Jedino ti, Rabi!
Blatno je tlo i vlaga se stuštila na moju dušu.
U danima ovim priželjkujem sušu
i zraku sunca,
dok oko mene demokracija bunca.
Kiša objeda se sprema svakom tko drugačije misli,
dok hodamo ko pokisli
po blatnom putu.
Pazim da ne skliznem
i svako malo u plač briznem.
Plače mi se u noćima dugim
i, dok se u dvojbama gubim,
samo hoću da ljubim.
Može li se Ljubav izgubiti
ako se duboko u srcu čuva
u dobra i zla vremena!?
Život je toliko slojevit i nejasan
a ljudi nedosljedni, slabi!
Jedino ti mi ostaješ, Rabi,
prepoznat u lomljenju kruha.
Daj mi svoga Duha ljubavi,
da me od svih dvojbi izbavi!
(23. 11. 2013., pod pritiskom raznih problema, javnih i privatnih)
