petak, 28.04.2006.

A ODAKLE JE ZAPRAVO?

Kako je SAD država u kojoj pripadnici mnogih naroda i rasa žive zajedno u slozi, ljubavi i miru, razvila se bezazlena rasprava na temu odakle je zapravo bio Isus Krist.

Isus Krist je bio iz Kalifornije jer:
* Imao je dugu raščupanu kosu
* Šetao je svijetom bos u laganim sandalama
* Osnovao je novu religijsku sektu

Isus Krist je bio Irac jer:
* Konzumirao je alkohol (vino)
* Nikad nije imao stalni posao
* Zadnja želja u zivotu bila je da mu daju piti

Isus Krist je bio Portorikanac jer:
* Prijatelji su ga zvali Jesus
* Bio je u sukobu sa zakonom
* Njegova majka nije bila sigurna tko mu je otac

Isus Krist je bio Židov jer:
* Ostao je živjeti kod roditelja do 33. godine
* Vjerovao je da mu je majka djevica
* Njegova majka je vjerovala da je on Bog

Isus Krist je bio crnac jer:
* Provodio je vrijeme među ljudima na ulici
* Nitko mu nije dao stalni posao
* Sve je zvao "brate"

U međuvremenu su i Hrvati reagirali na ove priče pa se može čuti sljedeće:

Isus Krist je bio Dalmatinac jer:
* Jahao je na magarcu
* Pio je vino i jeo ribu
* Nikad nije imao neki posao, a kada bi nesto napravio, to je bilo pravo čudo

Isus Krist je bio hrvatski penzioner jer:
* Živio je siromašno i teško
* Svima je vjerovao
* U zadnjim danima života bio je izdan, prevaren i ostavljen

Unatoč brojnim dokazima pripadnosti Isusa Krista raznim narodnostima i rasama, u Bibliji postoji pisani dokaz koji jasno pokazuje da je Isus Krist mogao biti iskljucivo Zagorac.

Naime, Isus Krist je znao pretvoriti vodu u vino.

| 17:07 | Komentari (11) | Isprintaj | #

četvrtak, 27.04.2006.

JA BI TAKAV... CRNI ( MA NIJE NI VAŽNA BOJA )

Baš sam se vratila iz lagane šetnjice. Po ovom prekrasnom kišnom i tmurnom vremenu. Ali nije bed. Bila sam tu na kvartu do kladionice gdje frendica radi. Malo smo pričale, zezale se i tak. Prošlo mi popodne. Bila sam kod nje u nedjelju na zarukama. Pisala sam vam već o njoj, Dijana! Bilo je jako lijepo, ali čudno! Mislim, dobro je postalo tek navečer, kad su otišli neki čudni ljudovi i tak. Bili su smiješni kad su stvaljali zaručničko prstenje, lijeva, desna ruka, me ne ipak je lijeva... komedija. Pogotovo on. Sav splašen, zbunjen, sretan, nacugan. I ja bi se nacugala da sam na njegovom mjestu. Kupila sam im mikrovalnu. A kaj drugo? Pa nije to svadba. Ona je bila jako sretna jel si to već jako dugo želi kupit. Već jako dugo nisam čula da netko slavi zaruke a kamoli prisustvovala tome. E pa sad jesam. Lijepo je da još netko drži do tih stvari, premda je ne bi to tako radila, ali nema sad to veze, neću ja još dugo. hehe
Sad mi je u ruke došla ona reklamna glupost, od Mercatonea, znate ono čega vam je uvijek pun kaslić, pa sam prolistala. Baš imaju krasnih iPodova. U svim bojama. Plavih, rozih, bijelih, crnih. Ja bi jedan takav. A nisu ni jeftini. Trebala bi sad na plaći izdvojit za tu korisnu stvarčicu da više nemoram slušat nezanimljive i iritantne razgovore kad se služim ZET- ovim prijevoznim sredstvima. Jel je discman na izdisaju.
Pusu vam šaljem, idem se lagano spremat, idem do frendice na kavicu. Kako mirujem ha? Sve slušam doktore.

| 19:16 | Komentari (6) | Isprintaj | #

subota, 22.04.2006.

PRIJATELJI... DA, DA!

