26.10.2005., srijeda
Tko je u sredini ?
|
U sredini je ni vrit ni mimo , kak bi rekli stari . To vam je tam di nije ni toplo ni hladno , di imate i nemate , gdi nije ni dobro ni loše , di niste ni dovoljno mladi , ni dovoljno stari . Ljudi vas ili cijene ili ne cijene . To je tam di niste ni bedasti a ni pametni . To je ono kad vas vole i ne vole . U sredini možeš biti s dva dobra komada , al i sa dva gabora . U sredini nije ni na vrhu ni na dnu . Nekad je postojala srednja klasa , al je izumrla . Sad su to samo osrednji ljudi , prestari za mjenjanje posla a premladi za mirovinu . U sredini si kad žališ za mladosti a još si mlad . U sredini si kad te cura od dvadeset nazove striček . |
24.10.2005., ponedjeljak
SWAN TEAM
|
Neki dan me Joža Bezlovečki podsetil na krepanog kanarinca i opasnost od ptičje gripe . Vidim ja da je pizdarija uzela maha u Hrvatskoj . Samo kaj nisu kanarinci već labudovi . Labudeki su dolepršali sa svih strana . U timovima . Sve mi smrdi na urotu protiv male ali jake Hrvatske koja je izvozom piceka , purića i patkica ozbiljan konkurent EU državicama . Isto tak , sve velike farmaceutske tvrtke znaju da je Hrvatska puna umišljenih bolesnika i da je pol stanovništva u mirovini pa je idealna za prodaju svih mogućih vrsta tableta . Kak ima na lageru pun kufer tableta za gripu koju nitko nema , treba to prodati . Ajmo onda napraviti paniku međ ljudima i prodati lijek prije nek istekne rok trajanja . Jedan tim labudeka poslan je u Sloveniju , jedan u Hrvatsku , jedan u Bosnu a jedan u SRbiju. Slovenski tim je , zbog malog manevarskog prostora u slovenskim zračnim prostorima fulal i sletil u Hrvatsku , istovremeno se sudarivši sa drugim , hrvatskim timom pa su popadali oko Orahovice i Našica . Treći , bosanski tim , je , vidjevši opće sranje u bosanskim vodama , skrenul i samovoljno se vratil na prostore Hrvatske . Četvrti tim , srpski , nije stigao na odredište , jer su ih presrela dva Miga 29 i raketama zrak-zrak pretvorili u termički obrađene komade mesa koje su posle zadovoljni čuvari ovaca , kojima su pali na glavu , pojeli . Kak su bili dobro spečeni , nisu bili opasni za ljude i zaraza je spriječena . Tak su od četiri Swan teama , tri završila u Hrvatskoj , i prouzrokovala masovni genocid domaćih kokica , pureka i patkica , koje su panično bježale po šumama , a naši Swat teamovi , nemilosrdno su ih kokali svojim sofisticiranim naoružanjem , a neke su davili i golim rukama . Narod oko Orahovice i Našica samo je nemoćno promatrao pokolj živine , koju su mislili papati u hladne , zimske dane . U Zagrebu se osjetila panika u narodu . Kumice na placu nisu prodavale piceke . Zato su mesnice prodale sve krmenadle i kobase , i krvavice . Svinje su najebale. Bar dok se ne izmisli neka nova bolest . Ili dok se ne sjetimo starih , kao kravlje ludilo , trihinela i sličnih . Danas ću obući maskirno odijelo pod okriljem noći otići na Jarun .Čuo sam da se tam nalazi slovenski Swan team . Kad ih sredim , poslat ću ih City expressom Slovencima . Kaj buju oni nama granicu zatvarali , pas mater! |
21.10.2005., petak
BUDUĆI MALI DIONIČAR
|
Ak se jednog dana završi Registar hrvatskih branitelja , i ak se pokrene jednog dana Fond istih , i ak jednog dana prije nek kaj mernem dobim svojih dva do tri soma dionica , onda bum i ja postal dioničar , ko , recimo Todorić ili Raić ili Mudrinić . Mali dioničar T-coma , Ine i još nekih . Jel to znači da bum išel na sastanke upravnih odbora , onak spicanjen u Armani obleki sa špičokama na papkima ili bum doma sedil i čekal dividendu ? Ma ne !!!!!Nis ja od tih . Ne znam ja nofce oplodit . Ženske znam al nofce......to je već malo teža škola koju nis prošel . Kad se riješe male nesuglasice oko statusa boraca i neboraca , i sitnice oko toga kulike bu ko bodova inkasiral a bodovi su jednako dionice a dionice jednako nofci , onda bu valjda i to krenulo u proceduru . Vele da ima preveč branitelja . Pa ima . Čuj pol milijuna ! Uvijek kad se nekaj dijeli ima puno ljudi a kad treba delati nemaš nigdje nikog . To je tak . No , da se vratim na ono bitno . Ak ikad dobijem išta ( a vjerujem da bu prije ništa ) onda bum ja to lepo frknul prvom žmukleru koji mi uleti i ponudi kakvu -takvu pinkicu s kojom bum pokril sve kaj se pokrit treba . Maheri buju sigurno iskoristili priliku i pokupili malim dioničarima dionice , jer se zna da smo mi mali uvijek bez kinte i uvijek u dugu , pa nas je lako navući i iskoristiti . Maheri buju te dionice frknuli još večim maherima ili buju kupovali za njih , pa buju još veći maheri postal tajkuni , ak već nisu . A veliki maheri su to i dogovorili , jer znaju da će tak najlakše doć do dionica legalno . Uz blagoslov države , koja je ionak u igri , inflagranti . |
20.10.2005., četvrtak
Pičja gripa
|
