Daleko od očaja,bliže samoostvarenju.
subota , 10.10.2015.Znan danas san totalno okrenila zivot naopako tako da moj jutarnji ritual pisanja uz kavu zapravo se preselion navečer u odsutnosti kave.Ma cijeli neki kupusast dan.Radin onu tortu ipak danas jer jučer su mi planovi propali,na kraju san udrila đir po gradu ono satrala san Cicobella,bar on tako kaže.Ja se krenen smijat lik zaključi da san ja zaključila da je on ton rečenicom reka nešto šta se može krivo protumačit.Ne znam za vas ali ja obožavan živcirat ljude na taj način.Stari je zva na skype jedno 10 puta,mislim svi smo online lik i dalje zove.Njemu one promjene stanja rada ne znaće ništa.Trebala bi izać prošetat se do DSK,ali ne znan nekako.Zapravo uopće ne razmišljam o tome dok me netko ne podsjeti.Pokušavan dokučit šta to sve meni predstavlja i nikako da skužim.
Doduše nekako ne vidim ni s njene strane neku potrebu da joj sve to nešto znaći,ne vidim da zapravo da joj je stalo i da ima namjeru nešto napravit.Mislim ja imam toliko stvari za obavit i rastrgana san između svih i svega,dužnosti i obveza.Ne stignem se ni vlastitom ocu javit svaki dan ili se sjetim tek navečer kasno.Ona zapravo uopće se ne javlja.Zapravo odkako je došla samo priča o svojim "neprijateljima" i činjenici da joj ovi ili oni nisu pomogli ili joj ne žele pomoć.I konstantno se drži prošlosti.Da znam da je prošlost dio nas,ali ipak negdje treba podvuć crtu i reć idem naprijed.Nisan trenutno spremna opet vratit se na staro da se posvetim nekom toliko da mu glumim majku.Ono u stilu da svaki dan pitan kako si i hočeš li doć.Ako želiš doć dođi,ako planiraš nazvat nazovi.U svemu ovome zapravo je nebitno kakav je njen odnos s njenima i kako ja gledan na to.Ja san svoje mišljenje uvik donosila na temelju onoga što vidim i čujem osobni,ne na temelju toga što mi netko kaže.Oduvijek je tako i bit će tako.Zapravo me više zanima šta ona ima reć o sebi i kako se dovela u to stanje,ali opet s druge strane ne možete natjerat nekog da vam kaže više nego šta je spreman.Mislim jedino šta ja mogu je čekat i slušat.Ne vidim baš svrhu toga da išta kažem.Jer moja istina je donekle drugačija od njen.Zapravo gledamo s različitih točaka iz različite perspektive.Uvik će bit važan dio mog života isto kao i neki ljudi prije nje,ali koliko će to trajat ne znam,kako će izgledat ne znam.Stvar je vremena.A vremenu treba vremena.
Sinoć razgovaram s Cicobellom i kaže mi da san očajna.Očajna jer sam single.Mislim zapravo nisam razmišljala o tome do ovog trenutka,ali shvatila sam da zapravo to nije tako.Da sam ja zaista očajna,da mi stvarno toliko fali kurca sigurna san da bi izašla i pojebala prvo šta sretnem.I ujutro se budila s osjećajem praznine.Ja se ujutro budim sretna i ispunjena i prilično sam sigurna da je to daleko od očaja.Iako i on sebe smatra očajnim sigurna sam da nije.Jedna je stvar šta bi svi mi htjeli da nas netko voli i da mi volimo nekoga.Da postoji siguran zagrljaj za nas u kojem se možemo sakriti i sve zaboravit.Ali ovo šta živimo daleko je od očaja.Ovo je bliže želji nego potrebi.Činjenica da tumačim sve na više načina je stvar kreativne inteligencije,činjenica da se mogu zajebavat sa svim tim je stvar moje osobnosti i potrebe da ne vidim dramu u svemu.Dobro on je glumac,pa mu je drama drugo ime.
Volim svoj trenutni život i ako neko i poželi biti dio njega,ako netko pokuša biti dio njega,treba ga i on znati voljeti.Znan da večini ljudi to i nema previše smisla.Znan i da večina ljudi ni nema svoj stav po pitanju mnogo čega,ali ja nisam večina ljudi.Ja sam ja.Volim bit raščupana do podne,volim ne izlazit iz piđame do trenutka kad moram izači iz kuće,volim kad radim biti samo u tome,kad ne radim idem vani,šetam,ne boravim u kući.Volim se svako jutro budit uz pjesmu good morning beautiful ako navijem alarm.Volim ujutro ne razgovarat dok ne popijem kavu i dok ne poslušam nekoliko pjesama.Volim boravit sama u svojoj kući.Ako želim društvo izađem ili pozovem ljude k sebi.Ali u konačnici volim šta ne moram nikom polagat račune.Volim kad izađem da me nitko ne zivka i ne pita di sam i skim sam.Volim slobodu.I zato se ujutro budim pozitivna,bez osjećaja praznine.Kad znate što želite nije vam problem čekati.Daleko je to od oćaja,štoviše nije ni blizu toga kako očaj izgleda.
Da mi je stvarno tolika kriza sigurna sam da ne bi birala ni mjesto ni vrijeme ni sredstva.Nije problem imati nekoga.Nekima je dovoljno samo da ih pitaš.Evo gledam nedavni slučaj Pevaljka.Dakle ženskoj se javia od kolege rođak preko fejsa inaće momak mlad 24 godine i sad on tu nju nešto bari i obrađuje.I njega je tako lako razumit jer je mlad bez obveza i samo bi nešto budimo realni pojeba.I vjerojatno je prova vršnjački sve šta je bilo u opticaju i sad bi nešto malo iskusnije nešto malo starije.I njoj to kao ne smeta,samo joj je u kurcu,jer ona je udana,ona je majka,ona je 10-ak godina starija.Dakako da joj laska činjenica da je 10 godina mlaši mulac želi jebat,dakako da joj laska činjenica da izgleda jebeno i da je recimo pametan.Ja to vidim ovako.Oni će se puknit vrlo skoro jer ona je na stand by s mužem i jebeš ga kriza je,on je inteligentan mladi momak koji jako dobro zna s riječima.To je očaj.Kad ti netko na temelju dobre priče proda sebe.Baza o diskreciji i nitko neće znat.Okej,slažem se nitko neće znat.Ali znat češ ti i ti.I ako se povedemo pretostavkom da negdje u svima nama posotoji neka moralna dimenzija,nakon svega toga,kad sve bude gotovo,pojavit će se krivnja.I bit će kasno za kajanje.I opet nekako isplivaju one naroden poštapalice na površinu.To je očaj.Kad ti bježiš od onoga šta te privlači.Mene ne privlači zajebavat se i jebavat se usputno.Nema tog alkohola i te nesvjesnosti pred kojom bi svjesno prepustila se.Dakle nije očaj.Čak mislim da se očaj ne javlja kod svjesnih ljudi.Kod ljudi koji znaju što i kako.Mislim da se to javlja kod nesigurnih ljudi,kod ljudi kojima život nekako servira sve i koji misle da će ih iz svake gluposti izvuć netko drugi kao i do sada.Da ja tako živim vjerojatno bi se ubila s ovakvim razmišljanjem.Ali opet da živim tako ne bi ni razmišljala ovako.
Ispekla sam kolać,onaj čokoladni s pivom.I kuća miriše na Božić.Večeras uživam u slatkišima i filmovima i Christmars songs.
komentiraj (0) * ispiši * #