Ljuta sam! Na dragu prijateljicu. Hm, dragu? Zašto frendice ponekad moraju bit takve kuje, zajedljive, bezobrazne? Nije mi to best prijateljica, ali ne mogu reć da je ne poznajem. Razgovaramo, družimo se, povjeravamo, i onda te sjebe. Ma dobro, sad sama sebi govorim: čemu se uzrujavat, imaš najbolju frendicu kojoj možeš sve reć i koja ti nikad ništa loše ne bi napravila... ali opet. Nekako je čudno kad te osobe koje znaš na bilo koji način povrijede. Znam da će me pustit ovaj felling, već ovog popodneva, ali zašto su ljudi takvi? Kaj se više nitko ne veseli radi drugog? Šta samo sebe gledamo? A vidi mene, kao neka naivna glupačica. Pa uvijek je tako i bilo, zar ne? Važan si jedino ti i nitko drugi. Barem u većini.
Ponekad se pitam zašto se ne družim samo sa muškim frendovima? Barem nisu opterećeni sa nekim bedastoćama i sve ono što mi cure jesmo. Zato ja sad idem na roštilj sa dragim i četiri frenda. Istina da ne smijem jest, a cugat još manje ali barem ćemo se zajebavat i uživat.
Idem još nazvat svoju najbolju prijateljicu, da čujem kako joj je bilo na poslu, i...samo da ju čujem... malo mi fali danas.
Pozdrav narode i budite dobri! Nazovite kojeg prijatelja danas. Bilo muškog ili ženskog. Odite na kavu, ali mislim zbilja onog pravog prijatelja, ne ove tkz. frendove.

| 15:03 | Komentari (7) | Isprintaj | #

srijeda, 19.04.2006.

KOJI NASLOV ZA OVAJ POST? MA NIJE NITI VAŽNO!

Danas se samo razvlačim po kući. Baš mi se ništa ne da. Samo bi spavala.
Jučer sam bila na komisiji. Produžili mi bolovanje. Do 9. 5. ! Pa to su još puna tri tjedna. Ja brijala da će mi produžit bolovanje eventualno do ovog vikenda a oni tako. Iskreno su me šokirali. Pa oni i polumrtve ljude šalju radit. A dobro, valjda znaju ljudi. Svi samo ponavljaju: " Mirovati i samo mirovati " ! Ma dobro, nema veze, još tri tjedna ću uživat i onda natrag na posao.
Jučer sam bila sa dragim. Kupila sam mu poklončić za rođendan. Sa velikim zakašnjenjem, ali kaj sam mogla, pa nisam iz kreveta mogla izać. Dobio je veliku maketu auta ( nekog, ne znam više kojeg ) . One gluposti ( mislim, meni su gluposti ) gdje se otvaraju vrata, diže hauba i sl. stvari, pa složi ovo, dodaj ono. On je lud za tim maketicama i oduševio se, još kad je vidio da je crven. Ma strašno. Zar ti dečki nikad ne odrastu? Oduševio se s tim kao da ima pet godina. Dobio je i finu, veliku čokoladu koju jako voli i to je to. Za sada! A ako bude dobar možda dobije i još nešto.
A ja imam " one dane u mjesecu " ! Nisam ni živčana, ni ljuta, ni nervozna, niti mi se jedu pizdarije kako to inače biva, ali me boli. Mene rijetko kad boli ali mora baš sad, sad kad ja tabletu ne smijem niti pomirišati, doktori strogo zabranili radi jetre. E to ti je peh.
Jučer sam kupila i par novih stvarčica. Par majčica, gaćice, grudnjak i tak. Plaća skoro nestala.
Ma neda mi se više pisat. Tak samo neke bedastoće trekeljam. Idem u krevet. Sva sam nikakva! Pustit ću si Jovia i uživat!
Baš sam sad uhvatila neke vijesti i malo poslušala. Pa ti ljudi danas više nisu normalni. Frajer je u Americi oteo djevojčicu od deset godina, mučio ju, silovao, ubio i na kraju je htio pojest to siroto dijete. To je strašno! Uhitili su ga, a ovo za kanibalizam je priznao ni više ni manje nego na blogu. Ma srašno!
Pusa

| 16:10 | Komentari (3) | Isprintaj | #

ponedjeljak, 17.04.2006.

