|
Osjećam se kao na početku kad sam počela pisati ovaj blog. Jednostavno neznam od kuda da krenem, toliko toga vam želim napisati a jednostavno ne mogu. Ne znam šta mi je, valjda neka blokada.
Možda se neki od vas pitaju zašto ovako dugo nisam pisala. Nema nekog posebnog razloga, na poslu su nam uveli neko glupo radno vrijeme, tako da radim cijele dane, kad nemam slobodan dan, a nakon deset sati u kladionici i sjedenja za onim kompom tamo stvarno nisam imala želju sjedit i za ovim kod kuće. Onda se dogodio i On. A znate i sami, ne moram vam ništa posebno objašnjavat, da na početku veze svaku slobodnu sekundu provodite sa njim, i tako. Doma sam samo dolazila navečer spavat. Ali sad sam opet tu pa ako ima još ljudova koji će me čitat ja ću i dalje trekeljati gluposti.
Evo, ja se liječim doma, mirujem, odmaram, a moram bit i na dijeti (potrebna mi je, da napokon skinem koji kg, pa barem je to dobro u svemu ovome) .
A tako mi je teško bit doma, vani je prekrasno, za šetnjicu, a ja zatvorena u sobi. grrrr...
Ali moram priznat da su se moji doma iskazali. Svi samo skaču na svaki moj zahtjev. Sve mi se donese, samo me dvore. hehe :)))
Kako ja nikad nisam bila bolesna, mislim ništa jače od neke grlobolje i takvih gluposti, sad su svi zabrinuti, pa paze kaj će mi dat jest radi jetre, ne daju mi da ništa dižem radi slezene, i tak... s te strane mi je baš lijepo.
Evo, ove sekunde mi je stara ušetala u sobu i donijela sokić, ali ne običan nego se potrudila da ga na sokovniku napravi, stavila je mrkvicu, naranču, jagode i još nekakve voćke. Baš je dobar.
Sutra moram ić napravit EKG. A muka mi je kad se sjetim, nabrijane sestre, čekanje po čekaonicama, gužve, samo mi to još treba. A valjda će bit sve ok!
Jučer sam se nakratko vidjela sa dragim. Nismo se stvarno dugo ljubili, jedno 10- ak dana jel ja nisam htjela, stvarno ne želim da se i on razboli, i nakon njegovog neprestanog navaljivanja... napokon smo se opet ljubili. Bilo je baš lijepo. Samo ne znam koliko je to bilo pametno. A lijepo sam mu rekla, sam će bit kriv, nisam ja navaljivala. A jučer mu je bio rođendan. Nisam mu ništa kupila (još). U ovakvom stanju ne mogu ići do grada, i on to zna, ali baš mi je nekako bilo krivo.
Ovo me opet počinje bolit, jetra mislim, svaki put nakon što nešto pojedem, pa čak i popijem počinju bolovi, a kako sam sad popila sok nema od čega drugog bit. Morat ću malo prileć uskoro.
Šalem vam pusu, u čelo naravno :) ne želim da mi i vi dobijete mono.
A ja odo u vodoravan položaj, daljinski u ruke i šaltat po kabelskoj. Šta mi drugo preostaje?
Ciao
|