Poštovani drugovi zdravstveni zaštitarci , danas ujutro zatekel sam svojega kanarinca kak leži u krletki skroz drveni , nogice je zdigel u zrak i kljuna razvlekel u kiseli smeh . Diral sam ga štapićem za vuha al se nije genul nikam . Kak se na telezurišima i radijima puno priča o nekakvim ptičjim gripami sem si pomislil da ni od tega vrisnul . Odma sam ženicu pozval da mi da kakvi pametni savjet pa je rekla nek vas brzo zovem i nek niš ne diram .Pa nis ga diral već dugo , kaj bi ga sad ? Zakaj se to njemu dogodilo , ne znam , jer ni se nikam selil ,na jugu nije bil sto godina kak i ja , ni letil okolo i čak ni ni fukal niš, isto kak i ja , pa kak se zarazil ?Po duhu svetomu ? Ni jel ni pil u zadnje vrijeme. Kad si bolje promislim ni dobil jesti skoro kak ni ja , mesec dana. Ja sam si znal popit gemišta da ne bi dehidriral al on ni dobil ni vode. Morti smo zaboravili na njega kak i država na nas , ali , ne daj bože gripe ptičje . Dajte ga pregledati , secirati , droba mu zvadite . Ak je gripa , prosil bi gospona Sanadera da svoju dozu lijeka prepusti meni , jadnom penziću , a i ostale drugove iz sabora da daju lijek dječici prije nek sebi . Ak nije , dajte ga uličnim mačkima , da si siroteki nekaj pojedu . Tulike , s poštuvanjem , vaš Joža Bezlovečki . |
12.10.2005., srijeda
SPOZNAJA
|
Jučer spoznah da je život lutrija . Kakvu si kartu izvukao , kako si kocke bacao , koje si brojeve odigrao prije dolaska na svijet. I tako je zapisano . Jedini bed je što to čovjek ne zna dok ne dođe do faze da se pita : pa gdje sam ja to pogriješio? Ne radi se o novcima , ne radi se o ženama , ne radi se o poslovima ni krivim procjenama , već o zdravlju. Stari je tridesetak godina popravljao televizore , kako u firmi tako i u fušu . Vječno iza ekrana , između tadašnjih lampi , a sadašnjih čipova , trafača , otpornika i kondenzatora . Nije ga smetalo , bio je uvijek za zaraditi koji dinar kako bi mogao odpeljati familiju na nedjeljni ručak. U ludom tempu rada zaboravio je na sebe , pa ga je prvo strefio infarkt . Iskobeljao se . Nakon nekoliko godina , kad se ponovo vratio u isti ritam , strefio ga moždani i zaustavio u prekovremenim satima rada . Otišao je u mirovinu . Već dva tjedna je u bolnici , na Rebru . Diagnoza je MDS - Mijelodisplastični sindrom . Poremečena proizvodnja krvnih stanica ili proizvodnja funkcionalno abnormalnih stanica . MDS nastaje zbog promjena u matičnoj stanici u koštanoj srži .Točan uzrok je nepoznat .Preživljavanje ovisi o tipu sindroma . Od 6 mjeseci do 6 godina . Jučer smo potpisali dokument gdje pristajemo na liječenje novim eksperimentalnim lijekom Decitabinom. Pod okriljem EORTC -europske organizacije za istraživanje i liječenje raka . Kako će djelovati i koliko dugo će još stari živjeti , ostaje na kartama koje je izvukao , na kockama koje je bacio , i na brojevima koje je upisao prije dolaska na svijet . Na nama je sad samo da mu budemo blizu . |
11.10.2005., utorak
BILI JEDNOM WILD BILL CLINTON I CALAMITI CARLA
|
Sloboda pisanja i govora bila je uvijek temelj demokracije u koju su se klele sve civilizirane zemlje svijeta.No , da li je to tako i da li te iste zemlje primjenjuju to pravilo kad se radi o malim , nevažnim zemljicama tamo dolje na brdovitom Balkanu ? Ne ! Mi nemamo pravo izreći što mislimo a kamoli napisati . Nemamo pravo napisati notornu istinu ko je koga cinkal na Haškom sudu , nemamo pravo reći da naši generali nisu ratni zločinci , nemamo pravo reći da su naši ratnici bili branitelji a ne okupatori . Jer smo mali . Jedna Amerika može učiniti stravičan genocid potamanivši i istrijebivši cijeli jedan narod kako bi im oteli zemlju i sve što onaj daje . Nakon toga , ta ista Amerika može jedan cijeli narod dovesti u lancima na svoj kontinent i učinit ga robljem i ljudima drugog reda . Ta ista Amerika može suditi svijetom po svojim mjerilima i upirat prstom u zemlje koje nisu po njenoj volji .I rušiti i paliti i ubijati civile i nikome ništa . Vođeni sitnim interesima i ulizivajući se beskonačno , neke zemlje EU , podržavaju takav način šerifovanja najačoj naciji svijeta . Jer su poltroni i ulizice i jer su beskrajno pohlepni . Tako će u Haag biti zatvoren novinar koji nije pipnuo oružje i nije nikog ubio , već je perom napisao ono što je informacijom iz nekih svojih izvora saznao . I učinio je zločin koji Calamiti Carla ne može i neće zaboraviti . Dok se banda Mladića i Karađića skriva negdje po brdima Bosne , Srbije i Crne Gore , Calamiti Carla hapsi Jay Jaya , novinara koji se drznuo otkriti čije ime stoji iza zaštičenog svjedoka sa jednog od beskrajnih suđenja u Haagu . Kako je krenulo , u Hrvatskoj više nitko neće biti siguran . Trebali smo pozvati Wild Bill Clintona da nas obrani , jer on bi to učinio bez posljedica .I kad bi američki kauboji poubijali sav srpski živalj , nitko ne bi završio u Haagu , jer je to normalno . A i naša gospoda političari prekopirali ponašanje kolega sa zapada , pa žrtvuju malog čovjeka za svoje interese navodno u želji bržeg ulaska u zajednicu koja će samo njima i jedino njima donijeti blagostanje a ostalima blagosranje . Pa kad nema Casha može i Jay Jay , mali škraboman , nikom potreban . Da smo u Mexicu , zvao bi se Pedro . |
08.10.2005., subota
DA JE FRANJO ŽIV.....
