DA SE STARA LJUBAV VRATI.................
Moja stara ljubav je .........ples. Prije par dana dobila sam poziv da se ponovo vratim plesu. U stvari ideja je tek u početnoj fazi i više je to bilo: bili ti ponovo plesala kad bi.......Nisam sigurna, malo sam skeptična prema tim ponovnim masovnim okupljanjima. Neke stvari, možda.....Ipak smo nakon toliko godina mi neki novi ljudi, bez obzira koliko se dobro poznavali. Doduše, naše rukometašice, veteranke su uspile. Mislim da bi bilo bolje zadržat uspomene onakve kakve jesu. A one su.....lipe.....lipe. Bilo je to drukčije vrime. Ipak je prošlo dvadesetak godina. Tribalo je pobjedit sebe u svakom pogledu. Tribalo je najprije doć do I. grupe, onda se u njoj snać i izborit sebi misto među starijim plesačima. Onda je tribalo pobjedit sram, tremu. Još i sad se sićan prvog nastupa, tehnički i koreografski odlično izvedenog ali bez osmijeha ( šta je vrlo čudno za mene). Prvi i jedini takav. Još jedna stvar jako bitna ( sad će izgledat glupo, ali ponavljan bilo je to prije dvadesetak godina): bezbroj puta na tim našim nastupima i putovanjima imali smo zajednčke prostorije za presvlačenje, muškarci i žene. Dakle, skidanje u donje rublje. Jel tako da sad, u ovo današnje vrime izgleda glupo? Ali, virujte nije bilo baš ugodno u početku. A posli, vrlo brzo na to zaboravite, ne obazirete se, jer jednostavno morate. |
OPET!!!!
Nikako da me mimoiđu ovi zadaci. Ko će se sad sitit naj- pisama. Ajmo provat. |
KAD ME MUČIŠ........NEMIRIMA........
Nikad nebi......... Koliko smo puta upotrijebili ove riči. Nikad nebi......ovo ili ono......Nikad nebi........Nakon šta sam par puta napravila to šta - nikad nebi- jednostavno više ne govorin....niikad nebi...... Jer život je jako čudan, viri nas iza škura, čeka....... čeka da mi kažemo.......nikad nebi......I uvik nan baš to namisti. Ne moraju to bit neke velike, strašne stvari. Ali i sitnice su ponekad velike. I ovaj blog je jedna od tih...... nikad nebi .........stvari. Zasad se ovde sasvim dobro osjećam, imam ugodno, lipo društvo, mogu pisat kako hoću, niko ne gnjavi radi gramatike ili zato šta pišem kako govorim. I to .....nikad nebi.... uopće ne vridi. Uvik napravimo baš to. I sve ovo ne pišem bez veze. Ima još jedno..... nikad nebi......Ali to ću zadržat za sebe. Nećemo baš u detalje. Nije ništa strašno, ali još jedna potvrda da.......nikad nebi....... ne vridi. Ma jednostavno mi se ne da slagat priča, izmišljat imena.......to mi je malo previše za danas. |
JA ĆU DOĆI KAD UTRNEŠ SVIĆU............
Pišući ovako o Trogiru a pogotovo slikavajući zapitala sam se: kako netko može ne volit ovi grad, ovu lipotu. A ne vole ga.....vidim to često.....čujem često...... |
DA TE LJUBIN MAKAR KROZ BESIDE.......
Svaki dan kraj katedrale prođem najmanje dva puta. i svaki put kad prođem promislim, od kad nisam bila gore. I evo konačno mene gore nakon popriličano godina. Da biste došli do gore morate se popet uskim, spiralnim skalama. |
LIPOTE GLADAN, LJUBAVI ŽEDAN.........
U zadnje vrime skitajući ovako po blogovima i postovima vidim da se većina pita koliko smo iskreni, jesmo li uopće iskreni. Jesam li iskrena? U onome šta napišem i pustim u javnost sam iskrena. E sad, kad sam počela pisat cilj mi je bio sve ovo zadržat za sebe, kao nešto samo moje. Rekli su mi: male su šanse da te netko otkrije. Ali u ljudskoj je prirodi znatiželja. Tu se sudim po sebi jer nisam imala mira dok nisam otkrila tko se krije iza jednog bloga. Isto tako sa svojim nickom i sa izjavom - TROGIR JE MOJ GRAD- suzila sam poprilično krug. I uglavnom, radi toga ne ulazim u preveliku intimu. Nastojim da šta manje ljudi zna da se znam koristit računalom. Koliko sam uspila pročitat zaključavaju se kompjuteri, prijeti rastavom braka, provaljuju se identiteti, zatvaraju blogovi. |
STARI RUZINAVI BROD..................
Evo i ja, ka i cili ovi naš svit tila se pridružit malo jet-setu. E jebiga, i ovde se svi okriću za ovin mladin piplicama u vručim hlaćicama. Ali to nije tema. |
MISEĆINA PROSULA SE KALON...........
