aleks Bermet (Nenad Ratković Bemet)
u vojvođanskoj nošnji održava degustaciju bermeta i vina.
Ko želi, ruča u odličnom restoranu „Terasa“,
uzela sam pastu.
Stari prijatelj poklanja mi akvarel za susret i novu godinu.
Snega i nema mnogo, ali je hladno i zaleđene su sve reke i
Kanal Dunav -Tisa- Dunav.
Prilazimo Petrovaradinu i smrzavaju nas slike zaleđenog Dunava. Probijen
je srednji tok, velikom brzinom valja sante, a sa obe strane izlomljene
sante liče na krajolik s neke druge planete. Jedini ledolomac u našoj
zemlji je „Greben“, koga je kupio EPS radi održavanja normalnog
stanja kod HE „Đerdap“. Ova apokalipsa jasno daje do znanja da treba
još najmanje jedan.
Petrovaradin se ponosno uzdiže s druge strane zaleđenog Dunava,
iznad santi koje izgledaju kao da ne pripadaju ovom svetu...
Posle Vršačkih planina i Fruške gore, Panonija ima treću nadmorsku visinu u
Vojvodini, sa 128 m. Od sedišta opštine Bačke Topole, kroz koju prolazi
međunarodni put E-5 i železnička pruga, udaljena je 12 km. Veoma je
blizu važnih međunarodnih puteva, a opet dovoljno daleko da garantuje
mir i tišinu. Ovo malo mesto, osim prirodnih bogatstava, ističe se izuzetnim
prostornim uređenjem kompleksa, a istorijski podaci govore da je još u 15.
veku bilo kultivisano i naseljeno. MZ Panonija je po mnogo čemu jedinstvena
i specifična sredina. Spojeni su tu izvanredni prirodni uslovi, rad i velika
požrtvovanost žitelja za svoju sredinu, infrastruktura i sadržaji koji
stanovnicima i gostima pružaju nesvakidašnji doživljaj.
Spavanje je bilo pomalo brzo, pa onda sledi dobar doručak pa kafica.
Tokom noći sneg je napadao i škripi pod koracima
Posetićemo prvo Aktiv žena Duga, i diviti se rukotvorinama, poneke
poneti kao suvenir
Na jednoj maloj površini, u mestu koje broji svega oko 800 stanovnika, nalaze
se: hotel, kongresna sala sa 350 mesta (bioskop), kaštel iz 1846. godine, park
sa četinarskom šumom, retkim i zaštićenim biljnim vrstama, sportski tereni,
jezero, dečije igralište, paintball teren i drugi sadržaji. Sa sadržajima koje
poseduje, Panonija ima idealne uslove za razvoj: sportsko- rekreativnog,
kongresnog, lovnog i ribolovnog, izletničkog turizma, školu u prirodi i druge
oblike turizma.
Prekoputa hotela je staro zdanje, Kaštel izgrađen 1846. godine, omiljeno mesto
svih posetilaca Panonije. Nekadašnji grofovski letnjikovac zadržao je šarm
minulih vremena.
Vojvođansku salu kapaciteta 60 sedišta karakteriše toliko neophodan domaći
ambijent.
Velika crvena sala se ističe svojom elegancijom i nesvakidašnjim rešenjima
enterijera i može da primi 80 gostiju.
Zelena banket sala sa stilskim nameštajem ima
kapacitet od 20 sedišta.
Kaštel raspolaže sa predivnom terasom koja ima kapacitet 48 sedišta.
Ne bih je baš u ove hladne dane koristila :)
Od nameštaja iz grofovog perioda tu su njegov sto, fotelja i vitrina (ručni rad
rađen u orahovom drvetu), dok se u holu nalazi i kaljeva peć i ogledalo, koji
predstavljaju izuzetnu istorijsku vrednost. Peć i ogledalo su poklon carice
Marije Terezije bajšanskom grofu Zako za izuzetne zasluge u borbi protiv Turaka.
Svađaju se Mile i komšinica Mara:
- Da si kojim slučajem moj muž, sipala bih ti otrov za pacove u piće!
- A da si ti kojim slučajem moja žena, ja bih ga i popio!
Razgovaraju dve plavuše:
- Znaš da ove godine Nova godina pada u petak?
Druga se zabrine:- Eh, samo da ne bude 13!
Pre nekoliko dana osvrnula sam se izveštajima s terena na zaleđenu Makarsku.
A sada su Sućurani objavili fotke iz snežnog Sućurja na Hvaru, mesta mog
detinjstva. To čudo se retko viđa na sunčanom Hvaru.