NIŽI OD MENE... A NE... JEDINO JON

Jeste se najeli? Ma znam da jeste, šta ja isto gluposti pitam! Ja baš i nisam. Ne smijem. Još jedna stvar u vezi ove boleštine. Niti jest ne možeš ko' čovjek. A možda i bolje ovako. Bar ne kukam kako mi sad nije dobro, kako me boli škemba i sl. , kako uvijek biva nakon blagdana. A nadoknadit ću to sljedeće godine! Zato su sve čestitke, dobro, gotovo sve koje sam dobila putem SMS- a bile u stilu: "... i nadam se da ćeš moć papati puno šunke, luka, rotkvica, francuske vrlo brzo... ". A dobro, glavno da ste mi se vi fino najeli. Poslala mi frendica SMS kako se ove godine ubila u hrani ko' konj. A vjerujem da nije jedina.
Baš sam se vratila iz lagane šetnjice i kavice sa dragim. Baš je krasan dan. Bilo je baš nice. Vidjet ćemo se navečer opet. Sad ću malo sa frendicom izać i tak. Baš uživam. Koristim ove zadnje dane bolovanja. Jel neću još dugo. Već sutra idem na komisiju da mi produže bolovanje. A valjda budu. Mislim, meni tak svejedno, dosta bilo ova tri tjedna, ali ovi doktori koje posjećujem mi trube da nalazi nisu još u redu i da moram mirovat. Baš me zanima šta će to bit sutra na toj komisije. Valjda ne zajebavaju previše.
Baš mi je nekako lijepo. Drži me onaj čudan felling, još otkako sam pisala prijašnji post koji je nadasve bio bezveze i jako nezanimljiv. A to mora da je ljubav, i sami ste mi to napisali u komentarima.
Bon Jovi svira u pozadini. Interesantno kako bendovi koje volite ( ja ove obožavam ) mogu na nas utjecat. Uvijek se super osjećam kad ih slušam. Pomognu mi kad sam u depri, krizi, kad sam sretna još me više dignu... ma odličan felling. Nekad se baš pitam šta bi bilo da nema te glazbe? Jel fakat te može i pokrenut i razveselit... ma sve!
Baš danas na kavi ja sa ovim svojim počela pričat nešto o zgodnim tipovima i kažem da je ne znam tko ne bi bila sa njim da je niži od mene. Jel na mojih 1.85 bila bi katastrofa da je dečko niži od mene. I kaže on meni da bi ja bila sa njim i da ima 1.50. A ja njemu, e dragi moj, tada te ne bi ni pogledala.
Jedini frajer koji je niži od mene i to za deset centimetara, a da bi bila sa njim je Jon Bon Jovi. Dobro, nemojte se sad smijat, je da imam 20 godina, sad ću 21 za mjesec dana, ali smije cura malo maštat. Kaj ne? Pa di bi došli kad ne bi imali neke svoje skrivene željice, maštanja i fantazije? Pa makar i sa stranim zvijezdama za koje znamo da nam se nikad neće ostvarit. Ali zato nekad nema ljepše stvari nego zatvoriti oči i pustiti mašti na volju i utonut u prekrasan san.
Pusa

| 19:00 | Komentari (6) | Isprintaj | #

nedjelja, 16.04.2006.

O NIOČEMU...

Kasno je... pisala bi nešto a ni sama ne znam o čemu...
Imam sto misli u glavi... vrludaju samo...
Bila sam sa njim večeras...
Baš je bilo lijepo... jako lijepo...
Bili smo na kavici, malo se šetali, malo se mazili, bili zajedno...
Bit će ovo jedan post bez glave i repa, o ničemu...
Čudno se osjećam... kao da nisam tu... ja...
Znate taj neki felling?
Ni sami ne znate kaj vam je...
Ali sad mi nije loše... samo nekako malo čudno...
E, ali sad sam baš sretna... bez nekog posebnog razloga...
Ali zato me je ujutro skrpala neka depra... bez nekog posebnog razloga...
Ali sad sam baš dobro...
Hmm... za koliko dugo...
A možda me je i ova bolest lupila u glavu...
Ali prolazi i ona...
E, jeste skužili kako je u zadnje vrijeme baš nekako lijepo... sve mi je ok...
Mora da je proljeće... a valjda sam i zaljubljena...
Hmm... koje li dobre kombinacije...
Trekeljam li ga, trekeljam...
Stvarno o niočemu...
Sretan Uskrs dragi moji!

| 03:21 | Komentari (4) | Isprintaj | #

srijeda, 12.04.2006.

