Kontrašopingholičarka

Šta ja mrzim ić u šoping, pa to je prestrašno. Samo uć u četrnajst dućana i pregledat jel mi se išta sviđa, pa ulazit u kabinu pa skidanje pa navlačenje pa svlačenje. Ajde još je i dobro ak se posloži da iz prve pogodim ono šta mi se sviđa i veličinu, al kad se ja krenem oblačit u to šta mi se sviđa pa skužim da mi je pretijesno il preveliko...pa pojela bi se živa.

Jedan od najbolnijih trenutaka preživjela sam kad sam u izlogu vidjela prekrasnu crnu haljinu, i ušla ko drogirana, reko - brzo mi je dajte da probam ( ono, da ne uđe još neko pa mi je ne lapi ispred nosa ). Skine meni žena haljinu sa bebe, ja brže u kabinu ...a ona stoji ko salivena svugdje osim na jelte gornjem dijelu. Tu prijeti da će se razletit konci čim udahnem. Kaže žena - daj izađite da vidim kak vam stoji. Ja nemrem ni odgovorit jer držim zrak, čim krenem dublje disat čini mi se da će haljina popucat. Izađem ja iz kabine ko pokisla kokoš, plava od nedisanja, ona klima glavom i kaže - da, malo je na knap ( da malo, ne zna ona da ja ne dišem već tri i pol minute ). Hoćete probat veću, imam prljavoroza boju? Neću ja prljavoroza, meni je zapela za nos crna i basta. Jedva ja odbauljala nazad u kabinu i jedva je skinula. A kad sam počela disat...ajme divote, ko da me ponovo rodilo. Otišla žalosna zbog oprave, al pluća su mi bila zahvalna ko nikad u životu.
Kupovina cipela za juniorove svatove me dotukla. Znači summer time when the living is easy, vani gori nebo i zemlja od vrućine, a ja od dućana do dućana i ne bi našla cipele koje mi se sviđaju a da mi pašu al nikako. U jednom dućanu probala štikletine, dunklblau, peta ko da sam visoka metar i poklopac od ajvara; obula ja njih, visina recimo ko Rodman al bez tetovaža, i dok sam došla do špigla da vidim kak mi stoje počela me klat desna a odma za njom i lijeva. Jel ima broj veće - nema naravno. Pa tako u jedno deset dućana. I na kraju popizdim i kupim neke polusandale, mala peta, naprijed zatvorene ako udari nevrijeme da mi se ne skližu noge po obući. Nisu mi se uopće sviđale, al sam bila pred dobivanjem toplinskog udara i situacija je prijetila padom mog živčanog sustava.

Pa moram ovim putem odat priznanje svim onim prodavačicama koje iza mahnitih kupaca slažu šta robu, šta cipele, a da ne pričam o tome da moraju bit i modne savjetnice, jer svako očekuje da mu se kaže jel to stoji il ne stoji i zašto ne stoji ak ne stoji. Da moram dvorit šopingholičarke, ja bi morala bit na duploj dozi tableta protiv živaca, tak da ne progutam aufinger il žlicu za probavanje cipela pred zabezeknutom potencijalnom mušterijom, a u naletu tjeskobe izazvane neodlučnošću il neprihvaćanjem mojih sugestija.
Verbalni delikt neću ni spominjat. Zamislite kad neko proba deset suknji il pari cipela il čega već, ti strpljivo sve to dohvaćaš i slažeš nazad, pa onda kaže - ništa mi se ne sviđa. To je da progutaš šest aufingera, jedan iza drugog. Il žlica za cipele, svejedno. Samo da nemreš reć sve ono šta bi ti moglo izletit iz usta.

( photo by Walkjogrun )