NIKAD LIVADA NIJE SAVRŠENO OSUNČANA

četvrtak , 17.03.2016.

živa je istina, da ja na ovom otoku nađem muža, meni bi život bio savršeno potpun. mada, ne mogu se požaliti ni ovako. radim super posao, odem na zumbu, odem na jogu, imam tu depilaciju i masažu, čak i kuham, što stavrno govori o tome kako mi je ok.
danas mi govori ane u dućanu, kaže, jebate, što je tebi dobro. ti da se odi udaš, bilo bi ti idealno.
mene vam ovdi svi pokušavaju udati, osim moje oli, kolegice mi. ona jedina zna da ako se dogodi super, ako se ne dogodi ovdi desit će se u gradu ili negdi drugdi, svejedno ti je, kaže. ali kako god da okreneš, željka u dućanu prijeti da će oni mene ovdi utopiti tako da mi bude isto ka i njima, jer se samo dođem narugati i onda se vratim u grad. kažem vam, meni je dobro, jer me još nisu utopili. uostalom, ono nešto malo muških što valja na otoku ionako je zauzeto vezama sa nekim bezveznjačama, tako da me možda ipak ne utope tu. kako bilo da bilo, utopili oni mene ili ne, nikad se nisam osjećala kompletnije nego sada, i to baš jer sam solo. kad se navikneš na neke veze ili bilo kakve odnose sa suprotnim spolom, jednostavno postaneš slijep na činjenicu da nikome ne treba veza da bi bio potpun. ljubav zamaže oči, stekneš neku ovisnost o osobi s kojom si, misliš da ćeš umrit bez nje i sve to. a zapravo, istina je posve drugačija. toliko toga čovik može napraviti kad ga ne sputava veza. nemojmo se zavaravati, veza uvijek u nečemu sputava. uvik se prilagođavaš, jer jebi ga, jedino tako to može funkcionirati. međutim, totalno zavidim osobi koja će biti sa mnom. stavrno zavidim. ja da nađem sebe, to bi bio spektakl. iako, u ovom momentu, čak ni samu sebe ne bih volila upoznati, koliko je meni super ovako. otok je sunčan, nitko me ne pila, sve sam deblja i dupe mi je sve veće što je baš dobro.
al dakako, nikad život nije sjajan. uvijek postoji neka sjena koja padne i na najosunčaniju livadu.
jutros se ja budim, pet sati je bilo, probudili me bolovi. menstruacija, da. popijem tabletu, i krenem na ve ce, otvorim vrata, kad na zidu odmah pored školjke - macaklin. samo sam se vratila nazad u krevet s pritiskom u mjehuru čekati da tableta počne djelovati. agonija, kažem vam. nikad livada nije savršeno osunčana.