MEĐUSOBNO ISKORIŠTAVANJE ILI ŠTA?

Evo, napokon sam danas obavila onaj pregled što sam morala još u ponedjeljak. I to zahvaljujući mojoj najboljoj, najdivnijoj prijateljici koja me je odvukla gore i čekala samnom puna dva sata dok sam obavljala sve to, a mogla je lijepo spavati doma, jel znam koliko voli spavanje, pogotovo ujutro. Thanks, koka.
Stanje se popravlja, jetra je još uvijek u komi, ali meni je virus uhvatio i srce. Da, da, koji peh! Kaže doktorica ( koju moram pohvalit, bila je odlična, puno bolja od doktora koji mi je bio prošli put ) da se rijetko kad proširi na srce ali i da to zna bit kad bolujete od mononukleoze. I naredila full strogo mirovanje. Sad sam mirna za ovaj tjedan. Obavih sve što sam trebala. A sljedeći tjedan opet malo vadit krvi, pretraga, EKG-a. Dosadno, a moram.
Usput sam obavila i mali shopping. Pa mislim, kad sam već bila u gradu nakon toliko dana, morala sam. Kupila sam si tenesice. Bijele lacoste. I veliku bijelu torbu. I sad sam baš happy. Odmah me je oraspoložio taj shopping. Još da se mogu negdje i pokazat sa novim stvarčicama... ali još ne... malo će još pričekat. Glavno da ih ja imam.
Baš sam razgovarala sa Dijanom. Toliko volim tu curu, dobra je, draga. Frendica iz srednje a sad i radimo zajedno. Mislim da sam ju već bila spomenula u prijašnjem nekom postu. Malo mi je digla tlak, jel sam joj spomenula kak sam kupila te stvarčice i ona mi se požalila kak nema ni kune. A plaću je dobila prije dva dana. Isto kad i ja. Pa 3200 kn potrošit odmah... da baš dobro. Pitam ju kak. Nakon što je pokupovala sve što je bilo potrebno za kuću, zadnjih 1000 kuna je dala dragom, koji živi u njenom stanu, sa njenom sekom i mamom. A sebi ništa. I tak je sva jadna. U vezi su godinu i pol, vjenčanje u 8 mjesecu. Ona ima 21 god. a on 22. I sad meni nije jasno zašto se ljudi danas tako žure umjesto da uživaju u mladosti i životu. A htjela sam reć sljedeće. Znam da on nju voli. Jako. Ali ne mogu si pomoć a da ne mislim da je s njom i iz koristi. On je divan, drag, ja se super slažem s njim... ali on nije iz Zagreba, mislim nije živio tu prije i nema stan, ništa. Radi na baušteli i živio je u nekakvoj šupi. I naravno kad mu se pružila prilika, već nakon pola godine hodanja uselio se kod nje. Ona sva sretna, a njemu isto super. Ima sve skuhano, oprano. Možda vam ovo malo čudno zvuči ali oni se fakat ponašaju kao da su u braku 50 godina. On je tip što se okrene za svakim parom sisa što prođe, i za svakom guzicom. Ma neznam ni sama, voli ju, znam, vidi se i na njemu, ali isto tako ništa nije prošao u životu.
Niti je izlazio, nije ni bio sa drugim curama. Nadam se da se varam jel ne bi htjela da bude povrijeđena, ali opet, ne mogu si pomoć a da ne mislim da je tu i neka korist u pitanju.
Pa sad ja vas pitam. Da li je svaki odnos na neki način međusobno iskorištavanje? Jel svi se mi družimo sa ljudima koji nam odgovaraju, imamo dečke / cure koji nam odgovaraju, pa jel u tim odnosima ima međusobnog iskorištavanja, neke koristi!?
Ma neznam ja više ništa. Čovječe, kako sam zabrijala, ovaj post uopće nije trebao krenut u ovom smijeru. Idem sad dok nisam počela trekeljat o nekim drugim glupostima jel je i ovo bilo previše. Bit će pravo čudo ako netko ovo pročita do kraja.
Pusa

| 17:58 | Komentari (6) | Isprintaj | #

nedjelja, 09.04.2006.