Ideju za sljedeće fotografije mi je dala CUCCIOLO. Dakle, za sve koje zanima a posebno za nju: RIGALICE ( slivnici, gargojle ). Isklesao ih je oko 1417. god Petar Pozdančić. Smještene su pod terasom južnog broda katedrale. Napravljene su u obliku životinjskih i ljudskih glava. Zašto su stavljene nema objašnjenja. Jedno od objašnjenja je da su crkvu čuvali od zlih demonskih sila, od provalnika i drugih zlonamjernih prolaznika. Rigalice navodno simboliziraju sve ono što ne pripada mjestu na kojem se štuje Bog. Budući da su odvodile vodu, trebale su sprati sve loše s božjeg mjesta. ( Ala šta san ovo lipo književno napisala i prepisala.) Mislim da su to čak jedine riglice u Trogiru. Nisan stigla pretražit literaturu. A nisam baš zadovoljna ni oštrinom slika, ali dosta su visoko. I skreno rečeno i ja sam ih tek sad malo bolje pogledala. |
TI ME ČINIŠ SRETNOM..............
Tribalo bi štogod bacit na ekran, da ne stoji prazno. A nešto mi se baš i ne da. Danas ne bi bila nikome dobro društvo, zato i stojim kući. Reka bi stari svit: I zmija bi se otrovala. Osjećam se tako.... svakako...... nikako. Misli lutaju svugdi, sudaraju se, u glavi je konfužjun, zbrka. Ne da mi se u Split, odgađam za drugu sedmicu. Ne da mi se lupetat gluposti i zvizdarije. |
KAD BI MALO OTVORILA ŠKURU........
Zadnja dva dana ovu san pismu čula 5-6 puta i palo mi nešto napamet. Šetajući kroz grad rijetko kad dignemo pogled i bacimo oko na škure i ponistre. Ovo je moj izbor. Mogla sam ja nać i lipše, nove, piturane, čak i aluminijske i plastične u UNESC-ovom gradu. Ali meni su ove upale uoko. |
ŠTAFETA
Misec dana bloga i zadatak. Nije problem u priči, već je gotova, nego u tome kome je proslijediti. |
PRIJATELJI STARI GDJE STE.....
Ima par dana razmišljam o nečemu. Povod - neka banalna priča koju san čula usput, kroz grad. Tema: prijateljstvo između muškarca i žene. Da ili ne? Reklo bi se šta se tu ima razmišljat? Ja sam u principu za prijateljstvo. I baš zato razmišljam. Sitila sam se osnovne i srednje škole i zaključila da smo u biti svi ostali samo poznanici. Vidimo se tu i tamo, neke nisam vidila godinama. Svi se pozdravimo, ali ne sićan se da san s nekin malo više popričala. jednostavno su nam se niti pokidale. Stekla sam neke nove prijatelje, ustvari Pomorčevi prijatelji postali su zajednički, pravi prijatelji za koje sam sigurna da bi mi priskočili da ih zovem i u ponoća. Ali opet sam malo odlutala. Pitanje je bilo može li žena imat muškarca za prijatelja? I može li to funkcionirat? Ili se na kraju prijateljstvo pretvori u nešto više? Šta na to kaže sredina, pogotovo kad je mala? Ako su oženjeni, je li to normalno ili se u tome krije zrnce simpatije? I kad se postave ovakva pitanja zar se ne sumnja već u startu i kad sumnjaš u sebe misliš da i ostali isto sumnjaju? Zato i razmišljam. A baš san zazvizdila sa ovin pitanjima. I usput, moja Starija je na rivi , na piću sa "prijateljem". Mama se prvi đir pravila da ne vidi ali drugi đir sam svratila, samo se javit. I, da razmislila sam. Ali ću odgovor šapnit, tiho, tiho, da ne čuje nitko. |
KA I UVIK GLEDAN MORE.............
Danas nema puno teksta, samo par sličica. |
SRETAN USKRS! |
POČELO JE, POČELO........
Bliži se Uskrs, praznici, predsezona. Počele su gužve šušur... Neko vrime će bit interesantno, ono, malo se gužvat kroz grad, pa malo priko mosta u koloni, priko pijace, Puni štekati, nemaš di parkirat, autobusi, strka, zbrka. Ali kad upali vručina, to postaje naporno. |
NE NA KIŠU, NE NA KIŠU BEZ KABANICE.......
Dosta da san ja promislila na spremanje zimske robe i vidi šta se događa. Sva srića da nisan stakla oprala. A još me i jugo napuvalo priko mosta jer san obukla tanju jaketu. Ja se išla držat one: stađun je stađun, a vrime nek luduje. Samo da ne bude po onoj starinskoj da će ovako bit 40 dana. Ako će pomoć evo ja svećano obećajem: NEĆU SPREMAT ZIMSKU ROBU DO 1.6. |
VIRUJEN U TE.............
Kako napisat nešto zanimljivo kad mi je svaki dan skoro isti. Danas baš neman nikakvu inspiraciju. Misli lutaju svugdi, od Kanade, škole....Dan nekako brzo prođe, uvik se negdi vrtiš, malo po kompjuteru, malo po kući, kao nešto bi tribalo počet pospremat, slagat i prislagat ormare. Triba pomalo minjat garderobu, spremat zimsku. Ali kad padne noć, sve je teže. Vrtin po televiziji,obično gledam serije tipa CSI, forenzičari, politiku nastojin izbjeć jer se sva snervan. Upravo gledan neku reportažu o Madeiri, vinova loza (boca vina 4000 kn), patuljaste banane... Kuća, stan jeftiniji nego u Hrvatskoj. Najbolje se tamo iselit. |
Za danas samo par sličica. |
< | travanj, 2007 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | ||||||
2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
30 |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv