Vrhunac

utorak , 20.10.2015.

Totalno san spremna za ulogu majke.NE,NE i NE....Čuvala san rodicu koja je malena i bolesna i ispovračala me dva puta.I konačno dođem kući onako umorna i iscrpljena i mislim si okej nema šanse i onda se sjetim da san sanjala noćas da san trudna i onako sad to izgleda kao noćna mora.Da stvar bude ironičnija pročitam tamo na stranici Nadahnuća,kako on želi nekoj ženskoj sutra sreću na obrani diplomskog i to je totalno baza i pročitam kako je čovjek čak i pomislio da ode i čestita joj osobno i mislim si koji kurac,MISLIM KOG VRAGA SE JA USTRUČAVAN.Čovjek se daje na sve strane,a ja ne tražim ništa,samo zahvaljujem za isto razmišljanje.I da trebala bi biti ljubomorna i ogorčena ako uzmem to za realnost.Ako pak zaključim da je sve iluzija ne trebam niti mislit na to.Stvar je za mene totalno suprotna od obje verzije,ja san sretna ko da je meni upućeno,a upućeno je nekoj Antoniji koja brani diplomski i ima fora frendicu koja je odlučila da bi bilo zabavno da netko tko divno utjeće na njenu priju bude prisutan ton bitnom trenutku u životu.Mislim ono,ja sjedim tu i tipkan,kosa mi smrdi po rigotini i planiran ne imat obitelj do 40.Iako me cijeli dan ta činjenica o vlastitoj obitelji drži prisebnom da ne podavim ovu postojeću koju imam.Inaće drama postavljanja laminata tek je na vrhucu,do raspleta poklat će se dva reda publike,ma kakav Shakespeare,kakve pičke materine.Da ja pišem drame krepa bi i zadnji red čisto da ne budu jedini preživjeli.Stari je zaključija da njegov boravak doma zapravo je nama usluga i njegov povratak u vikendicu također je nama usluga ili kazna neman pojma kakav scenarij si je on složija u glavi.Inaće rekla san mu nek me ne maltretira jer sam legla nakon šta smo sve napravili na šta je on reka da ako on mene maltretira nek oden živit negdi drugo jer on ne želi mene maltretirat.Ponekad mi se čini da uopće nema spasa za taj odnos.Moj stari jedino s materon može sam zauvik.S nama dicon ne može tjedan dana u komadu i to samo ako je sam s jednim od nas i ako se mimoilazimo šta je moguće više.Mislim da ako se ikad odlučim s nekin trajat u dvoje onako dvi stvari su zabranjene.Kontrola drugoga i rečenica ako ti nije dobro ajde iseli.Mislim na djecu...Ako meni nije dobro iselit ću ja i prije dođemo do te razine.Neke stvari jednostavno ne mogu podnit,previše me bole.Nije fora reći svom djetetu odlazi.Pa koji kurac si ga uopće radija ako ga ne moš podnit.Ako ne moš podnit sam sebe.Za divno ćudo nismo se svađali.Jer me toliko bolilo da mi se uopće nije dalo.Danas koga god da san nazvala nitko mi se ne javlja,al nea veze ionako san preumorna da razgovaram o bilo čemu.Mislim stvarno bodrenje pred obranu diplomskog.Možda da ja zatražim da mi ne znan dođe na dodjelu diplome nakon treće godine.Onako cijeli fin i dotjeran s ružom u ruci i onako svi bulje u nas jer koji kurac se tu desio.Ko je ovaj,zapravo svi ce znat ko je,al bit ce odakle on zna Marinu.Onako the fuck,cak ni Marina nece skuzit odakle ju on zna.Vjerojatno ce se smotat i nece znat sta rec ili ce ko pred svojim nadrazim konobarom ponavljat rečenice.Ja cu classic,classic cu ja....Joj kad se sjetim tog cirkusa.Malo mi čak i fali jer više ne radi tamo.Tada je moja pjesma progoniteljica bila Trying not to love you od Nicklebacka,za ne falit radnja se odvijala u kafiću.Flert je propao zbog tuđe znatiželje.Ali Nadahnuće,obožavan tog čovjeka svakom riječju sve više.Danas san rodici maloj čitala jedan njegov tekst i jedva čekan cilu knjigu da joj čitan,malo je u banani čitat preko neta djetetu od jedva dvije godine.Svidilo joj se.Sutra se drama barbikina kuća nastavlja.Zašto barbikina kuća?Mater je sobu upiturala u sorbet rozu i soba izgleda ko da je barbika eksplodirala unutra.Uglavnom treba postavit laminat u jedan skladišni prostor ispod stepenica i tu dramu prolazin ujutro.Bit će veselo.Tribala bi skinit ovu robu sa sebe i stavit je prat jer bljak je.I napravit ću to,samo da se odmorim od današnjeg dana.Mislim ljudi ne udajite se,ne ženite se,ne kotite se do 40.Ozbiljno.Čemu.Ionako živimo u teškom sranju,zašto da svoje potomke ostavljamo u još većem sranju.