Mjesec sija ko tepsija

Jel i vas zajebava ovo okruglo žuto govno koje već par dana ima divovske razmjere i svijetli ko da vodi tri maga do Betlehema?

Svi su nešto oduševljeni fotkama - ajme divan je, gle kak je to slatkičko kad tak visi ko šljašteča žuta kotlenka iznad recimo Dubrovnika il Velebita. A ja sam mahnita otkako se pojavilo to žuto čudovište, jer ionak loše spavam a sad je postalo neizdrživo. Pa sam recimo noćas prvo buđenje imala oko pola tri ( a legla u pola dvanajst, namjerno kasnije neg inače nebil uspjela odspavat barem do pola pet ujutro, recimo ). Prevrtala se jedno pol sata, pa se digla takva zrela za turu tableta protiv živaca jer duša u meni spava a nemrem spavat. Kad u hodniku ima svjetla da možeš radit Vilerove goblene i to bez naočala. Zapalim jednu, navirim se kroz prozor, a kolega Mjesec ne da je velik neg imam osjećaj da bi ga mogla taknut rukom da se malo zaskočim. Pa ga gledam i mislim si - jel bi imalo smisla da ga sad zamolim da se više makne, jer se pretvaram u zombija? Upalim teve i štračim nebil našla nešta uspavljujuće; moš mislit kak sam našla, samo se nasekirala još više. Taman se nekak ušuškala i umirila, reko - saću zaspat, kad eto neke paščadi kroz ulicu, uzjebali svu paščad iz ulice i ori ko da laju meni kraj glave. Tu sam ja od živčanoće postala i gladna. Dignem se i svečanim korakom odem u frižider, da me malo obasja i umjetna svjetlost, pa narežem kobasice i natrpam se lepinjom, zdenka sirom i češnjovkama. Zalijem pepsijem i pojedem bananu. Zapalim još jednu i počnem gledat neku trakavičetinu. Bacim pogled na sat - četri i deset. Vunderšen, budna samo sat i četrdeset minuta a trebala bi spavat ko zaklana. Hodnik još uvijek svijetli pa se pokrivam po glavi ( mislim nisam ležala u hodniku al dopire rasvjeta sa nebesa i u dnevni boravak ). Pa mi vruće. Pa se otkrijem pa mi ladno. Pa mislim bil otišla prošetat jedan krug, možda da promrznem bi zaspala, al se sjetim trenutno svih onih vampirološko - edukativnih filmova ( iako bi takva razdrndana i nenaspavana prije ja ugrizla Drakulu neg šta bi on bogac stigo usta otvorit ). Žmirila i zamišljala uspavljujuće prizore, tipa kuvanog vina u nekoj kolibi dok pucketa otvoreni kamin, pa ovčice kako pasu travu i zaspala sam ko zna kad, sve u tom zamišljanju uspavljujućih planinskih prizora.

I evo večeras on opet visi ko da će svaki čas past na Zemlju koliko je blizu, pa reko ajde da i ja okinem jednu fotku, da mogu svi ovi šta im je to divno i kod mene vidjet divotu. I gle šta se meni dešava - žuto govno izgleda na sve samo ne sam na sebe. To su neki odbljesci, krugovi, dijagonale, sve osim Mjeseca.
To on meni namjerno radi. Kud mi ne da spavat, tud me jebe s fotkama. Al neka...sad idem zaozbiljno skuvat vino, možda me zbetonira pa noćas budem spavala ko fosna.