utorak, 30.10.2012.

Rekonstruiram









uvijek budna, sanjam izdani san prstiju
kako će iznurenom lupanju podmetnutog srca
uspjeti dati na uvjerljivosti svojim iznurenim lupanjem po tastaturi.

bosa tražim tragove u davno razgaženom snijegu...

pokušavam se sjetiti, rekonstruiram:

tu se sigurno dogodilo nešto važno i lijepo…
mora da je...

no izgubljena sreća bosih nogu djevojčice od jučer,
stvara jedino bolesni mjehur žene od danas.


(tessa k, studeni 2009.)
| 07:03 | Komentari (3) | Isprintaj | #

ponedjeljak, 29.10.2012.

Na jug






-Gle, Miki:
Pada lišće!
Vraća i ono
Svoj dug.


Netko ti
Šapu stišće.
Jesen. Stari
Tvoj drug.


Tvoj stari drug
Žuta jesen.
Žuta kao
Tvoj brk.


Za hlače
Novi desen
Nudi ti
Trgovac Grk.


Kupi kockastu
Maramu
I prsluk
Smeđ i mrk.


Već žute
Na staroj karti
Cres, i Silba,
I Krk.


Ti imaš
smrknute oči,
a bile su
zlatne ko med.


Znaš li
Kud odlazi lišće
Dok spavaju
Baka i djed?


A Miki misli,
Misli...
-Pa odlazi, valjda
Na jug.


Na jug se sele
I ptice.
I jesen,
Stari naš drug.


-Varaš se, Miki,
Moj druže!
Kad ljetu
Dođe kraj,


Lišće i žute
Ruže
Nemaju
Zavičaj.


Šapicom
Podigni rever.
Ne boj se!
Put je dug.


Lišće odlazi
Na sjever.
A ptice, od tuge,
Na jug.


(V. Parun)
| 06:36 | Komentari (3) | Isprintaj | #

srijeda, 24.10.2012.

Visinska



Imao sam sedam godina, uskoro ću imati stotinu,
ne znam što djeca traže između grmova,
ne znam što sam ja tražio, jedan drozd bio je tamo,
možda zastao u letu, u svom domu na grani, u tijelu,
bilo je jutro mnogih jutara, bio je dan,
bio je dan svih prošlih i budućih dana,
kada sam se približio fijuknuo mi je iznad glave,
uletio mi je u život, u glavu, u moju visinsku glavu.

(D. Dragojević)










negdje oko sredine dana
ova je pjesma uletjela u moj život
i najednom su mi se u srid srijede jesenje
visinski poklopili svi moji motivi...
oni pronađeni jutros,
oni napisani jučer,
svi oduvijek i zauvijek;

i jutro...
i - ne znam što sam tražila...
i ptica...
i fijuk

... i let.


tessa k
| 21:38 | Komentari (2) | Isprintaj | #

utorak, 23.10.2012.

Jesen se ubija pogotkom u sridu







jesen se ubija u sridu i obično u neku jesenju srijedu
samo jednim hicem.
truth to be told, ja više i ne mogu promašiti.
godinama sam jednom godišnje trenirala na jesenjoj prirodi svojih čula:
kad prestane ljeto, sjedi, piši i ubij jesen, probij svo to uvelo lišće jesenje sebe
... u a4 formatu.


ljudi se isto ciljaju u sridu.
truth to be told, ja više i ne mogu promašiti.
neki drugi sami otpadnu ili ti dosadi renovirati ih u ljude
ili je to nemoguće.
o trećima sve najgore; listovi pisama koji su tvrdili da imaju ljudsku prirodu.


...
ljudi se isto ciljaju u sridu.
u srijedu dolaze novi.

sutra.

tessa k
| 22:28 | Komentari (7) | Isprintaj | #

ponedjeljak, 22.10.2012.

Nazovi "M" radi čulnosti









Shvatila sam da ne moram pisati o sebi dugo,
nagnutim slovima i neuhvatljivim lukovima
... kukovima,
i ispuniti san svakog trećerazrednog grafologa

koji će se dočepati mene kao glavne nagrade.

Neke žene ne trebaju olovku u ruci
da bi crnom linijom naglasile svoje oči
… na papiru,
ali ja sigurno nisam jedna od njih;
meni jako treba moj kvrgavi rukopis
... za postaviti dvostruki problem kvrgavih koljena,
i moja lučna slova
... za njegovo razrješenje u samo jednoj lučnom potezu
niz leđa,
ali ću se baš zato ponekad poželjeti samo prokomentirati
... drsko i muški,
u „pet lakih komentara“
(pod M vodoravno i okomito)
koji će me ostaviti tako željnom,
tako jako željnom

… pisanja.