|
Kaj bi to bila fešta da je Franjo živ ! To bi se vola okrenulo , tamburica bi svirala , barjaci vijorili . Medvedgrad bi svjetlil ko Betlehem . Ulice bi bile okičene ko za BOžić . Trgovine ne bi smjele raditi . Svi bi trebali blagovati Dan neovisnosti , dan kad je prvi put , za pravo , Hrvatska postala neovisna država , priznata od država Europe , priznata od svijeta . Prvi put u sedam stoljeća . Da je Franjo živ .... |
NOĆ LUDIH SOVA
|
U VISOKOJ TRAVI , 13.POGLAVLJE Smračilo se gotovo iznenada . Nismo ni primjetili kako nam se crni plašt srušio na glavu . Ni zvijezda , ni mjeseca ,samo tmina i tišina ko u grobu . Čuli smo kako dišemo , kako nam srce lupa u žilama , kako znoj kaplje niz orošena čela , preko nosa , kap po kap , na zemlju . Ležali smo u rovu I gledali u tminu . “ Ja ne vidim niš . A ti?” prošapta Pero . “ Niš pod milim bogom . Ko da je neko zgasil svjetlo .” odgovorih . Bobo je stiskao pušku . Čulo se kako mu znojne ruke prelaze preko drvenog , ukrašenog kundaka . Onda je repetirao . “Kaj ćeš ti , budalo, raditi ?” “ Ak ko naiđe , bum ga strelil ! “ “Nemoj mi pucati bez veze! Taj plamen iz puške bu se videl do Topuskog , I fino ćeš im reći : Evo nas , tu smo , napucaj me sad , napucaj me sad ! “ prozborih kroz zube . “ Joj , daj prestani . Ko da ne znaju da smo tu . Ne bum ! Evo,ne bum!” Zašutili smo . Cijeli logor je utonuo u tišinu . Oko nas se nije događalo ništa , osim gomile raznoraznih šumova koje je stvarala šuma . Lišće se pomicalo na laganom vjetru , krošnje su strugale jedan o drugu , trava je šuštala . U glavi su se stvarale slike , oči su vidjele likove koji se skrivaju iza drveća , jeza je klizila niz kičmu . začuo se huk sove . Nakon nje , ponovo huk , ali s druge strane . Pa treći , gotovo sa kraja šume . Osluškivali smo pozorno . Ponovo se oglasi ona prva sa dva kratka HU_HU . Druga odgovori : HU_HU_HUUU .Treća je , sad već bliže ne go prvi put , odgovorila : HU_HUU,HU_HUU . Trava zašušti kao da netko pretrčava između drveća . Sove se dozivahu još više . Sad ih je bilo pet ili šest . Granje je strugalo o koru drveta . I onda je netko opalio rafal . Prvi vod je zapucao u smjeru guste šume ispred položaja . Zaštektala je Breda pa potom I Kalašnjikov . Drugi vod prihvati izazov I raspali iz svih oružja . Treći vod ne ostade dužan . Grane su padale na zemlju, pokošene rafalima , meci su fijukali zrakom .Nastao je opći lom . Bobo je naglim trzajem izbacio karabin iz rova I opalio . Od pucnja sam skoro oglušio . Pero je raspalio iz Kalje . I drugo uho mi se začepilo , uglavi roj pčela , sve zuji I pršti , odzvanja ko da je prazna .Čuo sam se kako vičem da ne pucaju dok ne vide metu . Uzalud . paljba je trajala dobrih deset minuta . Bobo je ispalio desetak metaka , Pero dva okvira 7,62 mm .Tada se sve utišalo , uz sporadične pucnje , kako je kome došlo .Smrdjelo je na barut , kao poslije vatrometa za Novu godinu . “Jesmo ih,mater im jebem !!” zadovoljno je hihotao Bobo . “ AAAAA????” Otčepljivao sam uši prstima”Kaj si reko????” “Čede ! Jesmo ih , ha !!!” zadere se mali . “ Ne deri se !” Promotrih oprezno teren . “ ne vidim ni jednog….”rekoh,” A ti ?” “ Tamo je jedan pao!Vidio sam .” kleo se Bobo . “Ja sam vidil granu kak je pala.Možda ga je ona ubila ?” naceri se Pero . “Kurac si vidio!Niš se ne vidi !”rekoh, zakočivši pušku . “Ti nisi pucal?”upita Bobo . “A na kaj ?Kad mu vidim facu onda bum pucal . Ionako imam premalo metaka da bi šišal drveće .” Zašutili smo . Nakon nekog vremena opet se oglasi sova . Pa ona druga , pa treća . I opet netko , lak na okidaču , raspali rafal prema šumi .I kao po špagici svi mu se priključe . Ovaj put Pero I Bobo ostadoše prisebni , gledajući u tamu . Ležao sam na leđima , stiskao pušku objem rukama I osluškivao . Svaki šušanj se mogao protumaćiti kao kretanje , a nije bio . priroda se poigravala sa nama , gradskim kaubojima . Naučeni na gradsku vrevu , buku , nismo raspoznavali šum vjetra , micanje lišća od hodanja po travi . “ Jel idu ?” upita nervozno Bobo . “ Ne.” Ležao je sekundu na miru pa opet priupita : “ A jel idu sad ? “ “ Ne.” Ipak se trznuo , izbacio karabin I grunuo . Opet mi zazujalo u ušima . Ujutro,kad je zora svanula,I dan se uvukao između stabala,žbunja I visoke trave,dečki su ustanovili da su potrošili hrpu metaka pucajući u duhove . Vidjeli su četnike kao djeca čudovišta ispod kreveta . Pekinezer je dojurio u provjeru I pitao ima li mrtvih I ranjenih. “Pa,dobro, boga mu,kaj je to bilo?nervozno je vikao,”Cijelu noć vas pokušavam dobiti na radio-stanicu I nitko se ne javlja !” “Aaaaa,radio stanica !” Bero se lupi