Blue comes in more shades than one...

(by anna)

Svašta se izdešavalo zadnjih sedmica. Tako je izgleda kod mene neki fluid zavladao. Kada se dešava svašta i kada se ne dešava ništa. Ali zlatne sredine nema. Trenutno se ne dešava ništa, ali očekujem koliko u narednih desetak dana promjenu na ono da se dešava svašta.

Prvo i osnovno, napisala sam diplomski. 283 stranice. I mentorica je aminovala riječima da je uživala dok je čitala. Kad sam ukoričila napisano shvatila sam, diplomski mi liči na treći dio Harry Pottera. Šminka prava. Sad smo zapeli na formalnostima, čekanju da mi odobre komisiju i datum. Tako da ću diplomirati od 1 do 14 jula. I na kraju mi ipak nije žao što nisam uzela nešto jednostavnije. Ovako se osjećam kao da sam imala Himalaje ispred sebe na koje sam se trebala popeti, pa sam se i popela i sad lagano silazim....tako nekako.

I sve mi je nekako na frku. Jučer sam predala papire za novi pasoš, još uvijek ne znam tačan datum odbrane diplomskog, ali zato znam kad idem na godišnji. I ne samo to. Znam i s kim i gdje idem. Opet ponavljam, kao i prošle godine, ne volim se hvaliti, ali jednostavno moram! Ove godine idemo u sastavu Rossa, Anna, Triplet i Srodna Duša, destinacija Egipat, El Gouna I ako bude u pola kao što nam je bilo kad smo išle u istom sastavu u Sharm El Sheik...znam, biće ludo i nezaboravno. U najmanju ruku.

Ove godine smo prevazišle same sebe sa izborom destinacije. I vrlo sam zadovoljna (reče snob iz mene). Idemo u hotel koji je mješavina egipatsko-nubijskog stila i sagrađen je na devet otoka. I koliko god gledala na stranici ne mogu da definišem kako to čudo izgleda. Ostaje da se vidi uživo, nema druge. Ova godina je bila onako, naporna i fizički i psihički i mislim da nam i treba i da zaslužujemo neki jak fix da izdržimo do kraja. Već sad se radujem smijehu koji nas čeka....

A prije 15 jula ide 15 juni. I koncert Jamesa Blunta. Slatkica, jedva čekam! Rossa je usavršila najmanje tri različita koluta očima kad god ushićeno pred njom izgovorim ovu rečenicu...ali, ide sa mnom, i dalje.

A između svega toga ide priprema za prezentaciju diplomskog. Ali toliko sam ushićena i sretna da treme nema još uvijek. Ne obećavam da će tako i ostati, ali sad zasad sam tako uber cool, da se samoj sebi divim.

I da. Pronašla sam haljinu za taj dan. Imala sam svoga ličnog i personalnog stajlistu Rossu koja me odvlačila od svih crnih, smeđih i tamno-plavih kombinacija. Samo, mogu vam reći, super je to stvar. Mislim, imati stajlistu. Ja sam jednostavno bila umorna da se oko toga zezam i razmišljam o tome i da nije bilo nje, završila bih u nekoj ziher crnoj kombinaciji. Ovako sam završila sa ovom haljinom




i ko bi rekao da mi ta boja stoji?

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.