Pišem od svoje rane mladosti, ali su dugo medicinski tekstovi imali priroritet
objavljivanja, na domaćim i evropskim nefrološkim kongresima. Onda je
stigla faza bloga, prvo na blog.hr deset godina, pa na blog.rs. i Blogogradu,
u kojoj je bilo lakše izraziti se, stavljati crtice iz života na uvid drugima i
pročitati mišljenja. Konačno su pisanja sa bloga dobila prve korice i knjiga
"Valcer" je zaplesala 2009. Onima koji me poznaju, jasna su plesna imena
mojih knjiga, jer plešem od 15. godine, a najlepše godine provela sam u
vrhunskoj plesnoj školi. Život i trebamo shvatiti kao ples.
U knjizi „Valcer“ uveravala sam čitaoce da je svaki deo našeg života jedan
ples, a koliko ga vešto igramo, zavisi i od nas i od partnera. Mnogi celog
veka ne nađu pravog partnera ni za ples ni za život, onog s kojim je svaki
korak pravi, lagan... Srećnici se u jedno stope u plesu, u ljubavi, u životu.
Knjiga je bila kandidat za nagradu grada Beograda.
Na koricama pleše moj sin.
Knjiga “Rumba” 2011.godine imala je zadatak da uveri čitaoce kako je
najbitniji začin života – ljubav. Nije ispričana kroz jedan ciklus pesama ili
priča, nego kroz reminiscencije na iskrice ljubavi koje su plesale rumbu
života. Na koricama je drugi sin na dan venčanja.
Godine 2013. knjiga “Tango” je ispisala ples strasti. Ljubavi koje pamtimo
neodvojivi su deo nas. Prva ljubav je uvek kamen temeljac, na koji zidamo
dalja iskustva i sećanja. Ali, ma kakva bila, ma kako završila, svaka je
ljubav sadržavala bar malo sreće. I kad vreme napiše završnu reč, briše
se ono bolno, a pamte se zrnca lepote.
Za posvećenost struci, za pisanje knjiga, putopisne reportaže na sajtu
"Izletnika" i pisanje blogova - žiri privrednih novinara dodelio mi je titulu
"Kreativna dama Srbije" u Parlamentu 2013. godine.
Lektura i recenzija su završene i danas moj dizajner dobija rukopis četvrte
knjige s plesnim imenom. Naše životne korake nastojimo odigrati usklađeno
i bez greške, ali nam to često ne uspeva. Pokušavamo da sledeći put
otplešemo bolje i skladnije. Uvek ponesemo sećanja na sreću koju smo
pritom doživeli, ali i na tugu koja nam je zagorčala lepotu trenutaka i
začinila ih poukama. Bez mnogih emotivnih sećanja mi ne bismo bili to
što jesmo.
Kad sve bude gotovo, bićete na blogu obavešteni o promocijama.
Čitav naš život su samo fragmenti sećanja,
povezani neuhvatljivom paučinom vremena.
Šta mi je led hteo reći kad je pisao na mom prozoru?
Ništa nisam razumela.
Nečitak ledopis
Bolje razumem sunce iznad leda
Pahulje su mi ispričale da je stigla prava zima.
...i baš bi mi sada prijala Kalifornija...
Muzička grupa, koju možete videti na ovom snimku, sastoji se od šestorice Kubanaca
koji su na fantastičan način obradili legendarni hit "Hotel California" od grupe Eagles.
Naime, oni pesmu izvode u ’a cappella’ stilu, na način da nećete ni primetiti da nema
instrumenata jer su oni sve to uspeli samo pomoću svojih vokalnih sposobnosti.
Prošlo je punih pet godina otkad smo otišli s blog.rs i napravili naše malo
carstvo u blogosferi, naš Blogograd. Pre toga smo na blog.rs godinu
dana stvarali kao Blogograđani našu prvu knjigu. Trebalo nam je mirno
mesto za pisanje, bez negativno orijentisanih blogera.
U Blogogradu smo se dugo sjajno družili, uživo se susretali, pravili blog
sladoledijade u Beogradu, Novom Sadu, Sremskim Karlovcima, Bosni.
Nisu nam bile važne godine, od najmlađe Mimche do najstarije Duke,
družili smo se često. I pisali!
Stvorili smo četiri blogerske knjige, tri Ulicama Blogograda i jedan omnibus
roman, a dve prve su bile kandidati za nagradu grada Beograda. Sve naše
promocije bile su praznik lepe reči i sjajnog druženja. A sve smo radili svojim
ličnim sredstvima, Blogograd ni od koga nije dobio nijedan dinar pomoći.
