XIII
i tlapnje bi brže stizale do tebe
da me katkad krilom leptirice budne
(makar umanjene do gležnja amebe)
takneš budeći me u dane presudne
kad sam ravnodušje sred šumnih valova
kad sam crna tuga među Ijiljanima
i kada sam čežnja korijenja jalova
da ne trunem samo u pustim snovima
ljutih zmija leglo i pauka mreže
raskidat pod hitno svakojako treba
da nas više nitko nadvoje ne reže
glas je vapijućeg ispod tamna neba
no, čemu se nadat ako duša zebe
ćutim evo stoga - silazak u sebe
|