zašto, bože, zašto

ponedjeljak , 14.03.2016.

zadnjih dana me drži neki ljuti blues. da, u pms-u sam. i već tjednima imam poriv pisati na blogu, ali jedino o čemu želim govoriti je netko koga nemam hrabrosti izgovoriti naglas. pa tako čitam poeziju. opet sam se vratila nezvalu, ujeviću i mary oliver. takav je život valjda. dođe ti ta poezija katkada, pa te odnese u neki svoj san. i onda kad me uzme takvo raspoloženje, i poželim nešto zapisati, zvučim samoj sebi dosadno ko sto proliva, jer u stavri želim biti sarkastična. hoću napisati neki tekst o ljudskoj gluposti. želim biti duhovita. bar se meni duhovite stvari u životu događaju. ali ne, ja sidnem za laptop, i sve što iz mene izlazi je patetika, patetika, patetika, dosada, dosada, dosada, emotikon na govno i onaj koji povraća. on mi se sviđa, nećemo biti skupa jer se ja njemu ne sviđam, a i ima drugu, i umisto da kažem sebi, preglup je jer pored mene ovakve ima drugu i ko ga jebe, ja tu nešto patetiziram i nisam sposobna napisati ništa pametno osim možda drobljenja o ljubavi koje nema. bravo ana, baš si pametna. ono, za popizditi. čovik kad to čita, točno bi pomislio da nisi ni duhovita ni zabavna ni super, ko što jesi. i zašto su u bosni preveli novu knjigu orhana pamuka a kod nas je nema ni u najavi?
zašto, bože, zašto?