ZIMSKO JUTRO
I mraz i sunce. Dan čudovit!
Tobom još plove noćni snovi –
Vreme je, mila, sad ustani:
Podigni kapke svoje gore
Put severnjačke Aurore,
Ko zvezda severa mi grani!
Sinoć je, znaš, mećava bila,
Mutnim se nebom magla vila,
A luna je, ko mrlja bleda,
Kroz oblak sumračni škiljila,
I ti si tako tužna bila –
A jutros, jutros... samo gledaj!
Pod svetlo – plavim nebesima,
Velikolepnim ćilimima,
Osunčan sneg te s' bleskom čeka,
Samo je dubrava u seni,
I bor pod snegom se zeleni,
I ispod snega blešti reka.
Soba je sjajem ćilibara
Ozarena. A peć je stara
Sva u plamenom pucketanju.
Divno je ovde da se sedi.
Al’, možda, ipak da naredim
Da upregnu kobilu vranu?
Klizeći snegom u tom času,
Predajmo se kasu
Konja što juri iz sve snage,
Da obiđemo polja pusta,
Ostrvca šumska, tako gusta,
I obale tako drage.
A. S. Puškin
Post je objavljen 10.02.2012. u 11:34 sati.