SERENADA U 5:00 UJUTRO

Evo je, došla je i ta nedjelja. Ne znam zašto je to tako, ali oduvijek mi je taj dan bio jako dosadan, nekako premiran, nigdje nikoga. Pa kako i sam Aki kaže: "nedjelja, prokleta nedjelja nigdje nikog pustinja u našim snovima još samo sjećanja... "
Ali bar je dan predivan. A šta to meni znači kad ne smijem u šetnju, malo duže bit vani, nego mirovanje i samo mirovanje?! A od toga mi je već zlo.
Vikend je prošo, ja nigdje nisam bila kad ne mogu, i onda sam cijelu noć " visila " ne netu i blogu. Sad vegetiram ali nema veze. Kako mi već fali, onako jedan pravi izlazak, ali sa curama, da si malo popijemo i dobro zabavimo. Ah, da, mogu samo maštat. Tko zna koliko ću još morat mirovat, a alkohol okusit, možda na dočeku nove?! :(
Jučer se nisam vidjela sa dragim. On je izašao van sa dečkima. Jedan frend iz ekipe je slavio b- day. Naravno i ja pozvana, a šta ću... peh. Bilo im je jako dobro. A bar se netko zabavio. Ali mislili su oni na mene jel mi je u 4:50 zvonio mobitel. Onako sva zbunjena i izgubljena skužim da me zove moj najbolji frend. Gospoda su me htjela probudit, jel su mi, ni više ni manje, ispod prozora pjevali serenadu. Da, da. Oni su se očito jako napili i nisu imali pametnijeg posla pa su prije spavanja navratili do mog prozora. Za sada se nitko od susjeda nije žalio, ali samo neka nešto i kažu, baš me briga. Pa koliko vam se puta u životu dogodi da vam pjevaju pod prozorom?
Baš malo gledam i tv dok pišem ovaj post, a na novoj je John Travolta i "Staying alive." Pleše li ga frajer. Stvarno je jebozovan. Dobro, u tom filmu je puno mlađi nego danas, ali meni je i danas za prste polizat.
Evo, baš počinje tenis. Hrvatska- Argentina. Igra Ljubo sa Nalbandianom. Valjda će dobit Ljubo. Sad znam šta ću radit cijelo popodne.
Ujutro moram na zaraznu. Opet pretrage. grrr... Vidjet ću šta će mi reć. A tako mi se ne da ić. Već mi je sad muka kad se sjetim da se moram dić ujutro, pičit tamo, i onda čekat i čekat da dođeš na red. Dok sve to dočekam izgubim volju za životom.
Uživajte ljudi danas, dan je predivan, izađite van, šetajte, volite se, ljubite se i budite sretni.
Danas nam je dva mjeseca da smo zajedno! cerek
Do čitanja, pusa.

| 13:08 | Komentari (8) | Isprintaj | #

četvrtak, 06.04.2006.

