MALI SUNCOKRET
18.03.2012., nedjelja
LJUBIČICEPrve ljubičice smo poklanjali drugarici učiteljici, i od složenih buketića na „katedri“ mirisala bi cijela učionica. Drugi buketić, ubran po povratku iz škole, bio je za mamu. Ljubičice bi najavile rastanak sa zimom, a ako „baba Marta“ nije bila dosadna i uporna, i odlaganje čizmica i kaputa; proljetnu radost. Jednom je moj školski drug D.Z. taj „drugi“ buketić poklonio meni; a onda mi je njegova majka u našim odraslim godinama ispričala da je tu zimu dok je bolovao od gripe ili prehlade (tad viroza nije bilo), pod jastukom držao moju sliku da prije ozdravi, i da me može ujutro vidjeti. Sad će netko reći: Ja pa Ja! Ne, autobiografija ili dnevnik, više je...Oni pa Oni! („Facebook“!) Uvijek jednako obradovana mirisom ljubičica, PRVI buketić sam danas složila za Vas. (žao mi je, unos fotke... šteka)  |
Hvala Đorđe! 
