Pripadan tebi

DA SE STARA LJUBAV VRATI.................

Moja stara ljubav je .........ples. Prije par dana dobila sam poziv da se ponovo vratim plesu. U stvari ideja je tek u početnoj fazi i više je to bilo: bili ti ponovo plesala kad bi.......Nisam sigurna, malo sam skeptična prema tim ponovnim masovnim okupljanjima. Neke stvari, možda.....Ipak smo nakon toliko godina mi neki novi ljudi, bez obzira koliko se dobro poznavali. Doduše, naše rukometašice, veteranke su uspile. Mislim da bi bilo bolje zadržat uspomene onakve kakve jesu. A one su.....lipe.....lipe. Bilo je to drukčije vrime. Ipak je prošlo dvadesetak godina. Tribalo je pobjedit sebe u svakom pogledu. Tribalo je najprije doć do I. grupe, onda se u njoj snać i izborit sebi misto među starijim plesačima. Onda je tribalo pobjedit sram, tremu. Još i sad se sićan prvog nastupa, tehnički i koreografski odlično izvedenog ali bez osmijeha ( šta je vrlo čudno za mene). Prvi i jedini takav. Još jedna stvar jako bitna ( sad će izgledat glupo, ali ponavljan bilo je to prije dvadesetak godina): bezbroj puta na tim našim nastupima i putovanjima imali smo zajednčke prostorije za presvlačenje, muškarci i žene. Dakle, skidanje u donje rublje. Jel tako da sad, u ovo današnje vrime izgleda glupo? Ali, virujte nije bilo baš ugodno u početku. A posli, vrlo brzo na to zaboravite, ne obazirete se, jer jednostavno morate.
I da, sad crv ne da mira. Kad se nečeg prihvatim radim to kako triba ili nikako. Odnosno, ja bi plesala ali bez velike obaveze jer kad Pomorac dođe to bi bilo u drugom planu. Onda su prioriteti drukčiji.
Mislim da se u ovu priču neću vraćat. Ali neću reč -nikad nebi- jer ko zna.... Ionako mi se čini da san u zadnje vrime počela činit čudne stvari, počev od ovog pisanja........a iman još nekih ideja......ludih.......svakakvih.......uh.........Recimo igranje malog baluna. Tile ja i Mlaja ali se predomislile. Ona ne može uskladit dva sporta. Ostale ideje..........drugi put.......ili....... još bolje da ih zadržim za sebe.

OPET!!!!

Nikako da me mimoiđu ovi zadaci. Ko će se sad sitit naj- pisama. Ajmo provat.


1. Pripadam tebi - OLIVER Objašnjenje ne triba. Ime mog bloga sve govori.

2. Trag u beskraju - OLIVER

3. Da te mogu pismon zvati - klapa MASLINA

4. Lipa moja - GIBONNI

5. More snova - TEDI SPALATO

Zadatak neću nikome proslijedit, neka piše dalje ko ima inspiraciju.

KAD ME MUČIŠ........NEMIRIMA........

Nikad nebi......... Koliko smo puta upotrijebili ove riči. Nikad nebi......ovo ili ono......Nikad nebi........Nakon šta sam par puta napravila to šta - nikad nebi- jednostavno više ne govorin....niikad nebi...... Jer život je jako čudan, viri nas iza škura, čeka....... čeka da mi kažemo.......nikad nebi......I uvik nan baš to namisti. Ne moraju to bit neke velike, strašne stvari. Ali i sitnice su ponekad velike. I ovaj blog je jedna od tih...... nikad nebi .........stvari. Zasad se ovde sasvim dobro osjećam, imam ugodno, lipo društvo, mogu pisat kako hoću, niko ne gnjavi radi gramatike ili zato šta pišem kako govorim. I to .....nikad nebi.... uopće ne vridi. Uvik napravimo baš to. I sve ovo ne pišem bez veze. Ima još jedno..... nikad nebi......Ali to ću zadržat za sebe. Nećemo baš u detalje. Nije ništa strašno, ali još jedna potvrda da.......nikad nebi....... ne vridi. Ma jednostavno mi se ne da slagat priča, izmišljat imena.......to mi je malo previše za danas.
Ako vam sve ovo izgleda zbrčkano, jednostavno zanemarite, kao da nisam napisala.
Ma isto san kurijožasta: ima li kod vas ......nikad nebi.......pa onda napravite baš obrnuto.