JEBEŠ TAKAV ŽIVOT

Nakon jučerašnjeg čekanja i čekanja danas sam opet malo čekala. Ujutro sam bila vadit krv. I kao neka prvoklasna glupača dofuram krivu uputnicu, onu koju moram predat u bolnici, a ovu koju sam morala donijet ostavim doma. Ženskica mi to lijepo kaže i onda pičim doma po pravu uputnicu, koju sam imala ali ne znam zašto ju nisam ponijela. I onda me ugledala moja doktorica i kaže da navratim do nje u ordinaciju kad sve to obavim i da joj donesem EKG da ga pogleda. A bila sam naručena tek za ponedjeljak kod nje.
Vadi meni ženskica krv, iz lijeve ruke. Ne može nać venu. Ja već luda. Pipka ona deset minuta, meni samo u glavi da me krivo ne pogodi jel mi se stvarno neda da me osam puta bode u jedno mjesto dok ju ne pogodi. Dobro, našla ju je uz malo muke ali mi je "poderala" ruku. Ne znam šta je radila jel nisam gledala, ali sad imam ranu dugu kojih četiri centimetra, a boli ko' sam vrag. I trne! Čudan neki feeling. I to samo od vađenja krvi. A nakon toga inače niš ne boli. Ma nisam cmizdravica, ali sestra na zaraznoj je to izvela u sekundi, bez imalo muke, a ova kao da joj je prvi put.
No dobro, odem sad do svoje doktorice, gleda ona sve te nalaze, sve je to od mononukleoze, ništa novo, i uzme EKG da pogleda. I počne kukat. Kako to nije dobro. Digla paniku. Sestra mi je odmah išla radit novi, koji isto nije dobar. Po tome ispada da imam teških sranja sa srcem. A jebem ti i takav život. Odmah bi ona mene u bolnicu. Napisala sto uputnica. Ja ju molim da me ne šalje jel mi se fakat ne da opet na zaraznu, a u ponedjeljak tak moram ić gore jel me je doktor naručio. Ne, ona je pri svom, možda je virus i srce zahvatio, govori ona meni, to mora specijalist pogledat. Ne znam ni sama kaj mi je sve napričala, o nekoj vodi, izljevu... ma ne znam. Kaže da to izgleda kao nalaz od nekog od 50 godina sa nekim oblikom infarkta. Da vjerovatno nije jel mi je tek 20 ali onda opet počela o nekakvoj vodi i sličnim glupostima.Spomenula je i ostanak u bolnici, a ja luda na to. Pa ja bi pobijegla od tamo iste sekunde.
Došla sam doma, starcima nisam ni spomenula, samo sam se izderala na njih, kao da su oni nešto krivi. Odmah su ušutili jel znaju koliko sam sad jadna, jel mrzim kad sam bolesna, a i nisam naviknuta na sve te pretrage, ovo mi je prvi put u životu da moram tako nešto radit.Ali da znaju o čemu se radi... a saznat će, prvo će me ubit što odmah nisam rekla, što sam šutila... a dalje... ne znam.
I umjesto da se spremim i odem u bolnicu, ja se izvalila na krevet i zaspala u sekundi. Tako da nisam ništa obavila. Sutra će me moja doktorica masakrirat, jel popodne idem k njoj.
Eto, koliko mi je stalo do vlastitog zdravlja. Maloprije sam sjedila na krevetu i počela plakat. Već dugo nisam, rijetko kad plačem, takva sam. Naravno, odmah sve najgore mi prolazi kroz glavu. Operacije, rehabilitacije, čitav život same zajebancije.
Malo me je i strah. Imali smo jako puno problema oko bake zadnjih par godina, jel je operirala srce i napokon je sad sve dobro. A ako se to mora i samnom ponovit. Ne, jednostavno ne želim.
Evo, sjedim za kompom, pijem kavu, pušim...
Sad sam se sjetila svoje najbolje prijateljice. Prije par dana smo razgovare i kaže ona meni: "Stara fakat ne kužim kako je tebe to puknulo, i to baš sad kad ti u životu sve lijepo ide. Posao, dečko, zaljubljena si...."
A jebiga, to valjda mora tako bit, kad je sve ostalo dobro onda je tu zdravlje da te sjebe totalno ako neće ništa drugo.
Danas sam pročitala post od buubice u kojem i mene opisuje (thanks koka) , i kaže kako život gledam kroz ružičaste naočale. Stvarno se trudim, ali nekad... evo baš sad... u jednoj sekundi... sve ti postane crno.
Idem malo van, na kavicu sa dragim, ne mogu doma bit...

| 17:42 | Komentari (5) | Isprintaj | #

srijeda, 05.04.2006.

ČEKAŠ... ČEKAŠ... JOŠ MALO ČEKAŠ... I ONDA OPET ČEKAŠ...