(Ovo je mislim bio jedan neuspjeli pokušaj... shvaćenog.)


tessa k
| 22:33 | Komentari (2) | Isprintaj | #

nedjelja, 21.10.2012.

Trompe l'oeil

penjanje po vodi I i II








gledala sam u te redove u kojima me sakrio
začarana
dugo
a onda sam ga nazvala

i rekla nešto svakodnevno i obično
i sve kao ništa
a u stvari sam htjela reći

sve









...


rekli su mi nedavno:
ti si
(ne nužno ovim redom...)
tako slatka
i nježna
i čvrsta kao tvoji nokti
komplicirana...
i puno snažnija nego što misliš.

umjesto da im kažem sve razloge
zbog kojih nijedna od navedenih stvari
ne može biti istinita

nasmiješila sam se
i jednostavno rekla -


možda...





tessa k


| 20:29 | Komentari (2) | Isprintaj | #

petak, 19.10.2012.

Baš me briga









baš me briga
što sam ti užasno lijepa
što ti je moj glas
simfonija opijatnih zvukova
a moje riječi
teslin generator tvojih iskri
što ti dodir s mojim tijelom
i rezonancija s umom
izazivaju ono što neznalice
nazivaju ljubavlju
i dobrovoljnom predajom
ne tiče me se nimalo
što ti moj pogled
nezdravo ubrzava otkucaje
što si gladan mojih ruku
i što sam se uvukla u mjesta
koja si čuvao samo za sebe
jer meni si tek onaj
s kojim želim provesti
svaki trenutak izvan samoće
| 19:26 | Komentari (3) | Isprintaj | #

SVJETLOLOVKE









(nemujne sasvim bjehu zorolovke)





kad se jednom offam da napunim svoje punjače…
sigurno nisam ugasnula u mrak.

samo sam odlučila kroz svaki svoj dio pustiti onu svjetlost
koja se meni s jutrom dala...



tessa k
| 09:46 | Komentari (0) | Isprintaj | #

četvrtak, 18.10.2012.

Škorcana







Kad me upoznala rekla je:

- Nisi ti ni razbijena ni polomljena. Ti si samo škorcana.

Gledala sam je upitno. Nastavila je:

- To ti je ona zdjela koja se puno koristi... baš svaki dan, jer je poznata i prisna i draga,
pa se izvlači i s dna zatrpanog sudopera radije nego da se uzme neka druga.
I istina je - ona je zato malo i okrnjena i natučena, ali baš zato vridi.
Ti nisi tamo neki kristal sakriven u ormaru za kojim nitko nikad posegnuo nije i ne bi.

Ti si ta zdjela.

Malo škorcana...


tessa k
| 22:08 | Komentari (1) | Isprintaj | #

ponedjeljak, 15.10.2012.

Zapad je centralno

... ili sjeverno

Kontra Tolstoju istočno,
koji je pogriješio već u prvoj rečenici,
a namjesto posta o Dostojevskom.






...
neke prve rečenice ponašaju se u našim životima kao da su bogomdane.
cijepe te u dječjoj dobi, i ti onda u svim preostalim godinama nezrelosti misliš da

Sve sretne obitelji nalik su jedna na drugu, svaka nesretna obitelj nesretna je na svoj način.


sve dok se u ranim popodnevnim satima jedne nedjelje,
post festum...
poslije slavlja...
ne vratiš po mobitel koji si u dugoj noći prije greškom ostavila
na rođendanskom stolu jednog stana u centru,
pa ispričavajući se zbog te svoje tempirane bombe
koja je bila podešena čak i na rano buđenje,
jer se iz tvog stana na sjeveru u zoru išlo na turnir u odbojci...
piješ još jednu dnevnu kavu u ovom visokih greda,
i možda jer je vani dan - vidiš
jasno k'o dan

da ok... što je bilo bilo je
u onoj Rusiji o kojoj uvijek sanjariš,
i da ok... možda je to onda i imalo smisla,
ali da isto tako - što jest jest
danas i ovdje... post festum,
a ono što jest je da je Tolstoj gadno fulao.

i vidiš najednom da je upravo suprotno...
da su na ovoj velikoj i valjda olakotnoj udaljenosti od njega -
tužne obitelji sveprisutne i iste...
da boluju od istih problema u istoj svakodnevici,

a da je svaka tako rijetka sretna obitelj

- posebna.


