Jel bi se čendžali s njima?

Obične žene i muškarci, dobar dio njih, priželjkuje postat selebriti bilo koje forme. Žene snatre o tom da budu vamp hanume glumačkog il starleta oblika koje će pokorit svijet triput brže od konkurencije. Muškarci možda priželjkuju ujutro osvanut u vidu Breda Pita il štajaznam Klunija, pa kad krenu na poso da nastane stampedo od poludivljih žena koje ih zasipaju grudnjacima i zanesvješćuju se ak ih se samo pogleda.

Svi ispuštaju iz vida da i bogati i lijepi blekeću. Šta je još gore, svi ih vide. Kud god se maknu - eto četrnajst paparaca i fleševi samo sijevaju. Novine vrište naslovima i na najmanju sitnicu. Evo najfriškijeg primjera; bivši supružnici sreli se na red karpetu, malo se nasmijali jedno drugom ( dobro, malo više se nasmijali, čak su malo i ruke radile ) i eto situacije. Eto su se pomirili, ona ga nkad nije prestala volit, sve mu je oprostila, njen inače savršeno ravan trbuh je zaobljen pa se sumnja da nosi blizance ( ajde ti reci, pa jel se stvarno može zatrudnit prek tepiha ), viđaju se u tajnosti već par mjeseci i blabla, pa još malo bla. Nema šta ne piše na temu pomirenja nekadašnjeg krasn og para.
A ona radi koje su se rastali, sjećate se te priče - snimali zajedno film i frcnule iskre i ode mast u propast - ona se navodno neznatno alkoholizirala pa u naletu tjeskobe nazvala prvu i izgleda svježe pomirenu i izgovorila svašta kroz telefon. On vakinaki, on te već vara, vuk dlaku mijenja al ćud nikada i sve tak neke mudre stvari. Na šta je prva navodno prokomentirala da joj je žao šta djeca to gledaju i slušaju.

Pa vas ja sad pitam jel bi htjeli bit u njihovoj koži? Ono, da ne smiješ osvanut raščupana na cesti, da sva sranja kroz koja prolaziš odma izlete ko naslov u tabloidima ( uz obligatnu tvrdnju - izvor blizak tom i tom potvrdio je to i to ), da moraš dobro pazit hoćeš se nasmiješit i kome, da moraš izbjegavat tepihe zbog moguće blizanačke trudnoće ( ja se i dalje čudim da su tepisi tak opasni, sve mi dođe da odma izbacim ovo šta imam po kući iako opasnost prijeti jedino od crvenog tepiha, a takvog fala nebesima nemam ).
Moram priznat da mi se više sviđa moj inkognito nepoznati status. U pidžami odem u šupu po klipe za potpalit kamin. Blekećem kad mi se blekeće jer ne moram razmišljat kolko će trebat korektora i nadpudera da mi sakriju tragove bleketanja. Mogu normalno otić u dućan u trenirci bez da me brine oće me takvu nedotjeranu zaskočit neki paparaco pa mi oštetit vidno polje kad raspali fotkat. Mogu hodat prek tepiha do iznemoglosti, ništa se neće desit - ni trudnoća ni slava.

Blaženi mi koji nemamo status besmrtnika. Niko nas ne pita ni kolko ima sati jebote.

( photo by Insider )