po čelu .” A di da je napunim?Da je u guzicu uštekam?!” Pekinezer je zbunjeno gledao u zapovjednika . “Mala baterija , mala trajnost……” nastavi Bero . “ Moramo upogoniti agregat u bazi . Nema struje .” odgovori Pekinezer,”Nađite mi nekog za teklića pa ćemo riješiti taj problem . Ubuduće hoću imati vezu s vama !” “ Da si bio ovdje ne bi ti veza trebala !”uzvrati Bero . “ kaj bi to trebalo značiti ?” “ To da je tvoje mjesto ovdje . Dirigent nek dirigira iz Topuskog , od njega ionako ovdje ne bi bilo koristi , ali ti , kao zapovjednik , trebao bi biti s ljudima , I jesti ista govna ko I oni !” “ Ja moram tako ! Tako se koordinira vojskom !Vi , zapovjednici satnija , odgovorni ste za teren I predajete izvješća meni , a ja odlučujem o daljnjim mjerama !” “ Gdje ti vidiš zapovjednike ? Jel meni neki čvarak na ramenima ?” “To se zna I bez čvaraka !Tako smo se dogovorili,nema činova , samo odgovornost !” “Odjebi ti to , stari . Meni odgovornosti preko glave , “ “Možeš I odstupiti ! Nitko nije nezamjenjiv !” “ Pazi!To ide I tebe!” Pekinezer mahnu rukom I krene u obilazak rovova . Bero gadljivo pljune na zemlju .Bilo mu ga je na vrh glave . Pero je za to vrijeme stavljao vodu za kavu , na vatricu .Izvukao je Minasicu iz ranca I paket šečera . “To mi ženica spremila . Zna ona da ja ne funkcioniram ujutro bez kave.” reče sa sjetom u glasu . “Pa,dobro ti jutro , prijatelju.” rekoh , sretan što je prva noć iza nas , I što smo još svi na broju . |
"Dva jelena "
|
U VISOKOJ TRAVI , 12. POGLAVLJE Poljskim putem od Topuskog popeli smo se prema selu Gređani,koje se sakrilo u šumovitom dijelu brda , kraj ceste koja je vijugala praznim I tajanstvenim krajolikom .U selu je bilo par straža , večinom sastavljenih od starijih mještana naoružanih lovačkim puškama .Promatrali su nas šutke I nezainteresirano . “ Dva jelena “ je bio maleni plato omeđen šumom s tri strane I poljskim putem za Gređane s četvrte . Na brdu je bilo iskopano desetak rovova raspoređenih u obliku potkove , Nisu bili duboki već tek toliko iskopani da odrasli čovjek u njih zasjedne I viri kroz puškarnicu koja je bila zaštičena zemljanim nasipom I krovom od starih šlifera ( željezničkih pragova ) , te pokrivena maskirnim šatorskim krilima . U sredini je tinjala vatra na kojoj su gardisti kuhali kavu I podgrijavali konzerve .Stabla širokih krošnji dizala su se visoko u zrak I činila ugodan dnevni hlad .Krošnje su bile toliko guste da se sunčeve zrake jedva probijaše kroz njih , Dečki koji su bili na straži I prvi nas primjetili , kratko viknuše ostalima : “SMJENA !!” Istog trenutka rafali iz svog oružja presjekoše tišinu koja je vladala brdom .Gardisti , umornih lica , uprljanih uniformi doslovce su pucali od sreće . Zapovjednik postrojbe prišao je do nas I predstavio se: “Goran , 2.gardijska-Gromovi,” “Resnik , 1.SS ZNG –Cobre .” “ Drago mi je da vas konačno vidimo !” “ Nama je drago da smo uspjeli stići do vas .” “ Vi , naravno , imate dovoljno ljudi I municije da zadržite ovo područje kad se mi povućemo?” “ Svakako , dobro smo opskrbljeni .” Pomislih kako Pekinezer mulja čovjeka gledajući ga u oči . Koja opskrba ? Pa oružje smo morali drpiti a nitko ne zna s koliko municije raspolažemo . “ Ja ću svoje dečke povući s položaja . Jedva su dočekali smjenu . Vi odmah rasporedite svoje , dok je dana , tako da snime teren . Kad padne noć neće znati gdje se nalaze , vjerujte mi . “ “Da li su prilazi brdu na neki način osigurani ? Mine I slično ?!” “ Nema mina . Porazbijali smo staklo po cesti I povješali konzerve između stabala . Imate li vi minsko eksplozivnih naprava ?” “Nešto vitezita I kamnitita iz kučnih rezervi , sporogoreći štapin , nekoliko upaljača , dovoljno da se napravi dinamit .Mile , naš gardist , razumije se u to pa će nešto iskemijat .” Mile I dinamit ?! To sam morao vidjeti ali iz sigurne udaljenosti . “ Ukratko o položaju I kaj vas očekuje . Neprijatelj danju miruje , provocira vikanjem I dobacivanjem s okolnih brda , ponekad ispale nekoliko minobacačkih mina , zna se I snajper privući pa pripucati , ali ništa strašno . Nije neki strijelac I obično meci završe u krošnjama iznad glava . Dečki mogu iskoristiti dan za odmor . Noću nema spavanja . Znaju dolaziti u grupama , tražiti slabu stranu I tu pokušavaju elimirati ljudstvo te nakon toga nestaju u šumi . Nisu pokušavali jači prodor linija jer čekaju pojačanje od JNA . Za sad su previše zauzeti Glinom I Petrinjom , a čujem I da Kostajnica trpi velike napade . Neprijatelj va,m je domaći čovjek , lokalni stanovnik Banije , koji poznaje svaki putić , svako drvo , svaki žbun . Ne jurite