JA ĆU DOĆI KAD UTRNEŠ SVIĆU............

Pišući ovako o Trogiru a pogotovo slikavajući zapitala sam se: kako netko može ne volit ovi grad, ovu lipotu. A ne vole ga.....vidim to često.....čujem često......
Nije u Trogiru sve divno i krasno. Puno toga u Trogiru ne štima, puno toga me nervira. I o tome ne želim pisat. Krivi su ljudi.... neljudi,.....neki novi......neki stari.....nije bitno.

DA TE LJUBIN MAKAR KROZ BESIDE.......

Svaki dan kraj katedrale prođem najmanje dva puta. i svaki put kad prođem promislim, od kad nisam bila gore. I evo konačno mene gore nakon popriličano godina. Da biste došli do gore morate se popet uskim, spiralnim skalama.






Mislim da se klaustofobičarima ne bi svidilo. I jako je nezgodno kad se susretnu dvi osobe u suprotnom smjeru. Ustvari, zavisi tko je druga osoba. A onda pomalo kroz kampanel. Na sve strane predivan pogled. Dobro je dok se penjete kamenim skalama ali kad pređete na one metalne......uh....Priznajen, počela su mi klecat kolina, priznojila san se i odustala, nisan došla do zvona. Falija mi je samo koračić, jedan niz skala. Ljuta san na sebe, drugi put iden do zvona, samo moran nać društvo do gori. Spustila san se i guštala na terasi. Tako je.....mirno.... Pijaca je puna, čuje se žamor, šušur ali ovde je mirno.
A sad slike. Neću počet sa onim klasičnima: trg, pijaca...Često se čuje usporedba Trogira sa kamenom ćipkom. Za prvu seriju slika neka bude - KAMENA ĆIPKA - Znam da su i ove već viđene,ali ove su moje.

LIPOTE GLADAN, LJUBAVI ŽEDAN.........

U zadnje vrime skitajući ovako po blogovima i postovima vidim da se većina pita koliko smo iskreni, jesmo li uopće iskreni. Jesam li iskrena? U onome šta napišem i pustim u javnost sam iskrena. E sad, kad sam počela pisat cilj mi je bio sve ovo zadržat za sebe, kao nešto samo moje. Rekli su mi: male su šanse da te netko otkrije. Ali u ljudskoj je prirodi znatiželja. Tu se sudim po sebi jer nisam imala mira dok nisam otkrila tko se krije iza jednog bloga. Isto tako sa svojim nickom i sa izjavom - TROGIR JE MOJ GRAD- suzila sam poprilično krug. I uglavnom, radi toga ne ulazim u preveliku intimu. Nastojim da šta manje ljudi zna da se znam koristit računalom. Koliko sam uspila pročitat zaključavaju se kompjuteri, prijeti rastavom braka, provaljuju se identiteti, zatvaraju blogovi.
Drugi razlog je šta sam inače dosta zatvorena osoba. Zatvorena u smislu da svoje probleme ne dijelim ni sa kim. Naučila sam godinama sve sama rješavat i o svemu se sama brinit. Za mene je već i to šta pišem veliki korak.
A tako mi dikod dođe da svašta ispišem po ovome ekranu, da pošaljem svih u niku stvar, da ne moram razmišljat je li čita neko ko ne bi smija, oće li se ko uvridit, oće li ko zamirit ako sam prosta, da mogu mirne duše reč: teško mi je radi toga i toga; ide mi na živce taj i taj; ide mi na živce susida koja me uvik pita:di ćeš?;di si bila? Ali svaki put kad promislim na to, odvrati me pomisao: mogao bi pročitat neko ko me zna.
I sad: koliko tu može bit iskrenosti? Iskrenosti da, onoliko koliko mi serviramo, ali ne prevelike intimnosti. U biti sve triba pažljivo složit i dozirat. Jer nekako imam osjećaj da se sve obije o glavu. Možda sam neke stvari tribala prišutit, ne otkrit tko sam. Ne znam.....možda sam u krivu......odnosno, neke stvari možda ne ispadnu kako želiš jer ne možeš sve objasnit kako triba, jer moraš mirit riči. (I možda sve ovo skupa sad izgleda glupo ali ne znam kako bolje objasnit.)
I ne bi tila da ispadne da sam loše raspoložena, danas ne, sve je uobičajeno, nikakvih bitnih događaja.
Ovo je previše piskaranja za mene. Nekad sam volila pisat, onako za svoju dušu. S vrimenon se to izgubilo, pažnja je usmjerena na nešto drugo, život uđe u tračnice. Pomalo se vračam, iako mi je puno lakše slikama.