(a neke centralne i sjeverne su to i mrvicu više...)


tessa k
| 11:16 | Komentari (2) | Isprintaj | #

nedjelja, 14.10.2012.

Istok je zapadno






dogodi se da trenutak ili svjetlost nestaju tako brzo,
da naprosto ne stigneš izvaditi aparat
i tim trenutkom - „osvijetliti film“.
jedino što stigneš i za što preostaje vremena je -
izvaditi i osvijetliti svoje srce.


tessa k
| 10:12 | Komentari (2) | Isprintaj | #

petak, 12.10.2012.

s druge strane




žensko kopčanje









a i kopčanje...

što se raskopčavanja tiče...

gumbi na ženskim košuljama raskopčavaju se zrcalno muškoj navici.




tessa k
| 18:49 | Komentari (0) | Isprintaj | #

četvrtak, 11.10.2012.

Ko ostane čitav i čitav ustane








PRE IGRE

Zažmuri se na jedno oko
Zaviri se u sebe u svaki ugao
Pogleda se da nema eksera da nema lopova
Da nema kukavičjih jaja

Zažmuri se i na drugo oko
Čučne se pa se skoči
Skoči se visoko visoko visoko
Do navrh samog sebe
Odatle se padne svom težinom

Danima se pada duboko duboko duboko
Na dno svoga ponora

Ko se ne razbije u paramparčad
Ko ostane čitav i čitav ustane
Taj igra

Vasko Popa


Oznake: Ciklus "Igre"
| 20:41 | Komentari (3) | Isprintaj | #

Treći stoji po strani






ZAVODNIK


Jedan miluje nogu stolice
Sve dok se stolica ne pokrene
I da mu nogom slatki znak

Drugi ljubi ključaonicu
Ljubi je kako samo ljubi
Sve dok mu ključaonica poljubac ne uzvrati

Treći stoji po strani
Bulji u onu dvojicu
I vrti glavom vrti

Sve dok mu glava ne otpadne


Vasko Popa

Oznake: Ciklus "Igre"
| 12:50 | Komentari (0) | Isprintaj | #

Uđe nekome na jedno uho

(Ciklus - Igre)






LOVCA


Neko uđe bez kucanja
Uđe nekome na jedno uvo
I iziđe mu na drugo
Uđe korakom šibice
Korakom upaljene šibice
Glavu mu iznutra obigra

Glavni je

Neko uđe bez kucanja
Uđe nekome na jedno uvo
I ne iziđe mu na drugo

Pečen je

Vasko Popa

Oznake: Ciklus "Igre"
| 05:28 | Komentari (4) | Isprintaj | #

srijeda, 10.10.2012.

Onaj je otkrio sva svoja lica

(Ciklus - Igre)








IZMEĐU IGARA


Niko se ne odmara

Ovaj stalno premešta svoje oči
Stavi ih na leđa
I hteo ne hteo pođe natraške
Stavi ih na tabane
I opet hteo ne hteo vrati se naglavce

A ovaj se sav u uvo pretvorio
I čuo sve što se ne da čuti
Ali mu dojadilo
I žudi da se ponovo pretvori u sebe
Ali bez očiju ne vidi kako

A onaj je otkrio sva svoja lica
I jedno za drugim vitla preko krova
Poslednje baci pod noge
I zagnjuri glavu u šake

A ovaj je zategao svoj pogled
Zategao ga od palca do palca
Pa hoda po njemu hoda
Prvo polako posle brže
Pa sve brže i brže

A onaj se igra svojom glavom
Hitne je u vazduh
I dočeka je na kažiprst
Ili je uopšte ne dočeka

Niko se ne odmara

(Vasko Popa)

Oznake: Ciklus "Igre"
| 14:43 | Komentari (2) | Isprintaj | #

Da bar prst podignu

(Ciklus - Igre)







TRULE KOBILE


Jedan drugom budu kamen na srcu
Kamen ko kuća
Nijedan da se pod kamenom makne

I jedan i drugi se polome
Da bar prst podignu
Da bar jezikom coknu da bar usima mrdnu
Ili da bar trpnu

Nijedan da se pod kamenom makne
I jedan i drugi se polome
I umore i od umora zaspe
I tek u snu kosa im se digne na glavi

(Ova igra dugo traje)

Vasko Popa


Oznake: Ciklus "Igre"
| 09:12 | Komentari (1) | Isprintaj | #

utorak, 09.10.2012.

