Lavić i Frida, zaljubljeni par

Lav Trocki rodio se na današnji dan. Imo je ogromnu nesreću da se rodi u majčici Rusiji i bude suvremenik Staljinu, koji je bez da trepne za krivo izgovoreni suglasnik smico cijele garniture ljudi. A Lavoslav se nekako baš i nije slago sa idejama velikog Josifa, pa ga prognalo iz matične zemlje i on zdimi preko velike bare, u Meksiko, e da bi tamo oživio svoje ideje koje nije mogo u ruskim stepama, a ponajmanje u Sibiru.

Ne znam je li volio tortilje i čili papričice ( predmnijevam da je preferiro tekilu ko svaki dobar Rus ), al znam da je ljubovo s Fridom Kahlo; ona je pak bila slikarica, smjer kubizam i nadrealizam, pa sad vi zamislite koji su to morali biti dijalozi kad se stanu pravdat.
- Šta je, ispičuturo komunistička? Opet flaša prazna, ni kapi unutra...sad opet reci da si samo zeru licno jer ti je bilo zima za noge!
- Nisam, majke mi...popila ona žena šta ti pozira za ovu zadnju sliku...
- Koja žena?! Pa tek sam krenula s podlogom, i radim svoj autoportret, morone. Da žena šta pozira...
- A jaka ti je podloga...ko da se može išta vidjet na tim tvojim packarijama, ne vidim ništa osim boja...a i to je suspektno...
- Ti mi se javi. Jakog pisca, neš ti teme - Permanentna revolucija. Razumiješ se u revoluciju ko Marica u neku krivu stvar.
- Pa ja se bar nisam natezo s onom, onom...kak se zvala ona šta je plesala u šosu od banana, jebemti sve i sa šosom...kud mi je pamet bila uopće petljat s tobom, profuknjačo dalibi profuknjačo jedna.
- E kamo sreće da te Staljin riješio u gulagu! Poklonila bi mu sve svoje slike!
- Al bi ga usrećila, sigurno bi visile samo one u Ermitažu...malaš tim kistom ko krava repom!
- Slušaj Lave...pun mi te nos! Nebil te spakirala pa riješila sve svoje probleme! Ti si razlog šta ja loše slikam, samo da znaš. Da se bar Staljin sjeti poslat nekog da te riješi...
- Eto baš samo o tom razmišlja; nema pametnijeg posla nego slat nekog da meni prosvira tikvu...a lude žene..ajde rađe popravljaj onu podlogu, izgleda ko ratište iza korištenja bojnog otrova, krasan će ti bit autoportret.

I ne bi dugo, na vratima neko din-don. Ko je - ma da očitamo samo brojilo, začas smo gotovi. Lav naivno otvori vrata i Fridi se ispuni želja; navodni očitavač brojila poslo Lava u vječna lovišta i otada su flaše u njenom domu valjda bile na sigurnom, a i autoportreti puno blještaviji. Ko bi uopće i mogo normalno slikat uz nekog ko je piso o permanentnoj revoluciji pa zbog tog moro uteć od kuće.