STARI RUZINAVI BROD..................

Evo i ja, ka i cili ovi naš svit tila se pridružit malo jet-setu. E jebiga, i ovde se svi okriću za ovin mladin piplicama u vručim hlaćicama. Ali to nije tema.
Išla san bacit oko na brodske novitete. Iako se u tehničke karakteristike ne razumin bože tebe, znan šta mi se sviđa. Meni se svidilo par ovih lipotica od dvadesetak metara, ma iman samo jedan mali problemčić. Fali mi nešto sitno, eurića.
A sad bez zafrkancije, sve van je to......uh......tropo......Ne kažen da nije lipo, ima se šta vidit. Prvenstveno mislin na brodove. Lipotice, jurilice....A još kad vidin ove face koje se ka u sve razumidu, komentiraju, dužina, širina, spremnik goriva, vode, broj ležajeva, motor. Svi skupljaju prospekte, reka bi čovik sutra će po grada imat nove jahte. Razbacuju se stotinama tisuća eura a da ih je pritrest, niko nema ni za kavu. Znan da će neko tako reć i za mene, ka šta ona tamo radi. A ja san išla iz zafrkancije i kad se u nešto ne razumin ne komentiran. A koliko san se naslušala o makinjan bila bi je u stanju i rastavit i sastavit. U biti dosad san bila na sve boat-sajmove pa eto da ne prekinen niz i bilo mi doma dosadno, svi me zaboravili.
A sad iman problem, koje slike stavit. Moj favorit je SUNSEEKER, ali ne bi imala ništa protiv bilo kojeg drugog broda ili brodića ovde izloženog. I ovo van je sve gledano očima žene, i to žene koja bi prije provozala jedan ovakvi brod nego auto.
Skužajte, uletilo je par riči koje nije smilo.

MISEĆINA PROSULA SE KALON...........

Ideju za sljedeće fotografije mi je dala CUCCIOLO. Dakle, za sve koje zanima a posebno za nju: RIGALICE ( slivnici, gargojle ). Isklesao ih je oko 1417. god Petar Pozdančić. Smještene su pod terasom južnog broda katedrale. Napravljene su u obliku životinjskih i ljudskih glava. Zašto su stavljene nema objašnjenja. Jedno od objašnjenja je da su crkvu čuvali od zlih demonskih sila, od provalnika i drugih zlonamjernih prolaznika. Rigalice navodno simboliziraju sve ono što ne pripada mjestu na kojem se štuje Bog. Budući da su odvodile vodu, trebale su sprati sve loše s božjeg mjesta. ( Ala šta san ovo lipo književno napisala i prepisala.) Mislim da su to čak jedine riglice u Trogiru. Nisan stigla pretražit literaturu. A nisam baš zadovoljna ni oštrinom slika, ali dosta su visoko. I skreno rečeno i ja sam ih tek sad malo bolje pogledala.

TI ME ČINIŠ SRETNOM..............

