Prošlo je punih pet godina otkad smo otišli s blog.rs i napravili naše malo
carstvo u blogosferi, naš Blogograd. Pre toga smo na blog.rs godinu
dana stvarali kao Blogograđani našu prvu knjigu. Trebalo nam je mirno
mesto za pisanje, bez negativno orijentisanih blogera.
U Blogogradu smo se dugo sjajno družili, uživo se susretali, pravili blog
sladoledijade u Beogradu, Novom Sadu, Sremskim Karlovcima, Bosni.
Nisu nam bile važne godine, od najmlađe Mimche do najstarije Duke,
družili smo se često. I pisali!
Stvorili smo četiri blogerske knjige, tri Ulicama Blogograda i jedan omnibus
roman, a dve prve su bile kandidati za nagradu grada Beograda. Sve naše
promocije bile su praznik lepe reči i sjajnog druženja. A sve smo radili svojim
ličnim sredstvima, Blogograd ni od koga nije dobio nijedan dinar pomoći.
Imamo jedan blogerski brak, dva mala blogera, jedno kumstvo, mnogo
realnih živih prijateljstava i nažalost, dva velika gubitka, našu domaćicu
i Roksanu.
O nama je pisala i „Politika“
Ne treba se mnogo pitati zašto zatvaramo Blogograd. Drugi mediji svim blog
servisima odnose primat, mediji na kojima se brže i lakše piše. To je realnost.
Mali broj blog servisa u regionu ima čitanost vrednu pažnje. Ovo je moj
poslednji post o Blogogradu. Zbogom divni grade!
Blogeri moji dragi, doviđenja!