Imamo jedan blogerski brak, dva mala blogera, jedno kumstvo, mnogo
realnih živih prijateljstava i nažalost, dva velika gubitka, našu domaćicu
i Roksanu.
O nama je pisala i „Politika“
Ne treba se mnogo pitati zašto zatvaramo Blogograd. Drugi mediji svim blog
servisima odnose primat, mediji na kojima se brže i lakše piše. To je realnost.
Mali broj blog servisa u regionu ima čitanost vrednu pažnje. Ovo je moj
poslednji post o Blogogradu. Zbogom divni grade!
Blogeri moji dragi, doviđenja!
Kažu, što masnija i što se duže kuva, to je sarma bolja. Ima u tome istine,
ali nije to za današnje vreme. E, može li jedna sarma po današnjem, koja
se neće kuvati na smederevcu pet sati? Može? Idemo.
Uzeti dve glavice kiselog kupusa, pa skidati jedan po jedan list, nožem
odseći deblja rebra i oprati u hladnoj vodi.
Fil: Na ulju ili masti propržiti seckan crni luk. Dodati mu 250 g
junećeg i 500 g svinjskog mlevenog mesa i propržiti. Smesi
dodati 50 g oprane riže, biber, jedno jaje, alevu papriku,
seckan češanj belog luka i 200 g suvog mesa.
Na dno lonca staviti nekoliko listova kupusa i slagati
savijene sarme.
Na list kupusa staviti kašiku fila, zamotati,
pa krajeve dobro uvući.
Na komade iseći 150 g suve slanine i 300 g suvih svinjskih rebara (opranih
u vreloj vodi) pa staviti između redova sarmi. Dodati zrna bibera i dva
lista lovora. Preliti sarmu hladnom vodom i uljem pa kuvati na tihoj vatri 3-4 sata.
Na kraju se može dodati zaprška (na ulju proprženo brašno i aleva paprika)
koju ja ne stavljam.
Pogledajte šta su u Makarskoj napravili orkanska bura i velika hladnoća.
Hrabri fotografi su zabeležili scene kakve u Makarskoj nikad nisam videla.
Da li se ledeni festival iz Harbina u Kini preselio u Makarsku?
Otisci bure u ledu oko gradske plaže. Ovo nije sneg, nije ni led,
ovo je more nošeno burom a usled niske temperature se ledi i
lepi za podlogu.
Ledi se more oko svetionika na Sv. Petru. Nije se zaledila samo duga.
Da nema razloga za slavlje, trebalo bi ih izmisliti. A ako ih već ima,
treba ih sve slaviti. Mislim da već svi znaju taj moj moto :)
Samo retki srećnici mogu slaviti dva Božića, dve nove godine.
To je privilegija. Pa, da vidimo kakvi su običaji oko Božića po
julijanskom kalendaru..
Badnje veče slavi se isključivo u porodičnom okruženju, posno,
riba, prebranac, kod mene obavezno lignje.
Na Badnje veče domaćin unosi badnjak u dom.
Pažljivo se bira osoba koja će prva ući u kuću na Božić. To je polažajnik
i donosi sreću domu. Bitno je da se radi o čestitoj osobi, dobronamernoj,
prijatelju kuće koji porodicu (koju je došao da poseti) voli i želi joj sve
najbolje, neko ko donosi sreću za celu narednu godinu. Položajnik
simbolizira mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom
Hristu na poklonjenje. Zato se ta osoba dočekuje sa posebnom
radošću, ukazuje joj se naročita čast, a domaćica položajnika daruje
prikladnim poklonom. Polažajnik je dugo mogao biti samo muškog pola,
ali pošto smo mi primetili da nam dame više sreće donesu, već nekoliko
godina pozivamo damu položajnika.
Zadatak polažajnika je da razgori vatricu na badnjaku (a da ne zapali
kuću!). Varnice simboliziraju želje, koliko varnica, toliko sreće, zdravlja, parica...
Domaćin onda deli česnicu, koju je domaćica rano umesila.
U česnicu je sakrila novčić. Domaćin prvo otkida parče polažajniku,
putniku namerniku, domu, pa poimenice članovima domaćinstva.
Ko dobije novčić, imaće srećnu godinu.
Božićni ručak treba biti bogat i domaćinski,
ničeg da ne nedostaje.
