Dok jednom ne smrkne drugom ne svane

subota , 30.04.2016.

Užas,užas,užas...
Zapravo ne mogu reć da mi ide tako loše u životu,jer zaista nije,dapaće potpuno suprotno.Šefica mi je nezamjenjiva,neponovljiva,nestvarna.Divna,ali nećemo reć dva puta.Mislim koliko ljudi bi ti reklo da mu nečeš radit ako te ne može platit,uglavnom nekako smo se klikle na prvu.
Zanemarimo činjenicu da me rospija u servisu za kompiće jebe svako uru vrimena i iman više njenih poziva u protekla 3 dana neko od rođene matere.I sve bi to bilo divno,da žena jebeno ne jebe za kurac.Odnesen joj potvrdu o uplati,ona me zove za uru da joj nije sila,pa me opet zove za uru da je sila,pa me zove da je gotovo.I na kraju dođen doma instaliran svoja čuda i laptop javi da mi windows nije licenciran,a ona ga je uredno naplatila.Ali dobro,nije to ništa šta se neda riješit.
Zapravo u ciloj toj idili di ja radin posal koji volin i uživan u tome i iman dojam da sve napokon dolazi na svoje misto sitin se rodicine matere koja ima rak i sve vam to postane nebitno.
Danas san bila u posjetu u bolnici i govori mi,ti mene ne možeš niti gledat.I šta da čovik kaže na to,jer u pravu je,ne mogu,ali opet ne mogu to ni priznat.Šta da joj kažen,kad razumin i znan,a opet šta možeš reć čoviku u tom momentu da se osjeća bolje.Suosjećanje ili žaljenje je definitivno najgora stvar koju možeš izbacit u tom momentu.
Takve stvari me izbace iz ravnoteže momentalno i vrate 15 godina unatrag,a uporno se trudim da idem naprijed.Valjda me zato i vraća.Koliko god da se trudiš ne možeš bit imun na te neke stvati,ne možeš ostat hladne glave,pogotovo ne pored ljudi koji su tada za tebe bili tu.Ne samo tada,nego cijelo vrijeme na neki svoj način.
Meni je zapravo bilo najgori trenutak kad san vidila da ih tek čeka prava borba i da zapravo nisan sigurna je li ona spremna na tu bitku.Onako mentalno.To su jedni od onih trenutaka kad vam se svit zavrti na 360 u sekundu i morate donit odluku.Uč u bitku bez obzira preživili ili poginili ili pak ostati sjediti i čekati da neprijatelj pokuca na vrata,pa da ga ljubazno pustite da osvoji sve što vam priprada.Teški su to trenuci za gledat,a još teži za proživit.
Zapravo više mi je nelagode stvorila činjenica da se meni u životu sve konačno posložilo,a kod nje je razjeb sistema.
Sinoć san s ekipon proslavila rođendan koji je zapravo bia prošli tjedan,ali ovaj vikend nam je svima pasao jer jebi ga svi radimo,svi studiramo,svi imamo posla priko glave i rođendani su jedina prilika da se vidimo i sretnemo.Bilo je zaista lipo,svi su bili u kompletu,cure,momci,slatko je to.Više manje svi.Čak je i od najbolje momak doša onako cili umoran,posli posla.Šta je slatko,jer se potrudia onako zbog nje pojavit na rođendanu njene prije posli cijelodnevnog rada.
Zaista je bilo fantastično....Prejeli smo se bureka i sendvića i pivske torte,popili smo malo alkohola u odnosu na sve ostalo,stvarno ko ekipa nikad nismo bili neki kapacitet za alkohol.Taša me danas zvala da održin prezentaciju,ali na kraju se ispostavilo da nije provjerila rasporede tako da sutra za 1.maja radim.Ali sprema mi kolaće i svašta nešto tako da joj je oprošteno.Danas me sunce tako udrilo da san popodne zaspala ko da me ko opizdija toljagon po glavi.Sad malo kao radim da isprovan laptop,jer mi je sefica najveca kraljica,ugradila mi je SSD samo jer san je pitala i platila priko firme.
Ljudi moji znam da vas je minimalno 10 redovnih čitatelja ovih baljezgarija i hvala vam na tome.
Uživajte u životu jer sutra ne postoji.