Evo me napokon doma. Baš pijuckam kavicu, jel ujutro nisam kako sam jurila na srčanu da mi naprave EKG. Dobila sam nalaze, imam neke difuzne smetnje, tako piše, što znači nemam pojma, morat ću pitat doktora da mi objasni. Još su neke črčkarije napisane koje su nama običnim smrtnicima nemogiće za pročitat, a za razumijet... bolje da i ne pokušavam.
Došla sam na srčanu u 9:00 i prvo što me je šokirala je bila nevjerojatna gužva. A sve penzići, 65 pa nadalje. Stvarno bi trebalo otvorit neku kliniku za nas mlađe jel ovo je strašno. Kužim da su oni stari i bolesni, imam i ja baku i dedu, da im treba sto pretraga, ali kad vidim te gužve muka mi je. Bila sam tamo dva sata, od čega je moj pregled tj. EKG trajao pet minuta. Znači cijelo ovo vrijeme, sjediš i čekaš da prozovu tvoje prezime. Još sam dobro i prošla, dva sata, mogla sam i duže čekat.
Ušla sam unutra sa dvije bake. Ova jedna se odmah počela skidat, ja brijala ostat će u grudnjaku. A ne, žena odmah sve sa sebe. Imala sam kaj i vidjet. Ja se zbuksam u neki kut, čekam i zove sestra: " ajmo '......' mladosti moja." Legnem na onaj stol, ona me spoji na sve moguće žice, teta je bila ljubazna, lijepo smo si popričali dok sam gola ležala na onom stolu. Brzo bilo gotovo, i dok se ja oblačila ona pozove i treću baku da uđe, baka stala kraj mene dok sam se oblačila i počne ona pričat. Prvo o vremenu, kako ne zna da se obuče, hladno pa toplo i te spike. I ona se naravno skida za to vrijeme, a ja si mislim kako ne želim vidjet i treći par ženskih sisa, da mi je dosta, mislim, možda se okrene i skine grugnjak. Naravno, nije! I još mi doda u razgovoru. "Vidiš dijete, ovo su ti staračke sise!"
Aaaaaaaaaaaaa, dajte mi da vrištim. Samo mi je jedna misao prošla kroz glavu. Pa zar će i moje bit takve. Zašto? :(
Sutra još vadit krv, pa opet malo čekati, dugo nisam, skupit sve nalaze i pičit u petak na zaraznu. A gore kad dođem, bljak! Najradije bi lebdila po onim prostorijama. A šta ću, moram i to obavit.
Nakon obavljenog EKG-a otišla sam sa starom do dm-a, kupila par korisnih stvarčica, i fructisovu masku za kosu. Baš me zanima jel valja.
Vidim da mi stara opet neki čušpajz sprema. Nakon kelja na lešo sve mi je ukusno. Da bar mogu zažina natrpat unutra, ali i toga mora bit minimalno. Baš sam se usrećila!
Sinoć sam bila sa dragim. Baš nam je bilo lijepo. Valjda zato što navečer ja ne mogu dugo bit vani jel mi starci zanovijetaju s obzirom da mi je prepisano strogo mirovanje, onda kad smo i to malo zajedno pokušamo full iskoristit to vrijeme. Bio i ostatak ekipice, sinoć su bili baš nekeko raspoloženi da nas malo zezaju, ali nema veze. Onda smo ostali solo i baš je bilo nice.
Odo sad poklopat ovu pizdariju od čušpajza, pa ću malo u vodoravan položaj.
Pusa (u čelo, podrazumijeva se, dok ne ozdravim)

| 15:02 | Komentari (1) | Isprintaj | #

utorak, 04.04.2006.