za njima jer će te se izgubiti u šumi . Neka svaka grupa čuva svojih par metara prostora I to je to . Bitno je ostati živ I priseban .” “ Uuuuu jebo te…..” promrmlja Bero . Goran se nasmija : “Da , jebeno , prijatelju , mucho jebeno ….” “ A kaj , ono , nema akcije tipa , mi upadnemo među njih , rasturimo ih ko beba zvečke I tak to ? Rock and roll , baby ? “ radoznalo će Pajo . “ Nema toga ,prijatelju . Prvo , ne znaš gdje su , drugo , više ih je, I treče , mi se branimo a oni napadaju .Ovdje su čede gazde ma koliko to nama ružno zvučalo .” Pekinezer se pozdravio sa Goranomi dao rasporediti ljudstvo po rovovima . Moj vod je zapao lijevi bok koji je gledao na cestu . Ostali su se postavili na vrh potkove I na desni bok .Bez glasa I razgovora gledali smo u te grobeke . Nisu pružali osječaj sigurnosti . “ Ovo je pizdarija, sine . Pa tako se rovovi ne prave ! “ protestirao je Mile .” Ja sam bio u JNA injženjerac I znam kako to treba izgledati . Sredit ću ja to ovih dana,sine , samo alata mi dajte!” Pero je uskočio u neki istureni rov I ostao sam . Svi ga izbjegavaše ko da je kužan . Okretao se I gledao prema meni . Rov u koji sam ja upao imao je dobar pregled I bio je uvučen između drveća tako da nije bio na direktnom udaru I čistini . “ Ja ti tamo ne idem ! “ viknuh mu . “ Dođi ti ovdje .” Pero nije čekao ni sekunde . “ U pičku materinu , koji sam ja majmun ! “ zadihano viknu dok je uskakao u rov .” Od svih rovova ja izaberem najgori . Ajde da si ti našo neš bolje !” U rov nam je upao I dečko koji se priključio postrojbi unatoč protivljenju svojih roditelja , jer mu je bilo tek osamnaest .Dočepao se lovačkog karabina s optikom I nije se odvajao od njega , makar je bio slab s municijom .Zvao se Bobo I uživao je u svemu . Igrao se rata , kao dijete . “ Bobo , neću te na duši ! Bit ćeš dobar I miran I slušat kaj ti se veli ! “zaprijetih mu prstom dok je namještao nišane na karabinu . “ Budem , gazda , ko bubica !”odgovori . Druga gardijska je nestala sa Dva jelena . Pekinezer , obišavši rovove u pognutom trku , napusti brdo u cik-cak trku , izbjegavajući nepostojeće snajpere , uskočio u džip I nestao prema Topuskom . “ A on ne bu z nama ?” upita Bobo , koji ga je cijelo vrijeme pratio gledajući kroz optiku karabina I namještajući križić ciljnika . “ Čini se da ne bu .” odgovori Pero , paleći cigaretu . |
NATAŠA
|
U VISOKOJ TRAVI , 11. POGLAVLJE Sve se svelo na samo jednu stvar , a to je da moramo držati liniju na brdu zvanom Dva jelena ,kraj sela Gređani . najbolja stvar je bila ta da je Topusko okruženo sa svih strana i da je jedini prolaz kojim se moglo ući i izaći bio upravo onaj kojim smo došli . jedna tanka linija slobodnog teritorija koja je vodila od Viduševca , preko željezničke pruge , s obje strane nadzirana od lokalnih četnika , koji su ubijali vrijeme pucajući po svemu što je tuda prolazilo . Valjda su se u trenutku kad smo mi dolazili ubili od alkohola pa nas nisu čuli , ili su nas propustili kao dobar pas čuvar , kako nas više ne bi pustili van iz dvorišta . Spavalo mi se do daske . Dečki su se već smjestili po sobama hotela i hrkali onako u uniformama i čizmama na nogama . Rance i oružje pobacali su po podu soba i strovalili se u krevete . Svi su bili iscrpljeni i umorni ko psi . Taj dan su nas pustili na miru . Nisam ni znao da sam prespavao cijeli dan .Kad sam se probudio , protegao sam noge do hotelskog restorana . jedna mlada i lijepa djevojka upravo je pospremala stolove za ručanje . " Bok." rekao sam tiho . Okrenula se i pogledala me velikim , čokoladno-smeđim očima . " Zdravo . " odgvorila je , odmjerivši me od glave do pete . Pogledao sam po sebi misleći da sam zaboravio kakvu sitnicu kao što je zatvarač na hlačama ili da mi košulja viri iz hlača ko kakvom pijancu , no bilo je sve u redu . " Je si gladan ?" Kimnuo sam glavom . " Nešto će se naći ." reče i ode prema kuhinji . Nakon par minuta , vratila se sa tanjurom punim variva i svježim kruhom . " Nadam se da nemaš ništa protiv vojničkog graha ? " " Bitno da je jestivo , i toplo." rekoh ," Ja sam Neno ." " Nataša , drago mi je ." odgovori , dok je pružala ruku na pozdrav . Mislio sam koji nju vrag drži ovdje . Sigurno joj je dragi na liniji , u šumi .Kad sam pojeo grah , zadovoljno zapalih cigaretu . Nataša je prišla stolu i donijela pivo i sjela do mene . Rukom je počistila mrvice sa stolnjaka, zamišljeno gledajući u pepeljaru , u koju sam otresao pepeo cigarete . " Vi nas nečete ostaviti ?"upita iznenada . Zbunjeno je pogledah . " Svi su otišli . Rekli su nam da će ubiti sve koji ostanu pomagati ustašama , bez obzira na