Ni seksa, ni ljubavi, matebeboženičega.

Znači, dosta mi je. Nisam imala seks više od godinu dana. I trebam ga pod hitno. Samo, problem je slijedeći. Ne želim biti s nekim koga tek upoznam, a da mi ne klikne ili nije napet. A pošto svi mi znamo kako su muškarci ružniji spol, uglavnom mi se ne dešava da na svakom kantunu upoznajem muškarce s kojima bih tila biti. Seksualno, jel. Zapravo, ne mogu reći ni da upoznajem muškarce. Znate kakva sam vam ja? Rekla bih da toliko držim do ljubavi kao takve da ne želim ništa usput. Nije mi stalo do nikakvog bezosjećajnog seksa. Kurva u meni se strašno bori sa činjenicom da je ono čemu težim divlja i istovremeno mirna ljubav s osobom u koju sam sigurna da me zna cijeniti kao ženu. Kad je točno postalo previše tražiti duhovitog, sposobnog, dobrog, zabavnog tipa, koji npr., voli plesati i pivati, i kad je točno ono o čemu Tomislav Ivčić piva postalo out? Kažem vam, ja sam tradicionalna kurva. I uz to sam, koliko god ja to ne priznavala samoj sebi, zapravo beznadno romantična.
Čitala sam prije pisanja moj zadnji post. U njemu sam nešto blebletala o tome kako mislim da više neću upoznati nikoga. Istu tu večer o kojoj sam govorila, upoznala sam nekoga, tad nisam ni znala da će mi postati tako poseban. Samo, kod mene to nikad ne može biti jednostavno. I zapravo ne znam kako bih definirala čitav period mog odnosa s njim u kojem nismo bili u vezi, a kao da jesmo, i u kojem njega samo odjednom više nema u mom životu, ali ne želim nimalo ulaziti u one neke priče o muškoj ili ženskoj psihologiji u kojoj se objašnjava naša sjebanost. Realno - njemu nije bilo stalo, meni je. Ja sam preponosna, nikad neću previše pokazati emocije, naročito ako imam osjećaj da sam s emocionalno zajebanom osobom. Ma u stavri, nisam se mislila žaliti danas. Tila sam napisati nešto duhovito o svemu što mi se događa tu di živim. Nekoliko dana u tjednu sam na otoku, radim tu, i ovo su vam komedije ovdi. I sad kad sam na neki način odselila od svojih, sve mi je veći napor doma dolaziti četvrtkom. Ne da mi se živiti sa mojima, prestara sam za to. Iako su moji super. Ali eto, kako ovdi kad završim s poslom nemam što raditi, i jedino sredstvo komunikacije mi je glupi fejsbuk kojeg bih najradije izbrisala, pošto imam wi fi, ali ne i signala na mobitelu, držim ga radi chata sa ovim mojim ženama koje su mi razbacane po svitu, i onda imamo tu neku grupu u kojoj nam je ova jedna danas objavila da se seli s dečkom u stan ali da joj nije do udaje nešto jer da ona to ne voli, i tako smo počele o tome, i sad, ja hoću tu lipu čipkastu vjenčanicu i svatove i sve onako kako treba biti, i ko za inat mi je svirala Tomislav Ivčić playlista, i onda sam se krenula žaliti i jadati tu jer mi je počelo svirati ''ti i ja'' i nervira me što osoba poput mene, a baš sam super, nema ni dečka, a ni seks. to je stvarno žalosno i zbilja mi je dosta. Iako moram priznati, ovaj blog je baš dobra terapija. Već sam počela razmišljati da li da odem kod don Anđelka, lokaknog popa, na ispovid, čisto da s nekim popričam a da nisu dica iz škole mi, ali sad se stavrno bolje osjećam. Jesam, super sam, pametna, zabavna, guza mi izgleda još bolje otkad vježbam, i hoću tu vjenčanicu, i hoću seks pod hitno, ali što je, tu je. Ne sviđam se nikome, od moje vjenčanice ništa, od znojnih mišića bez odjeće još manje. Ma. Nema veze.