Prve ljubičice smo poklanjali drugarici učiteljici, i od složenih buketića na „katedri“ mirisala bi cijela učionica. Drugi buketić, ubran po povratku iz škole, bio je za mamu. Ljubičice bi najavile rastanak sa zimom, a ako „baba Marta“ nije bila dosadna i uporna, i odlaganje čizmica i kaputa; proljetnu radost.
Jednom je moj školski drug D.Z. taj „drugi“ buketić poklonio meni; a onda mi je njegova majka u našim odraslim godinama ispričala da je tu zimu dok je bolovao od gripe ili prehlade (tad viroza nije bilo), pod jastukom držao moju sliku da prije ozdravi, i da me može ujutro vidjeti.
Sad će netko reći: Ja pa Ja!
Ne, autobiografija ili dnevnik, više je...Oni pa Oni!
(„Facebook“!)
Uvijek jednako obradovana mirisom ljubičica, PRVI buketić sam danas složila za Vas.
(žao mi je, unos fotke... šteka)
Post je objavljen 18.03.2012. u 17:53 sati.