moonmother

Živi i mrtvi

Kad bi se prepolovila opet bi tu i tamo bila...si mi nostalgija?
Uzjela sam dobri bruoj lumina, za Zoru, za Katicu, nuoneta i nuonu, jeduon za prazne skaline i pokoru.
Miris šuoše i Bionke, smih u dvuoru, črno bevuonda, bokun sira na kraju obida. Konji i črčojki, žohari i šugomoni. Koliko nas imo Viškinih!
Najsretniji sa nuojmanje robe i šuoldi. Sve ću oplakuot pri ili posli. Isto boli. Dok me gledo črno škuja od šufita bez rakije i sedativa lako ću jer znuon da son živa. To nikor ni zaslužija da na uovakuov nuočin žive nostalgija.