U nekoga nađu srce

(Ciklus - Igre)





RUŽOKRADICE

Neko bude ružino drvo
Neki budu vetrove kćeri
Neki ružokradice

Ružokradice se privuku
Ružinom drvetu
Jedan od njih ukrade ružu
U srce je svoje sakrije

Vetrove se kćeri pojave
Ugledaju obranu lepotu
I pojure ružokradice
Otvaraju im grudi
Jednom po jednom
U nekoga nađu srce
U nekoga bogami ne

Otvaraju im otvaraju grudi
Sve dok u jednog srce ne otkriju
I u srcu ukradenu ružu

(Vasko Popa)


Oznake: Ciklus "Igre"
| 20:35 | Komentari (0) | Isprintaj | #

Pepela

(Ciklus - Igre)







PEPELA

Jedni su noći drugi zvezde

Svaka noć zapali svoju zvezdu
I igra crnu igru oko nje
Sve dok joj zvezda ne izgori

Noći se zatim među sobom podele
Jedne budu zvezde
Druge ostanu noći

Opet svaka noć zapali svoju zvezdu
I igra crnu igru oko nje
Sve dok joj zvezda ne izgori

Noć poslednja bude i zvezda i noć
sama sebe zapali
Sama oko sebe crnu igru odigra

(Vasko Popa)


Oznake: Ciklus "Igre"
| 06:19 | Komentari (1) | Isprintaj | #

ponedjeljak, 08.10.2012.

Skrivača

(Ciklus - Igre)








ŽMURE


Neko se sakrije od nekog
Sakrije mu se pod jezik
Ovaj ga traži pod zemljom

Sakrije mu se na čelo
Ovaj ga traži na nebu

Sakrije mu se u zaborav
Ovaj ga traži u travi


Traži ga traži
Gde ga sve ne traži
I tražeći njega izgubi sebe

Vasko Popa







__________________________________________________________________________________________________

tessa k

Oznake: Ciklus "Igre"
| 01:00 | Komentari (3) | Isprintaj | #

nedjelja, 07.10.2012.

Poslije igre




(igra)



POSLE IGRE


Najzad se ruke uhvate za trbuh
Da trbuh od smeha ne pukne
Kad tamo trbuha nema


Jedna se ruka jedva podigne
Da hladan znoj sa čela obriše
Ni čela nema

Druga se ruka maši za srce
Da srce iz grudi ne iskoči
Nema ni srca

Ruke obe padnu
Besposlene padnu u krilo
Ni krila nema

Na jedan dlan sad kiša pada
Iz drugog dlana trava raste
Šta da ti pričam…

(Vasko Popa)


Oznake: Ciklus "Igre"
| 08:59 | Komentari (3) | Isprintaj | #

subota, 06.10.2012.

Vrati mi moje krpice




(Krpice od točkaste nade)


VRATI MI MOJE KRPICE

Padni mi samo na pamet
Misli moje obraz da ti izgrebu
Iziđi samo preda me
Oči da mi zalaju na tebe
Samo otvori usta
Ćutanje moje da ti vilice razbije
Seti me samo na sebe
Sećanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa
Dotle je među nama došlo

Vrati mi moje krpice
Moje krpice od čistoga sna
Od svilenog osmeha od prugaste slutnje
Od moga čipkastoga tkiva
Moje krpice od tačkaste nade
Od žežene želje od sarenih pogleda
Od kože s moga lica
Vrati mi moje krpice
Vrati kad ti lepo kažem

Slušaj ti čudo
Skini tu maramu belu
Znamo se
S tobom se od malih nogu
Iz istog čanka srkalo
U istoj postelji spavalo
S tobom zlooki nožu
Po krivom svetu hodalo
S tobom gujo pod košuljom
Čuješ ti pretvorniče
Skini tu maramu belu
Šta da se lažemo

Neću te uprtiti na krkače
Neću te odneti kud mi kažeš
Neću ni zlatom potkovan
Ni u kola vetra na tri točka upregnut
Ni duginom uzdom zauzdan
Nemoj da me kupuješ
Neću ni s nogama u džepu
Ni udenut u iglu ni vezan u čvor
Ni sveden na običan prut
Nemoj da me plašiš
Neću ni pečen ni prepečen
Ni presan posoljen
Neću ni u snu
Nemoj da se zavaravaš
Ništa ne pali neću

