Marketing
Životni...
S godinama je kao s pijacom. Kad ujutro izađeš u nabavku, ti si svež
i odmoran, a na pijaci bogatstvo izbora, svega po volji, samo gledaj
šta bi uzeo. A popodne, ti si umoran, a na pijaci samo ostaci, ono što
drugi nisu izabrali. Ni ti nisi ono što si nekad bio. A kvalitet ponude
na pijaci slab. Pa gledaj, odgovara li ti ili ne. Nešto moraš jesti.
Uzimaš i slabiji kvalitet. Vraćaš se kući nezadovoljan. Eh, kako je
to bilo u moje vreme, kažeš. Ni ti nisi kao u to tvoje vreme. Pijaca
još manje… Vreme prolazi. Ne pita nikoga za dozvolu. Menja ljude,
menja okolinu. I na kraju ostavi samo sećanja na sve što smo
prošli, doživeli. Neke nežne otiske ili grube ožiljke u duši.
Mnogo čega bismo se rado oslobodili, zaboravili, prebrisali
gumicom kao da nikada nije postojalo. Ne ide. Onda bar da iz
toga izvučemo pouku, pa se setimo ponekog dobrog dela priče.
Nije sve bilo crno. A sa lepim uspomenama koje nisu dobile
neograničen vek trajanja, nego ih je život prekinuo kad je on
planirao, šta s njima? Rastegnuti ih na ostatak života kao
podsetnik da smo živeli. Da ne zaboravimo nikada.
A kao da bismo mogli zaboraviti?
Post je objavljen 25.01.2017. u 06:30 sati.