A ko nije čuo za jednu od najljubavnijih pesama, predivnu kreaciju
Laze Kostića, "Santa Maria della Salute"? Pesmu u kojoj je povezao
nemoguću ljubav prema mladoj i bogatoj naslednici Jeleni - Lenki
Dunđerskoj i ljubav prema Bogorodici? Svi ste čuli. Da li su postojali
Romeo i Julija, ne znamo, a Lenka i Laza jesu. Nemoguća, a istinita
ljubavna priča. Ona 18, on 55 godina (po wikipediji, 21 i 50), potpuno
svestan da mu ne pripada takva mladost i da skoro dvostruko stariji
pesnik koji je prokartao imovinu (nema ni kuću) ne može biti prilika
za najbogatiju udavaču u Vojvodini.
A videti originalne lokacije na kojima se odigrava priča i onda film?
To je poslastica. Videla sam restaurisani dvorac Damaskin u
Hajdučici, Kaštel Olge Dunđerski, Lenkine sestre, u kojem je sniman
dobar deo filma. Park je izuzetne starosti, ima stabala do 400 godina.
Neka od njih, kažu, posadili su Laza i Lenka.
U dvorcu Fantast nalazi se originalni klavir Lenke Dunđerski, na
kojem je ona svirala kad se Laza Kostić u nju zagledao i zaljubio.
U Novom Bečeju u dvorcu Sokolac se nalazi soba Lenke Dunđerski
i njena slika u prirodnoj veličini, rad Uroša Predića. Lazar Dunđerski
je poručio potret nakon Lenkine prerane smrti, nakon što je Laza
Kostić otišao s njihovog imanja i oženio se Julijanom Palanački, koju
je baš Lazar otišao isprositi za Lazu da ga smiri...
Čuvari dvorca kažu da Lenkin duh u beloj haljini tuda šeta...
Manastir Krušedol, u kojem je neko vreme Laza boravio zajedno sa
prijateljem Simom Matavuljem.
U Somboru Laza sedi na klupi ispred kuće Julke Palanački, koja ga je
čekala preko 20 godina i dočekala. To je bila njena Pirova pobeda.
Davno je Dostojevski rekao, da je jadan onaj koji nije sačuvao
ništa od deteta u sebi. A sad većina nas ima decu ili čak unuke.
Evo nečeg za dete u nama i za našu decu...
Radi se o starinskom kolaču Prolećna torta koji ima mnogo imena,
a meni je predat pod ovim.
Umutite dobro 150 g maslaca sa 150 g šećera, dodajte umućenih 6 belanaca,
150 mlevenih oraha i 75 g brašna.
Sipajte u podmazani i pobrašnjeni kalup 25×35 cm (ili sa pek papirom)
i pecite na 175 stepeni 15 minuta.
Umutite 6 žumanaca sa 100 g šećera, pa prelijte pečeno testo.
i vratite ga u isključenu toplu rernu da se suši 20 minuta. Ohladite.
Zatim premažite koru filom i pospite sa 100 g mlevenih oraha. Fil: Kad provri 100 ml mleka sa 150 g šećera,
uspite 150 g mlevenih oraha i mutite dok ne pobeli.
Ohladite i dodajte 100 g umućenog maslaca.
Nosim li šešir? Ne, iako mi lepo stoji. Ali ima jedno mesto koje se zove
"Šešir moj", gde me dočekuju kao rod rođeni i gde mi je najprijatnije
započeti godinu. "Šešir moj" lociran je u srcu Beograda, živopisnoj
Skadarliji. Tradicionalni srpski specijaliteti i vrhunska usluga, čine ga
mestom na koje su Beograđani jako ponosni i u koje rado svraćaju
sa svojom porodicom ili prijateljima koji su u poseti Beogradu.
Najlepša bašta u Skadarliji pripada upravo njemu, a atmosferu upotpunjuje
ciganski tamburaški orkestar, koji ambijent ovog boemskog mesta dodatno
čini nezaobilaznim. Sve je tu kako valja, od prijatnog ambijenta do vrhunske
usluge. Pored brojnih priznanja za vrhunsko ugostiteljstvo, među kojima
se ističe „Zlatna desetka“ za najbolji restoran u Beogradu, “Šešir moj” je
odlikovan nagradom za humanost “Ruka ruci”. Nema problema sa posetom,
ako se ne računa problem gde smestiti tolike goste. Mnoge poznate ličnosti
osetile su duh Skadarlije upravo u ovom restoranu: Karađorđevići, Hose
Kareras, Katrin Danev, Orhan Pamuk, značajni glumci, reditelji, slikari, pisci.
Još se prepričavaju priče da je baš iz restorana “Šešir moj” 1000 ćevapa
odneto u VIP ložu za Lučana Pavarotija.
Kuma, koju smo izveli na ručak, bila je zbunjena srdačnošću kojom me
dočekalo i izljubilo osoblje prepunog restorana, za koji se napolju čekao red
za ulazak. Osoblje zna da ceni svoje redovne goste, koji ovde prave proslave
rođendana, venčanja, susrete prijatelja...
