Šunka pod borom

Uskrs je bez šunke nezamisliv. Svako ima svoje šeme, način kuhanja ili pečenja u kruhu, uglavnom šunka je mast hev ko jelska ponuda. Al ono što se desilo pred neki broj godina mojoj sestrični...e to je za rubriku "Vjerovali ili ne".

Žena skuhala šunku i ostavila je u vodi da se hladi, na stolu na terasi, i otišla obavit neke neodgodive situacije. Zove je sin, pita jel dolazi skoro doma, i onak usput joj kaže - e da, svrati se negdje putem po šunku il plećku il šta već možeš nać, da skuhaš za Uskrs.
Kaže ona - pa šta ću se svraćat, ja sam šunku skuhala, eno je na terasi, hladi se.
Sin joj vrlo oprezno priopći da je njihov pesek ( rotvajler po rodovniku i vokaciji ) srušio lonac, odvuko šunku, pojeo kolko je išlo u želudac i ostatak kreno zakopat pod bor, za daljnju konzumaciju kad prigladni.
Ona naravno u smijeh, kaže - dobro, evo saću ja doma, fala šta si javio ( misli zeza je dečko, kud bi pašče šunku odvuklo, jede redovno i obilno i to svoju hranu ).

Ulazi ona u dvorište i ima šta i vidjet; pod borom friško zatrpana poveća rupa iz koje ovlaš viri komad kosti, pesek zatvoren u boks ( pravi se da je uopće ne vidi jer je posto svjestan ozbiljnosti situacije, možda malo prekasno ), lonac ulubljen od pada preokrenut stoji na terasi, masnoj od vode...uskršnja kataklizma. Žena u šoku, ne zna jel da prvo zadavi peseka il da pere terasu il da ide u dućane u potjeru za bilo kakvim komadom šunke, plećke, bilo čega da se za Uskrs održi tradicija jelske ponude u vidu kuhane šunke.
Ništa, sjedne nazad u auto i tragaj po dućanima, na jedvite jade nađe komadić mesa za skuhat; vrati se kući ( pesek se u boksu i dalje pravi da je uopće ne poznaje ), odmasti terasu i baci lonac, skuha drugu turu šunke.

Sve se završilo na najljepši mogući način, jedino je pesek do daljnjeg za kaznu dobivo po tri zrna riže za svaki obrok.