Napolje iz moga zazidanog beskraja
Iz zvezdanog kola oko moga srca
Iz moga zalogaja sunca
Napolje iz smešnog mora moje krvi
Iz moje plime iz moje oseke
Napolje iz mog ćutanja na suvom
Napolje rekao sam napolje
Napolje iz moje žive provalije
Iz golog očinskog stabla u meni
Napolje dokle ću vikati napolje
Napolje iz moje glave što se rasprskava
Napolje samo napolje

Tebi dođu lutke
A ja ih u krvi svojoj kupam
U krpice svoje kože odevam
Ljuljaške im od svoje kose pravim
Kolica od svojih pršljenova
Krilatice od svojih obrva
Stvaram im leptire od svojih osmeha
I divljač od svojih zuba
Da love da vreme ubijaju
Kakva mi je pa to igra

Koren ti i krv i krunu
I sve u životu
Žedne ti slike u mozgu
I zar okca na vrhovima prstiju
I svaku svaku stopu
U tri kotla namćor vode
U tri peći znamen vatre
U tri jame bez imena i bez mleka
Hladan ti dah do grla
Do kamena pod levom sisom
Do ptice britve u tom kamenu
U tutu tutinu u leglo praznine
U gladne makaze početka i početka
U nebesku matericu znam li je ja

Šta je s mojim krpicama
Nećeš da ih vratiš nećeš
Spaliću ti ja obrve
Nećeš mi dovek biti nevidljiva
Pomešaću ti dan i noć u glavi
Lupićeš ti čelom o moja vratanca
Podrezaću ti raspevane nokte
Da mi ne crtaš školice po mozgu
Napujdaću ti magle iz kostiju
Da ti popiju kukute s jezika
Videćeš ti šta ću da ti radim
Seme ti i sok i sjaj
I tamu i tačku na kraju mog života
I sve na svetu

I ti hoćeš da se volimo
Možeš da me praviš od moga pepela
Od krša moga grohota
Od moje preostale dosade
Možeš lepotice
Možeš da me uhvatiš za pramen zaborava
Da mi grliš noć u praznoj košulji
Da mi ljubiš odjek
Pa ti ne umeš da se voliš

Beži čudo
I tragovi nam se ujedaju
Ujedaju za nama u prašini
Nismo mi jedno za drugo
Stamen hladan kroz tebe gledan
Kroz tebe prolazim s kraja na kraj
Ništa nema od igre
Kud smo krpice pomešali
Vrati mi ih šta ćeš s njima
Uludo ti na ramenima blede
Vrati mi ih u nigdinu svoju beži
Beži čudo od čuda
Gde su ti oči
I ovamo je čudo

Crn ti jezik crno podne crna nada
Sve ti crno samo jeza moja bela
Moj ti kurjak pod grlo
Oluja ti postelja
Strava moje uzglavlje
Široko ti nepočin-polje
Plameni ti zalogaji a vostani zubi
Pa ti žvaći izelice
Koliko ti drago žvaći
Nem ti vetar nema voda nemo cveće
Sve ti nemo samo škrgutanje moje glasno
Moj ti jastreb na srce
Manje te u majke groze

Izbrisao sam ti lice sa svoga lica
Zderao ti senku sa svoje senke
Izravnao bregove u tebi
Ravnice ti u bregove pretvorio
Zavadio ti godišnja doba
Odbio sve strane sveta od tebe
Savio svoj životni put oko tebe
Svoj neprohodni svoj nemogući
Pa ti sad gledaj da me sretneš

Dosta rečitoga smilja dosta slatkih trica
Ništa neću da čujem ništa da znam
Dosta dosta svega
Reći ću poslednje dosta
Napuniću usta zemljom
Stisnucu zube
Da presečem ispilobanjo
Da presečem jednom za svagda
Staću onakav kakav sam
Bez korena bez grane bez krune
Staću oslonjen na sebe
Na svoje čvoruge
Biću glogov kolac u tebi
Jedino što u tebi mogu biti
U tebi kvariigro u tebi bezveznice
Ne povratila se

Ne šali se čudo
Sakrilo si nož pod maramu
Prekoračilo crtu podmetnulo nogu
Pokvarilo si igru
Nebo da mi se prevrne
Sunce da mi glavu razbije
Krpice da mi se rasture
Ne šali se čudo s čudom
Vrati mi moje krpice
Ja ću tebi tvoje!