Tribalo bi štogod bacit na ekran, da ne stoji prazno. A nešto mi se baš i ne da. Danas ne bi bila nikome dobro društvo, zato i stojim kući. Reka bi stari svit: I zmija bi se otrovala. Osjećam se tako.... svakako...... nikako. Misli lutaju svugdi, sudaraju se, u glavi je konfužjun, zbrka. Ne da mi se u Split, odgađam za drugu sedmicu. Ne da mi se lupetat gluposti i zvizdarije.
I baš kod ovih zvizdarija zvoni mobitel, ali oni sa posebnim brojem. Ma da, i ne obadam ga baš. Bit će neko falija broj ili su njih dvi, u što čisto sumnjam. Njma uvik fali kuna na mobitel. Ja onako laganini uzmem, gledam i ne virujen. Pomorac. Asti, dobro nisam zanemarila poziv. Dobro sam uopće uzela mobitel u sobu. Reka je da nema signal za 095. Poziv sa Kariba. Kako si? Dobro, lipo, toplo, šljunčana plaža...... Ma daj, moga si to i priskočit....Uglavnom sad sam puno bolje volje. Ne baš skroz, ali puno,puno bolje.

KAD BI MALO OTVORILA ŠKURU........

Zadnja dva dana ovu san pismu čula 5-6 puta i palo mi nešto napamet. Šetajući kroz grad rijetko kad dignemo pogled i bacimo oko na škure i ponistre. Ovo je moj izbor. Mogla sam ja nać i lipše, nove, piturane, čak i aluminijske i plastične u UNESC-ovom gradu. Ali meni su ove upale uoko.

ŠTAFETA

Misec dana bloga i zadatak. Nije problem u priči, već je gotova, nego u tome kome je proslijediti.
Priča:

Ovo bi triba bit romantičan vikend u HOTELU, ispod SLAPA, a mene puca GLAVOBOLJA od onog glupog PRINTERA šta guca kartu i od toga šta moran pronač privjesak u obliku POTKOVE koji sam naravno izgubila, nije bitno di, uglavnom onde di nisan tribala.

Sljedeće riči su: SAT, STOL, LJUBAVNICA, KRPA, BALKON. I neka piše ko ima inspiraciju.

PRIJATELJI STARI GDJE STE.....

Ima par dana razmišljam o nečemu. Povod - neka banalna priča koju san čula usput, kroz grad. Tema: prijateljstvo između muškarca i žene. Da ili ne? Reklo bi se šta se tu ima razmišljat? Ja sam u principu za prijateljstvo. I baš zato razmišljam. Sitila sam se osnovne i srednje škole i zaključila da smo u biti svi ostali samo poznanici. Vidimo se tu i tamo, neke nisam vidila godinama. Svi se pozdravimo, ali ne sićan se da san s nekin malo više popričala. jednostavno su nam se niti pokidale. Stekla sam neke nove prijatelje, ustvari Pomorčevi prijatelji postali su zajednički, pravi prijatelji za koje sam sigurna da bi mi priskočili da ih zovem i u ponoća. Ali opet sam malo odlutala. Pitanje je bilo može li žena imat muškarca za prijatelja? I može li to funkcionirat? Ili se na kraju prijateljstvo pretvori u nešto više? Šta na to kaže sredina, pogotovo kad je mala? Ako su oženjeni, je li to normalno ili se u tome krije zrnce simpatije? I kad se postave ovakva pitanja zar se ne sumnja već u startu i kad sumnjaš u sebe misliš da i ostali isto sumnjaju? Zato i razmišljam. A baš san zazvizdila sa ovin pitanjima. I usput, moja Starija je na rivi , na piću sa "prijateljem". Mama se prvi đir pravila da ne vidi ali drugi đir sam svratila, samo se javit. I, da razmislila sam. Ali ću odgovor šapnit, tiho, tiho, da ne čuje nitko.

KA I UVIK GLEDAN MORE.............

Danas nema puno teksta, samo par sličica.
Uskrsni ponediljak, jutro.

SRETAN USKRS!











HVALOSPJEV LJUBAVI


Ljubav je velikodušna,
dobrostiva je ljubav,
ne zavidi,
ljubav se ne hvasta,
ne nadima se;
nije nepristojna,
ne traži svoje,
nije razdražljiva,
ne pamti zlo;
ne raduje se nepravdi,
a raduje se istini;
sve pokriva, sve vjeruje,
svemu se nada, sve podnosi.
Ljubav nikad ne prestaje.
Prorokovanja? Uminut će.
Jezici? Umuknut će.
Spoznanje? Uminut će.
A sada: ostaju vjera, ufanje i ljubav
- to troje -
A najveća je među njima ljubav.

