MALI SUNCOKRET
27.11.2013., srijeda
"Less is more"Baš i ne volim jesti prstima ni kući ni vani. Više mi paše raditi to priborom za jelo, jer me bilo kakvi tragovi hrane na rukama čine nervoznom, pa ih svaki čas brišem ili otresam. Kvare mi ti pokreti užitak u jelu, i za razliku od „fast food generacije“, pripadam onoj koja je učila da je dozvoljeno samo mali broj jela konzumirati rukama. No sve se mijenja pa i ponašanje za stolom, a ja se još trudim prilagođavati modi. Hrana, njen okus i izgled pobijedili su svojim sadržajem i formom i formu ponašanja, tako da sam već naučila bez nervoze prstima pojesti usput „chicken wings“ ili „fish & chips“ umačući ih u slatko-kiseli sos koji volim. Nekidan, za one duge kiše, gledajući kako sam se smotala u klupko šutnje, u želji da me malo oraspoloži i trgne iz te moje tišine, sin predloži odlazak na ručak. Skoro ga odbijem, ali kada sam čula koje restorane spominje, pristanem. Pita me: Hoćeš u Kišu ili Mali bar? „Kišu“ u Staroj Vlaškoj, „soul food“ restoran smješten u kući Augusta Šenoe ostavili smo za neki nekišoviti dan u meni i oko nas, i otišli u „Mali bar“ u Vlaškoj. Nemam namjeru reklamirati restoran, vlasnika i cijene, nego samo reći kako sam uživala u svim izabranim jelima koja se nude u malim količinama i nizu. Sitni su „tamo zalogaji“, ali slasni, lijepi i mirisni... „finger food“ da prste poližeš. Iako sam umačući hranu u 5-6 vrsta ukusnih umaka malo usosila prste, nisam bila nervozna:-), niti više sumorna, što je bio jedan od povoda našem izlasku. Dapače, raspoloženo sam brbljala, unatoč kiši koja je i dalje prala krovove u nekad najdražoj mi zagrebačkoj ulici. Ovo sam uslikala, tek toliko, da me mini verzija nečeg podsjeti jednom, ili opomene, koliko se sreće i zadovoljstva krije i u „malom“...  (Published on Apr 26, 2012 BRUCETHEBOSS2013) Bruce Springsteen "Streets Of Philadelphia" |
Hvala Đorđe! 