(Vasko Popa)
| 07:39 | Komentari (4) | Isprintaj | #

četvrtak, 04.10.2012.

Oko prošlosti i retrovizora

miss i ini

razgovaralo se o rujnu 2009. kod tesse tamo preko.
tessa je rekla što je već rekla.
ina je rekla:

a propos rujna 2009. i mene je taj glave došao
danas ga se sjećam al' to što sam preživjela (i naučila) skupo sam platila.

miss je rekla:

Vidim, ima nas, možemo pisati retrogradnu peticiju za ukidanje tog rujna.
Time machine još nije izumljen, nažalost.

a ja sam onda rekla još nešto i bacila pogled u retrovizor.





...
vozim žustro i svi moji zavoji oštri su lukovi, ali ipak...
to da mi je jučer u vožnji pala špigla iz retrovizora i ostala ležati na asfaltu…
samo tako, sama od sebe.

i nisam se previše uzrujala oko predznaka svoje sreće u sedam budućih godina kad i tako imam čak dva života više od broja narečenih,
(a gledajući u terminima - što je jedna godina u odnosu na čitav život?)
a i napuklo zrcalo koje se lomom umnožilo u desetak manjih i tako služi sagledavanju prošlosti koju sam već ostavila iza sebe,
a mene uvijek zanima ono što je sljedeće na redu i dokle put uopće vodi...
no kad je kasnije takvo premreženo paučinastim pukotinama,
pričvršćeno selotejpom i vraćeno na mjesto -
slika farova koji su pristizali iz prošlosti i pokušavali me sustići bila je nekoherentna i s opasnom greškom višestrukosti...
odraz u kojem je potpuno nejasno koja je prošlost prava i na kojoj udaljenosti od mene,
a koje su njene izmišljene inačice nastale greškom u optici.

i ok… čak se i ja mogu nositi s jednom prošlosti, pa i sa svim svojim prekršajima sadržanima u njoj…
prolascima kroz crveno i prekoračenjima brzine,
ali svjetlost slomljena na razbijenoj površini ogledala, koju mi je ono onda izmrvljenu bacilo u oči,
u tamnoj je zjenici mog oka stvorila nekoliko verzija onog što je bilo
koje su me sada ganjale na različitim blizinama

i nisu se uklapale jedna u drugu…

a s obzirom na stil vožnje kad se najviše voli juriti kroz mrak s dugim svjetlima takav je pogled u prošlost prilično opasan, shvatila sam.

pa ono što hoću reći… moram kupiti novi retrovizor.

...

bilo je to napisano oko rujna 2009.
što se retrovizora tiče... situacija u mom autu je da čega nema bez toga se može.
ali što se prošlosti i rujna 2009. tiče.
ja ga danas u po bijele noći vidim potpuno jasno.

tessa k
| 13:21 | Komentari (6) | Isprintaj | #

Tražim ti ime i mjesto


jučer sam uz jednu dahom zamagljenu sliku napisala:

jedan jutarnji osjećaj traži ime
... i mjesto.
(a da nije moje i u meni)



danas sam stavila drugu sliku...







a onda sam ispravila i tipfeler;

pa eto...


jedan jutarnji osjećaj traži ime
... i mjesto.
(a da je moje i u meni)


tessa k
| 07:05 | Komentari (1) | Isprintaj | #

srijeda, 03.10.2012.

Skočiti ili po gelenderu?






Što se eventualne tertium daturosti tiče...

jer ima eto i ta neka varijanta
koju sam ja posve previdjela
sve dok mi jučer prstom nisu ukazali na nju,

ali tko nju bira...

morat će bez mene s ovog mjesta.



...
Stepenice nikad nisu bile moja specijalnost...

Sve drugo... sve deset.

(od moguća dva)



tessa k od tesara

| 07:30 | Komentari (5) | Isprintaj | #

ponedjeljak, 01.10.2012.

G žica



... jer kada me stisnu za vrat,
ja ću tek onda pjevati.






a ova pjesma jučer
je manifest moje glazbe...
mog bluesa...
mog rokenrola.

toliko, da sad mogu i gitaru na klin.



(iako vjerojatno neću.)

tessa k
| 07:02 | Komentari (3) | Isprintaj | #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>