Thinking about future and fucked up reality
srijeda , 28.10.2015.Ne znan šta mi je u zadnje vrime,ali totalno san se navukla na pisce.Bez zajebancije imala san fazu pjevača,imala san fazu likovnih umjetnika,dizajnera,slikara,sad iman crash na pisce.Ozbiljno prate me posvuda.Sanjam ih,upali facebook uvijek neka nova rečenica iskoči i ja odmah poželim imati knjigu u kojoj ista rečenica piše.Ne znam šta mi je ovih dana,padam na pisce.
Pa čovjeće što uradi,kako je moguće da si toliko pokrenuo moju svijest,od nezainteresiranosti za knjigu do činjenice da me ista progoni.
Šta više razmišljan London mi se čini ko najrealnija opcija.Iako nije mi lako razmišljat o odlasku.Taša nema problem s tim.Ona ima love i koliko god da se nešto sjebe ona ima sigurnost.Meni to nije tako.
Koliko god da je Taša odgojena da razumije problematiku neimaštine,ona se jednostavno nije nikad našla u situaciji da nema.Za nju ne postoji život na kredit.Moj život je cijeli na kredit.Kredit je od trenutka kad san se rodila.
Je da ona radi i zaradi,ali i dalje ne može ona shvatit da odeš bez ičega.I znan da će dati za primjer neki marginalni slučaj koji je otiša s 50 funti u džepu i avionskom kartom i postiga je nešto.
Ja nisan marginalan slučaj,ja sam samo osoba koja je sada u teškoj situaciji.I osoba koja razmišlja o šta će sa svojom budučnosti.
Uglavnom neću razmišljat previše unaprid i imam neki plan kako bi odlazak trebao izgledat.I vidit ću kako će se stvari odvijat.
Mislim da me odavde najviše tjera činjenica da ako ostanem svi će od mene očekivat da im pomognem,a ja pojedincima jednostavno više nisam voljna pomagati.Jer su emocionalni vampiri i uništavaju duše ljudi sustavno,ali lako meni za ljude.Uništavaju mene,to mi je već veća briga.Moj san je i dalje Zagreb.Ozbiljno to je poseban osjećaj,od kojeg ne želim odustat.Samo sad je situacija takva da je sve upitno.Upitno je sanajti o bilo čemu.Ne mogu planirati sutra,ne mogu planirati za 10 minuta,a kamoli za godinu dana.
Gledam taj račun na stolu i mislim si moram otić do pošte,vani je sunčano,a meni se neda,ja bi najrađe dan prespavala.
Ionako narednih 10 dana se zatvaram u karantenu i završavan projekt.Nema više zajebancije.Došlo je vrime da se uozbiljim.
komentiraj (0) * ispiši * #