Žali Bože trud i ludu glavu

nedjelja , 18.10.2015.

Tjedan je bio ne mogu uopće naći riječ kojom bi ga okarakterizirala.School,razgovor za posao,dijete od 3 ipo godine,bro u pubertetu,majka u klimaksu,stari u krizi srednjih godina,obiteljska prijateljica na nočenju i pseto od 6 kila.Kuća je bila ko kolodvor,ljudi dolaze,ljudi odlaze i svako malo netko negdje zapiša.Preživila sam,ali još nije ni blizu kraja.Sinoć se baš i nisam naspavala jel klinac se budio svako malo.Zato sam danas život provela u krevetu kad je on krenuo prema Zagrebu.Vjerujte mi da san znala kako će kraj dana izgledat ukrcala bi se s malin u taj auto i otišla na vikend,ali jebi ga uvik se trudiš svima udovoljit.I tako konačno smo obojali sobu inaće roza je i izgleda ko da je barbika ekspoldirala,ali nema veze.Krenuli smo postavljat pod nakon 20 godina i skužili da imamo dva reda premalo.Zamisli tog cirkusa.Sad triba ulupat 100 eura u novi pod jer ga netko nije postavio prie 20 godina.Zašto jednostavno kad može komplicirano.Propustila san rođendan city centra.Propustila sam sunce i kišu čak san propustila i postove na fejsu.Ali zato sam uživala sanjajući budućnost.Bar neka korist od izolacije.Inaće ovdje je neko promjenjivo vrijeme ujutro kiša popodne sunce.Da van glava eksplodira.I da imala san hrpu dobrih promišljanja danas i sve sam ih nekako jebi ga zaboravila zapisat jer mi se nije dalo ustajat,nije mi se dalo.Ni sad mi se neda tu sjedit,ali čekan brata jer mi se jede junk food,a on ima smokija u zalihama.
Šta je to ljubav?Šta je to kontrola?I kada točno dolazi do prelaska te granice?Jebote ni sama ne znan šta san upravo napisala i zašto san izabrala ovu dubokoumnu temu za raspravu u nedilju navečer,nakon šta je Patrick Jane otkrio i ubio Red Johna.Ne znan zašto,ali nekako me u ciloj toj priči napalila činjenica da mu guza dobro izgleda u onim hlačama od odijela.Da hlaće jer je to pravilno.Mom malom rođaku su rekli skini gaće prije nego legneš i dijete je leglo golo u krevet.Nije on jadan kriv šta dida ne zna da gaće i hlaće nisu isto.No dobro.Vratimo se na upitnike.Ljubav je kad ga prvi put vidiš u kafiću i slijediš ga okolo da ga poljubiš i uhvatiš ga za ruku i buljiš u njega dok mu ne postane čudno.Ne znan zašto stvari postanu čudne kad odrastemo.Djeca se sretnu u pješčaniku i odma se zaljube,odma se poljube,odma se drže za rukice i nitko nikog ne smatra manijakom jer ga lovi okolo da ga izmaltretira ljubavlju.Kad ste odrasli,dobijete zabranu pristupa.Ili u najmanj ruku bude neugodno.Svjedočila sam jednoj jutarnjoj kafanskoj polusatnoj ljubavi i ostala zapanjena jednostavnošću.Zašto mi odrasli jebeno kompliciramo.Mislim zašto ja nisam otišla u zg u jebeni city centar skočila preko pulta da zabalim to stvorenje i zašto ti nisi jednostavno zabalila tog slučajnog na kolodvoru,zašto sanjamo kako balimo ovoga ili onoga umisto da to jednostavno napravimo.Ljubav.Ljubav vam je kad vam pas nakon 2 miseca dođe kući s vikendice i odma vas izljubi.Ljubav je i kad vas 3 ipo godine star mini terminator iz čista mira izbombardira poljubcima iako ste prije 5 minuta vikali na njega jer se ponača ko derište.Ljubav je i kad van mama kaže da prestanete bit derište u sred svađe s ocem.Šta on totalno protumači ko da netko potkopava njegov autoritet.Jer ispada da mi brani da razgovaran s njin...Mislim koji kurac.Inaće moj stari je najveći kontrol frik kojeg sam srela u životu.Taj čovik onako pita svako 5 minuti zašto je ulje na stolu,a ne na pultu,zašto su igračke u boravku,zašto taj tko je reka da će doć tada nije došao nego kasni sat vremena itd itd.Mislim onako ja mrzin kontrolu.Mrzin je iznad duše.Jer jednostavno ne podnosin,ne funkcioniran tako.Ja ako ću ostavit čarapu na stolu,ostavit ću je jer mi se neda odlazit od košare za robu.Kad mi trebaju doći gosti ili kad mi počme smetat pospremit ću.Ne podnosin analize.A i šta koga briga šta ja radim i zašto ja nešto radim u svojoj kući.Mislim ono znam da će reć da je to njegova kuća,ali jebi ga i ja san mu kčer.Kuću može prodat,al od krvi se ne može oprat.Moran priznat za nekog tko je jako vezan za stvari,ova kuća mi najmanje znaći.Prošla je toliko transformacija i ni jedna nije baš po našoj mjeri,sve su improvizacije.Ne poznajen osobu s više ljubavi od svoje matere.Onako ozbiljno,ta žena uvik gleda druge da to već postaje razarajuće za gledat i za pratit.Ima potrebu zaštitit svih,mene,oca,brata,babu,svoju sestu i tako dalje.Umisto da pusti nek se svađamo i nek se i pokoljemo.Bolje nego da se nađe u vatri.Ponekad stvarno mislim da sa zadnja osoba koja treba takvu ljubav.Jer mene naprimjer takva ljubav boli i jendostavno ne mogu.Ne mogu to gledat i ne mogu to slušat i ne mogu to živit,jer ljubav za mene je pozitivna emocija,ne ona kojm ozljeđujem druge,nego ona kojom liječim druge.Takva ljubav me tjera na plač,ali tko bi htio da oni koje volimo plaču zbog nas.Gdje je granica,neman pojma.Jedino što znam da ljudima ne možeš pomoć ako oni to ne žele.Uzalud sve i trud i luda glava.Ne možeš spasiti svijet,ako spasiš sebe već si puno napravio.