dob i spol . Rekli su da će očistiti mjesto jednom zauvijek ." šaptala je , " Rekli su da je ovo Srbija i da hrvatska zastava neće nikad visjeti u srpskom Topuskom . Moja susjeda , Jela , rekla je da odem dok je vrijeme . Ona je otišla s djecom a muž je u brdima , sa četnicima . Radio je ovdje u hotelu , bio mi je šef , i bili smo si dobri .Sad prijeti da će me ubiti i objesiti na banderu . Najsmješnije od svega je to što je moj otac Srbin a majka Hrvatica . Na koju stranu ja da odem ? " " Roditelji su ti ovdje ?" " Da. Ništa ih ne može rastaviti . Ni ovaj rat , ni sva ta mržnja ." " Bilo bi najbolje da ti i tvoji odete . Ništa nije vrijedno života . U Pokupskom ima prihvatni centar . I , molim te , ne traži od mene obečanja koja ne mogu ispuniti . " Začuđeno je gledala u mene .Neko vrijeme smo šutjeli , svaki u svojim mislima . " Hvala na pivu." rekoh . " Ništa . nadam se da ćemo se češće viđati?" " I ja se nadam ." Promatrao sam je dok je odlazila . Okrutno se sudbina poigrala sa ljudima koji su upali u pakao rata , ne tražeći ništa , osim mira , rada i ljubavi . U jednom danu mogli bi ostati bez svega . U tom trenutku sam shvatio da je bolje braniti dom negdje drugdje a ne pred svojim pragom . |
Topusko filharmonija all stars
|
U VISOKOJ TRAVI , 10.POGLAVLJE Već dobro iscrpljeni , iskrcali smo sve iz vozila , i postrojili se ispred lječilišta Topusko . Vanjski bazen zjapio je prazan . Zgrada je još djelovala očuvano , i nisu se vidjeli tragovi granatiranja na njoj . Vjerovatno je nisu gađali jer su je čuvali za sebe . Ogledao sam se oko sebe i ustanovio da je sa svih strana Topusko okruženo šumovitim brdima , tako da imaš osječaj da se nalaziš u jebenoj rupi bez izlaza . Izvukao sam kartu iz džepa , koja je bila kopirana iz jednog domaćeg tjednika , i pogledao gdje se mi to , zapravo , nalazimo . I nisam bio baš sretan . Jedini izlaz , u slučaju da nas presjeku kod pruge , bio bi na Veliku Kladušu . A i kad bi uspjeli u proboju , ne znam kak bi se izvukli da nas Babo ne proda četnicima .Babo je bio majstor prodavanja . Taj bi i svoju mater prodao . Vratio sam papir u džep od jakne i pogledao dečke . Pušili su i prebacivali teret tijela sa noge na nogu . neki su gledali u nebo , neki u zemlju , a neki su stoječki spavali . Mile se naslonio na pušku , cijev se zabila u cestu , i svako malo strugala po asfaltu .Pajo je strpao ruke u džepove do lakta , izbacio čunu naprijed , i klatio se ko da je popio litru žestice .Pero je pušio cigaretu za cigaretom . Sigurno je mislio isto kaj i ja . Pekinezer je prilazio satniji sa nekim omanjim tipom , uredno počešljane kose i ispeglane uniforme , sa zglancanim čizmama na nogama koje nisu vidjele ništa lošije od parketa nekog ureda narodne obrane .Tip je stao ispred satnije, naklonio se ko Japanac i prozborio : " Čast mi je predstaviti se. Ja sam Čerovac , zapovjednik obrane Topuskog . Ovdje ste po zapovjedi Glavnog stožera , ali sve zapovjedi od sada pa na dalje primat će te od mene . Želim da ovo mjesto bude na čast i ponos cijeloj Hrvatskoj i da ga obranimo svim snagama kojim raspolažemo . Ako Topusko padne , cijela Banija biti će izgubljena , i teško ćemo je vratiti . Nitko ih neće zaustaviti na putu do Pokupskog , a onda , kad pređu Kupu , i do Zagreba . Ja sam se vratio iz Beča da pomognem svom narodu . Zato smatram da je i vaša dužnost da učinite isto . Zato ste i ovdje . Jer ste Hrvati !" " Ima i Bosanaca! " viknu Seljo . Pekinezer ga prostrijeli pogledom no Čerovac se nasmija i doda : " Bosanskih Hrvata . " " Ma jebi mi mater ako znam čiji sam Bosanac . Ja , kad sam se rodio , bila Bosna , i kad su me pitali koji sam , ja reko Jugoslaven . pa , bilo dobro i meni i njima . A poslije , kad sam trebo poso , onda me jebo Srbin jer nisam njihov, pa Rvat jer nisam njihov , pa ja reko , jebo ga Seljo , izaberi već jednom nešto , ovako ćeš ostat jeban sa svih strana . " " Dobro , dobro . Ovdje smo svi iz istih razloga .Volimo svoju domovinu i ne želimo dozvoliti da je netko cijepa i svojata ." , smirivao je strasti Pekinezer . " Gospodin Čerovac će preko nas , zapovjednika , izdavati naredbe , a mi smo tu da ih izvršimo . I to je to. " " A kaj ste vi delali u civilstvu , ak se smije znati ? " upita Pajo , klativši se još uvijek sa rukama u džepovima . Čerovac ga pogleda , jedan trenutak dug kao vječnost , dok smo svi čekali odgovor , te izusti : " Ravnao sam Bečkom filharmonijom . " |
CILE - MILE IN THE DARK
|
