Uskrs je bez šunke nezamisliv. Svako ima svoje šeme, način kuhanja ili pečenja u kruhu, uglavnom šunka je mast hev ko jelska ponuda. Al ono što se desilo pred neki broj godina mojoj sestrični...e to je za rubriku "Vjerovali ili ne".
Žena skuhala šunku i ostavila je u vodi da se hladi, na stolu na terasi, i otišla obavit neke neodgodive situacije. Zove je sin, pita jel dolazi skoro doma, i onak usput joj kaže - e da, svrati se negdje putem po šunku il plećku il šta već možeš nać, da skuhaš za Uskrs.
Kaže ona - pa šta ću se svraćat, ja sam šunku skuhala, eno je na terasi, hladi se.
Sin joj vrlo oprezno priopći da je njihov pesek ( rotvajler po rodovniku i vokaciji ) srušio lonac, odvuko šunku, pojeo kolko je išlo u želudac i ostatak kreno zakopat pod bor, za daljnju konzumaciju kad prigladni.
Ona naravno u smijeh, kaže - dobro, evo saću ja doma, fala šta si javio ( misli zeza je dečko, kud bi pašče šunku odvuklo, jede redovno i obilno i to svoju hranu ).
Ulazi ona u dvorište i ima šta i vidjet; pod borom friško zatrpana poveća rupa iz koje ovlaš viri komad kosti, pesek zatvoren u boks ( pravi se da je uopće ne vidi jer je posto svjestan ozbiljnosti situacije, možda malo prekasno ), lonac ulubljen od pada preokrenut stoji na terasi, masnoj od vode...uskršnja kataklizma. Žena u šoku, ne zna jel da prvo zadavi peseka il da pere terasu il da ide u dućane u potjeru za bilo kakvim komadom šunke, plećke, bilo čega da se za Uskrs održi tradicija jelske ponude u vidu kuhane šunke.
Ništa, sjedne nazad u auto i tragaj po dućanima, na jedvite jade nađe komadić mesa za skuhat; vrati se kući ( pesek se u boksu i dalje pravi da je uopće ne poznaje ), odmasti terasu i baci lonac, skuha drugu turu šunke.
Sve se završilo na najljepši mogući način, jedino je pesek do daljnjeg za kaznu dobivo po tri zrna riže za svaki obrok.
Post je objavljen 11.04.2020. u 20:19 sati.