Antitalent za vunenu jogu

Čitam danas članak u kojem izrijekom stoji da je štrikanje joga za mozak. Po tome je moja mama bila joga majstor neviđenih razmjera; saštrikala je vesti i pulovera za obuć sve živo odavde do Kavkaza. Heklanje neću ni spominjat; nije izmišljena mustra koju ona nije bila u stanju rastrančirat samo pogledom.

Pa onda mene, uzornu ljevakinju, sastavi s vremena na vrijeme fiks idejama da šta ja uopće glumim kad tvrdim da nemrem al nikak skužit kak ona štrika. Jel je vidim da nosi štrikaće igle i ona klupka vune, slabo mi dođe.
- Evo ajde samo probaj, pa to nemre bit jednostavnije, ja ću ti pokazat. Samo malo da se potrudiš išlo bi ko po loju. I ne spominji da si ljevača, ko da te nisam rodila pa ne znam šta sam rodila.
- Mama, ja krećem s kontra strane pa nemrem...
- To slušam nonstop. Kakve veze ima kontra strana, ajde samo probaj.
Pa mi uvali igle u ruke i objašnjava kud da s njima mlavim e da bi proštrikala u roku sekunda, dok ona drži govor ko Kastro.
- Ne s te strane, s druge...pa sad provuci ispod i prebaci prema meni...prema meni jebemu mater, kućeš na drugu stranu, pa jel vidiš gdje sam ja?!
- Vidim mama, al ja krećem...
- Samo spomeni kontra stranu, poješćeš vunu, svu ovu šta je u najlonkesi! Kad ona neće ni probat neg filozofira ko Sokrat. Pa da je to tak teško išlo bi se na fakultet za štrikanje. ( Valjda bi se zvao štrikologija, al ne smijem ni pisnut jer moja mentorica je po ko zna koji put van sebe jer opet postaje svjesna da nikad on mene neće napravit štrikačicu koja će opštrikat i cijelu kuću, da bi svi uživali u pogledu na zanosne mustre koje su izašle iz mojih ruku. )
I nikad se nisam pomakla dalje od toga da mi naglavi vunu na ruke pa mota jebena klupka koja će onda pretvarat u veste i meni nabrajat - eto i ti si je mogla saštrikat. Al kad se navodno kreće s krive strane pa se nemre naučit.

Inače u članku tvrde da će vas štrikanje lišit bolova, jer dok štrikate nemrete mislit na ništa drugo. Već se vidim, naročito kad me jako boli glava; pa da nisam ljevak opštrikala bi Ajfelov toranj u nagloroza vunu. Nadalje, kažu da štrikanje može bit zamjena za lošu naviku. Vunderšen, znači kad mi dođe da zapalim trebala bi štrikat u neprekinutom nizu od tjedan dana, možda bi negdje napola uspjela i zaspat, a riješila bi se i nikotinske ovisnosti. Petnajst muha ubijaš jednim udarcem.
Kažu da oslobađa i od stresa, pa oni koji posežu za čokoladom il vinom e da bi otpustili stres - odma po šest kila vune i štrikaće igle i udrite plest. Jer neće vam se kalorije lijepit od vune. Ja ne smijem ni pomislit na štrikanje jer sam trenutno pod stresom, to vi koji volite konzumirat svaštanešta slatko il alkoholno kad ste strešeni. I ko šlag na tortu, vele da štrikanje dovodi u stanje blagog transa poput meditacije. Znači kome je do padanja u trans - ajmo igle i opleti, da ne kažem oštrikaj.

Ja sam rođeni antitalent. Jedino sam svojevremeno mogla služit ko dvoručni stalak za namatanje vune i model za nošenje vunenih kreacija.
Sve drugo vezano za štrikanje kod mene nije dolazilo u obzir. Nije me rodilo da budem joga majstor za mozak, šta mogu.

( photo by klupko.hr )