MALI SUNCOKRET
10.02.2012., petak
GLEDAMZIMSKO JUTRO I mraz i sunce. Dan čudovit! Tobom još plove noćni snovi – Vreme je, mila, sad ustani: Podigni kapke svoje gore Put severnjačke Aurore, Ko zvezda severa mi grani! Sinoć je, znaš, mećava bila, Mutnim se nebom magla vila, A luna je, ko mrlja bleda, Kroz oblak sumračni škiljila, I ti si tako tužna bila – A jutros, jutros... samo gledaj! Pod svetlo – plavim nebesima, Velikolepnim ćilimima, Osunčan sneg te s' bleskom čeka, Samo je dubrava u seni, I bor pod snegom se zeleni, I ispod snega blešti reka. Soba je sjajem ćilibara Ozarena. A peć je stara Sva u plamenom pucketanju. Divno je ovde da se sedi. Al’, možda, ipak da naredim Da upregnu kobilu vranu? Klizeći snegom u tom času, Predajmo se kasu Konja što juri iz sve snage, Da obiđemo polja pusta, Ostrvca šumska, tako gusta, I obale tako drage. A. S. Puškin |
Hvala Đorđe! 