A posle, prošetajmo malo Skadarlijom i kupimo tipični suvenir, šeširić.
Svako ima svoj najbolji način za napuštanje stare godine i doček nove.
Mnogima ne znači ama baš ništa, dok je drugima način dočeka vrlo
važan. Pošto je moja deviza, ako razloga za slavlje nema, treba ga
izmisliti, veoma se trudim da takve razloge ne propustim, samo ako
sam u stanju.
Novogodišnje plesno veče, kako vam to zvuči? Sjajno?
Ulaznica je smešno jeftina, gosti donose klopicu i piće
na zajednički sto, plesni instruktor pušta standard i latino
plesne ritmove i društvene igre, a instruktorka vodi.
Uglavnom dolaze uigrani polaznici te plesne škole, ali i drugi željni plesa i dobre
muzike u novogodišnjoj noći.
Čak i ko ne zna plesati, uživa u pogledu na one koji to itekako dobro znaju.
"Let lastavice –
slijedi tok rijeke
kao da pliva." ...
Saimaro
Opis bloga, najkraće: BITI ILI NE
BITI. Zašto netko piše, ako ne da
bi sastavio sve svoje dijelove?
Od trenutka kad krenemo u školu
ili crkvu, obrazovanje nas kida na
dijelove, uči nas da rastavljamo
dušu od tijela i razum od srca.
Mora bit da su ribari sa Kolumbijske
obale učeni doktori etike i morala
jer su izmislili riječ sentipensante,
osjećati-misliti, da bi definirali jezik
koji govori istinu.
Eduardo Galeano (misao pronašla pedeset+)
Sviđa mi se koncept bloga. Šalješ misli
kao sjeme koje odnosi vjetar. Postoji
mogućnost da se sjeme primi i nikne
negdje, a da ti to i ne znaš. Da ga
netko nastavi njegovati bez da zna
tko ga je poslao. Ostavlja mogućnost
da ostaneš nepoznat i nepoznatom
otvoriš vrata za milijun potencijalnih
mogućnosti koje leže u svakom sjemenu.
(pedeset plus)
Cilj mi je biti Čovjek.
I tražim samo
Respect
I jednog dana, kada me ne bude, neka
iza mene ostane (između ostalog) bar
moja Pisana Riječ.
(White lilith)
Putovodoljubni gastronaut
(milord55)
Vrata prvenstveno služe
da prostor zatvore. Ona su
ulaz u njega. Uglavnom su
zatvorena. Otvaraju se
milom ili silom.
Internetske stranice zovu se
portali (portal: glavni ulaz
na pročelju dvora, palače,
crkve ili veće građevine,
izrazito likovno obrađen
(skulpturama i reljefima)
Tvoj blog je portal u tvoj
bogati svijet. Ulaz. (Potok)
Nije li to smisao
putovanja
- da težimo
postati bar malo
bolji ljudi koji će
dobro što ga
u nekom času
drže na dlanu
dijeliti s drugima
oko sebe? (j.)
Dok je mora biće i plime,
dok je plime biće i ljubavi
dok je ljubavi mora biti i oseke.. (mecabg)
Sad znam.
Ti si kao Dunav.
Stvorena da teče...
(sewen)
Prava si čuvarica od zaborava... (sewen)
Kada lasta
u svoj foto virne
slikama nas
sve u srca dirne (semper contra)
Ljepota se zrcali u očima promatrača
i pamti srcem... (Dinaja)
Gde je ljepo u svim pogledima, tamo "leti" lastavica:)) (modrina neba)
Postoje lijepa mjesta na svijetu.
Jedno je ljepše i posebnije od svih.
O njemu pričamo srcem,
njega slikamo dušom.
Rodno mjesto.
Svaki tvoj zapis je lijep,
ali ovaj se zove
pripadnost i ljubav.
(Razmišljanja jedne žene)
Ne valja bez riječi.
Ne valja sa puno riječi.
Prava mjera je kad si
jasan sam sebi.
I kad se odražavaš u toplini
očiju drugih. To je onda, valjda,
prava mjera riječi
(morska iz dubina)
Svaka žena i muškarac
su unikati, a mi se
uglavnom ponašamo
isto prema svima,
tj. ponavljamo greške.
(Gogoo)
Drago nam je da si uzivala
i hvala ti na lijepim fotkama. (posljednji komentar GMD)
mail:
ankas33@yahoo.com
Počasni komentatori bloga: gogoo i Vladkrvoglad,
koji uvijek dodaju neke korisne
informacije mojim postovima.