( 1 Kor 13, 4-8.13)

POČELO JE, POČELO........

Bliži se Uskrs, praznici, predsezona. Počele su gužve šušur... Neko vrime će bit interesantno, ono, malo se gužvat kroz grad, pa malo priko mosta u koloni, priko pijace, Puni štekati, nemaš di parkirat, autobusi, strka, zbrka. Ali kad upali vručina, to postaje naporno.
Nama je uvik priša, a kroz grad nikad proć.
Mi bi se okupali na Čiovo, a zbog prometa ne idemo tamo ni u ludilu.
U Split se ne ide kroz grad nego zaobilanicom.
E sad ćete reć da nikad nismo zadovoljni. Ma volin ja svu tu gužvu. I pošto je tek počelo, guštamo, guštamo......

NE NA KIŠU, NE NA KIŠU BEZ KABANICE.......

Dosta da san ja promislila na spremanje zimske robe i vidi šta se događa. Sva srića da nisan stakla oprala. A još me i jugo napuvalo priko mosta jer san obukla tanju jaketu. Ja se išla držat one: stađun je stađun, a vrime nek luduje. Samo da ne bude po onoj starinskoj da će ovako bit 40 dana. Ako će pomoć evo ja svećano obećajem: NEĆU SPREMAT ZIMSKU ROBU DO 1.6.

VIRUJEN U TE.............

Kako napisat nešto zanimljivo kad mi je svaki dan skoro isti. Danas baš neman nikakvu inspiraciju. Misli lutaju svugdi, od Kanade, škole....Dan nekako brzo prođe, uvik se negdi vrtiš, malo po kompjuteru, malo po kući, kao nešto bi tribalo počet pospremat, slagat i prislagat ormare. Triba pomalo minjat garderobu, spremat zimsku. Ali kad padne noć, sve je teže. Vrtin po televiziji,obično gledam serije tipa CSI, forenzičari, politiku nastojin izbjeć jer se sva snervan. Upravo gledan neku reportažu o Madeiri, vinova loza (boca vina 4000 kn), patuljaste banane... Kuća, stan jeftiniji nego u Hrvatskoj. Najbolje se tamo iselit.
Nastojin ubit vrime dok čekan Mlaju. Mlaja ima trening skoro svaku večer do kasna. Dosta joj je naporno, gimnazijalka, odlična učenica, ali voli sport koji je odabrala. Namjerno ne imenujen sport jer bi bila prepoznata, i ona i ja. A Trogir je mali grad, u njemu sve se zna. ( Vuco piva: Split je mali grad. A šta ćeš triba dikod slušat i Vucu.) A ovo bi jednostavno tila zadržat za sebe. Znan da bi me njih dvi zezale. Jedna jedina osoba zna tko se krije iza Čiovke, bar se nadam. Zaključak svega je da me uvatila žuta minuta, ili možda PMS (najlakše je optužit PMS). Ustvari bliži se vrime blagdana pa mi sve nekako teže pada. Uvik ponavljan, nastojin se ja priviknit na ovakav život već popriličan broj godina, ali dikod stvarno bude teško. Ali dobro, još tri miseca, jedan je iza nas.
Sutra je zadnji dan škole. Neman pojma kako bi okarakterizirala te praznike. Dica su se taman uvatila knjige i sad će ih ovo opet smantat. Pa onda kad upali vrućina, proliće, lito, ko će ih više povatat i usmjerit na knjigu. A škola završaje 18. ili 19. 6. U šesti misec to više neće sličit ni na šta a troke na nastavu. A uostalom baš me briga. Nek se obrate gospodinu, bilježim se sa štovanjem, ministru.
I narednih desetak dana nema dizanja u 7. Živili praznici! Odo ja u postelju, lipo se ušuškat, brzo će mene proć ovo bed raspoloženje. Ili možda da sve ovo izbrišen? Ma pravite se da ovo nista vidili.

Za danas samo par sličica.

Nedilja, Cvitnica, 12.30, 20°C