U NEDOSTATKU INSPIRACIJE

Osjećam se kao na početku kad sam počela pisati ovaj blog. Jednostavno neznam od kuda da krenem, toliko toga vam želim napisati a jednostavno ne mogu. Ne znam šta mi je, valjda neka blokada.
Možda se neki od vas pitaju zašto ovako dugo nisam pisala. Nema nekog posebnog razloga, na poslu su nam uveli neko glupo radno vrijeme, tako da radim cijele dane, kad nemam slobodan dan, a nakon deset sati u kladionici i sjedenja za onim kompom tamo stvarno nisam imala želju sjedit i za ovim kod kuće. Onda se dogodio i On. A znate i sami, ne moram vam ništa posebno objašnjavat, da na početku veze svaku slobodnu sekundu provodite sa njim, i tako. Doma sam samo dolazila navečer spavat. Ali sad sam opet tu pa ako ima još ljudova koji će me čitat ja ću i dalje trekeljati gluposti.
Evo, ja se liječim doma, mirujem, odmaram, a moram bit i na dijeti (potrebna mi je, da napokon skinem koji kg, pa barem je to dobro u svemu ovome) .
A tako mi je teško bit doma, vani je prekrasno, za šetnjicu, a ja zatvorena u sobi. grrrr...
Ali moram priznat da su se moji doma iskazali. Svi samo skaču na svaki moj zahtjev. Sve mi se donese, samo me dvore. hehe :)))
Kako ja nikad nisam bila bolesna, mislim ništa jače od neke grlobolje i takvih gluposti, sad su svi zabrinuti, pa paze kaj će mi dat jest radi jetre, ne daju mi da ništa dižem radi slezene, i tak... s te strane mi je baš lijepo.
Evo, ove sekunde mi je stara ušetala u sobu i donijela sokić, ali ne običan nego se potrudila da ga na sokovniku napravi, stavila je mrkvicu, naranču, jagode i još nekakve voćke. Baš je dobar.
Sutra moram ić napravit EKG. A muka mi je kad se sjetim, nabrijane sestre, čekanje po čekaonicama, gužve, samo mi to još treba. A valjda će bit sve ok!
Jučer sam se nakratko vidjela sa dragim. Nismo se stvarno dugo ljubili, jedno 10- ak dana jel ja nisam htjela, stvarno ne želim da se i on razboli, i nakon njegovog neprestanog navaljivanja... napokon smo se opet ljubili. Bilo je baš lijepo. Samo ne znam koliko je to bilo pametno. A lijepo sam mu rekla, sam će bit kriv, nisam ja navaljivala. A jučer mu je bio rođendan. Nisam mu ništa kupila (još). U ovakvom stanju ne mogu ići do grada, i on to zna, ali baš mi je nekako bilo krivo.
Ovo me opet počinje bolit, jetra mislim, svaki put nakon što nešto pojedem, pa čak i popijem počinju bolovi, a kako sam sad popila sok nema od čega drugog bit. Morat ću malo prileć uskoro.
Šalem vam pusu, u čelo naravno :) ne želim da mi i vi dobijete mono.
A ja odo u vodoravan položaj, daljinski u ruke i šaltat po kabelskoj. Šta mi drugo preostaje?
Ciao

| 15:50 | Komentari (5) | Isprintaj | #

nedjelja, 02.04.2006.

žIVA SAM LJUDI ... I VRATILA SAM SE

Prvo, svima vam šaljem veliku pusu, i puno pozdrava. Ajme, stvarno me dugo nije bilo na blogu. Već sam zaboravila normalno i pisat.
Pa od kuda da krenem?
Bila sam neki dan kod frendice i kaže ona meni kako opet piše redovito blog i tako nešto priča o tome, i dok je ona govorila baš sam dobila željicu da i ja ponovno nešto napišem.
Ne znam od kuda da uopće krenem. Vidim da neki opet pišu, što mi je drago, nekih nažalost više nema.
Pa da počnem... još uvijek radim u kladionici... za sada je ok, još se ne žalim, radno vrijeme me malo ubija ali ima novčića pa barem znam za šta radim.
Bolesna sam... mononukleoza. I stvarno mi nije dobro. Grlo mi je u komi, ne mogu govorit, gutat, ništa. Ma sve bi to nekako i pregurala da me jetra ne razvaljuje. Natekla mi jetra i slezena i boli ko' vrag. Moram mirovat, bit na djeti. Da su mi bar doktori dali neke lijekove ali ništa radi jetre jel mora mirovat. A proći će. Tako da sam sad na bolovanju i liječim se. Da bar znam gdje sam to pokupila, ali svi oko mene su zdravi. Ma nema sad više ni veze.
Zaljubljena sam ljudi moji. Otkako ne pišem blog dogodile su se i lijepe stvari koje nisam podijelila sa vama. Sad će bit već dva mjeseca da smo zajedno, sve je lijepo, dobar je, viši od mene, a znate koliko je meni to bitno. Za sad je stvarno sve lijepo.
Pisat ću vam i dalje, imam vam dosta toga za napisati i puno vaših postova za pročitati ali moram natrag u krevet. Nije mi dobro i naporno mi je sjedit za kompom. Uživajte mi a mi se čitamo. Pusa svima. wave

| 18:24 | Komentari (5) | Isprintaj | #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>