U VISOKOJ TRAVI , 9. POGLAVLJE Pekinezer je bio sav izvan sebe . Pozvao je nas zapovjednike na stranu i drhtavim glasom saopćio : « Ne smijemo ni trenutka čekati . Čim se smrači , idemo za Topusko šumskim putem preko željezničke pruge , na Gređane . Jedini siguran prolaz je taj . Cestom nikako jer bi nas naši mogli sastaviti do zemlje misleći da smo čede . « Pogledao je Beru i rekao mu da njegova satnija ide prva , ali nek rasporedi vozila u pravilnom razmaku i bez svjetla . Neka stavi na čelo kolone nekoga ko poznaje put , bar donekle . Bero je počešao žuto paperje od kose , koje mu se skutrilo ispod kape i veli : « A jebate , ne znam jel itko zna kud mi idemo ?! « « Bitno je da pratite šumski put . Nikako nemojte skrenuti na asfalt ! Taj vodi u Glinu a tam je isto vruće i ne znaš ko će te prvi dohvatiti ! « « A dobro . Ko ga jebe , nekak bumo pogodili . Polako . « slegne Bero ramenima i ode do svoje satnije . Beg je bio namršten . Mislio je , jako je mislio , vidjelo se to po borama na njegovom visokom čelu . Lagano je vrtio brk prstima . « Mi bi mogli najebati .» kaže , nakon par sekundi . « Niko neće najebati ! « odvrati Pekinezer . « Po noći nas neće vidjeti i proći ćemo kraj njih ko duhovi . « « Možda nas neće vidjeti , ali će nas definitivno čuti ! Pa onaj kurčevi Dodge radi veću buku nego tenk ! « « Dodge ide prvi . « « Onda smo svi najebali ! Nek ide zadnji ! « « Onda su najebali oni koji su u njemu…..» « Mislim da Dodgea treba ostaviti tu , u Viduševcu . « rekoh , « Ionako od njega nikakve koristi .» Pekinezer je pogledao Bega pa mene , pa opet u Bega a te progovori : « Dodge ide s nama , i točka . Ne ostavljam ništa nikome , ni našima ni njima ! « Beg slegne s ramenima : « Kak očeš , gazda , ali na tvoju dušu . « Dečkima smo prenijeli najnovije vijesti . Primili su to hladno , jer im se spavalo i bili su gladni . Najvažnije im je bilo doći do cilja , najesti se i odspavati bar malo , u krevetu . Mile je pregledavao Dodgea . « Sine , dobra je to mašina . Neće on Milu izdat . « « Ma , zajebi , Mile , ostavi to govno ovdje , koštat će te glave .» odgovorih mu , gledajući kako rukom prelazi preko čeličnih ploča na vratima . « Ne . « odgovori kratko . Pajo je obišao brata , ustanovio da svinja hrče ko zaklana i da je takav trebao ostati doma a ne vucarat se po vukojebinama i samo mu brigu zadavati . Onda je dogovorio s Miletom da će on ići s njim i da bi im se Nunkiller Seljo pridružio . Mile baš nije volio Selju ali je pristao , jer , dobro je imati vunbacitelja kraj sebe , ako zagusti . Dodge je krenuo . I stvarno je pravio veliku buku . Pustili smo ga da ode kilometar ispred nas pa smo lagano ušli svaki u svoje vozilo . Mrak se lagano spustio nad šumom . I hladnoća je počela ulaziti u kosti . Džip se lagano kotrljao neravnim poljskim putem . Upalio sam radio stanicu i slušao . « Krrrr Mile……krrrr di si sada …….» « Sine ……krrrrr….je…..ako znam …….mrak je ..krrrr « « Prati poljski …….krrrrr….je si me ……..krrrr» « A jebote prijem ! « viknu Pero , « Pa ovo je za kurac ! « « Bolje da je ne koriste . « odgovorih , gledajući u tamu ispred nas . Čoro , vozač , bio je sav u cesti , niti si ga čuo a skoro ga nismo ni vidjeli . « Čoro , jel ti kaj vidiš ? « upita Pero . « Kurac vidim , idem po intuiciji . I slušam zvukove . « « Svim vozilima ….krrrrr….stanite …..krrrr . Mile ……krrrrrr» , odjednom se začuje Pekinezerov glas . Pogledali smo se u čudu . Da stanemo ? Tu , usred šume ? Čoro je zaustavio vozilo i ugasio motor . Mogao si rezati tišinu , toliko je tiho bilo . Mrak je bio mračan , taman , gust , crn , crnji mrak u životu nisam vidio , takav mrak kakav se opisuje kad ti kažu da ne vidiš prst pred nosom . I ne vidiš ga , probao sam . « Kaj bumo sad ? « upitah ispod glasa . « Nekaj je bilo s Miletom…..» odgovori Pero . Kako nisam bio tamo i nisam mogao vidjeti prava događanja , samo ću prepričati Miletovu verziju , koju nam je ispričao . Dakle , Mile je pratio put , i kako je vozio bez upaljenih svjetla , shvatio je da se put sve bolje vidi i da polako dolazi do ulične rasvjete koja nije baš uobičajena za šume . Ali , svjetlo mu se svidjelo , a i sam je mislio da je to Topusko . Kako su se približavali gradu tako im je bilo sve jasnije da to ne bi moglo biti Topusko jer na tabli piše Glina pa su stali na sred ceste i pokušali se okrenuti . Kako je Dodge veliko đubre to nije bilo lako za izvesti na uskoj cesti pa su sa zadnjim kotačima propali u kanal . Tada je Pajo izašao van i pokušao gurati Dodgea dok je Mile dodavao gas . Onda je izašao i Seljo pa su gurali zajedno i vikali : « Ajde , Mile ! Ajde , Mile ! Cile Mile ! « Dok su oni tako graktali a motor urlao u noći , iz šume kraj ceste izašli su ljudi u maskirnim uniformama . Svi troje su popadali na zemlju i uperili puške u spodobe . Ove su isto popadale na zemlju i uperile puške u njih . « Čiji ste ? « viknu jedna spodoba . « A čiji ste vi ? « odvrati Pajo . « Čiji ste , jebem vam mater ?!!» opet će spodoba . « A čiji ste vi , jebem ja vama mater !!!!!?????!» zdere se Mile . Hrpa metaka prozuju iznad njegove glave . Spodoba je okinula rafal i pogodila Dodgea . « O , mater ti jebem , auto mi uništavaš , đubre četničko ! « vikne Mile i uzvrati kratkim rafalom prema spodobama . « Što si reko ? « čulo se iz mraka . « Jebem ti mater četničku ! « viknu ponovo Mile . « Ma nismo mi četnici , jebo vas , mislili smo da ste vi ! « odgovori glas . « Muljaju .» prozbori Seljo . « Misliš? « Mile se sav ustreperio . « A možda jesu naši ? « « Ajde , dečki , naši smo . Izađite . « opet će spodobe . « Ma goni ga u kurac , otkud da znam da su naši ?! « drekne Pajo i povuće se još niže , prema jarku uz cestu . « Dečki , čuvamo prilaz Glini i čuli smo vaše vozilo . Sakrili smo se u šumu jer smo mislili da idu tenkovi . Onda smo vidli vas kak ste zaglavili na cesti . Taman smo mislili doći do vas kad smo čuli dozivanje Mile ovo , Mile ono , Cile Mile , pa smo se uplašili da niste četnici . Jebiga , imaš i tamo pun kurac Milana i Mileta . Ajde , kud ste krenuli ? « Mile je pogledao Paju i Selju . Pajo je mahao glavom , Seljo prstom . « Kaj te boli kurac ! Vi na svoju stranu , mi na svoju , a Dodgea si zadržite ! « viknu Pajo . « Ali , sine……..» zavapi Mile . « Jebem i tebe i tu kantu . Ak ti je žal , ostani s njim , mi idemo . « Seljo i Pajo su pognuto potrčali u šumu , a Mile , nakon kratkog nećkanja , pošalje pusu kamionu i potrča za njima . Kasnije su se radio stanicom javili Pekinezeru koji ih je dočekao sa vozilom kraj šumskog puta , blizu Gređana . Nikad nismo saznali da li su to bili naši ili četnici . Dodge je ostao naheren u jarku , kao spomenik jednoj ratnoj avanturi i jednoj nesretnoj ljubavi . Ostali dio satnija je prešao preko željezničke pruge bez problema i stigao do Topuskog , pred zoru . |
Bliski susret prve vrste
|
U VISOKOJ TRAVI , 8.POGLAVLJE Kolona vozila kretala se od Budaševa prema Viduševcu . Prolazilo se poljskim putem , kroz šumu , jer je glavna cesta bila preopasna za kretanje . Nisi znao ko će te prvi opaliti , naši ili čede . I jedni i drugi su bili laki na okidaču i slijepi pri oku . Probivši se do Viduševca , kolona je stala . Izašao sam iz UAZ-a i pogledao oko sebe . Bili smo točno ispod crkve koja se uzdizala na vrhu brijega . S brijega je pucao pogled na Glinu . Iz Gline je pucao tenk , po crkvi . Kad je grunulo ispred crkvenog tornja , svi smo popadali na zemlju . Neki su se zavukli pod vozila , neki skočili u jarak kraj ceste iako je bio pun trnja , a neki su jednostavno ostali stajati , ko zec kad ga osvjetliš farovima u noći . Nakon prvog šoka , i upoznavanja sa ispaljenjem tenka , brže smo se povukli u šumarak , dalje od crkve . Vozila su ostala na sred ceste , napuštena u velikoj žurbi . Jedino je stari Dodge brektao uzbrdicom dolazeći , kao i uvijek , zadnji . Beg je , dižući se iz trave , počeo mahati rukama kako bi Mile , koji je vozio Dodge , stao , no Mile je očito bio koncentriran na upravljanje te nije ni skužio da ga Beg zaustavlja . « Mile , stani , jebo te ! Stani ! « derao se ali nije mogao nadjačati grmljavinu starog Dodge-a. Tenk je opet opalio . Bio je to zanimljiv zvuk . Prvo si čuo BUM a odmah potom BAOM , u jako kratkom razdoblju . Kad je BAOM opizdilo dio crkvenog tornja i cigle počele padati po cesti , Dodge se zaustavio . Čekali smo da vidimo ko će prvi izletiti van . Par sekundi se nije ništa događalo a onda su se zadnja vrata otvorila , polovično , i izvirila je glava sa RayBankama , a pored njega lička tikva . Mile i Pajo su se u silnoj žurbi zaglavili i derali su se ko svinje na klanju . « Makni se , jebem ti mater , makni se !!!!» derao se Pajo , gurajući ruku Miletu u zube . Ovaj ga je obuhvatio oko ramena i pokušavao se prebaciti preko njega . «Makni se ti ! Makni se ti ! Majko , majko……» vapio je Mile . Obojica su se otkotrljala po prašini u jarak , a iza njih je izašao Hammer , lagano , ko narodni heroj , okačene kape o pojas , s bocom pive u ruci . Hammer junior je već repetirao automat i trčao prema crkvi . « Ma di će ovaj , pizda mu materina !?» drečao je Pekinezer . « Ide gađat tenk.» odgovori mirno Hammer . « Ma koju pičku materinu će on gađat ?! « Pekinezer je potrčao za Hammerom Juniorom i srušio ga na zemlju jednim dobrim ragbi zahvatom . Mali se batrgao i skoro je Pekinezer popušio metak , ali je priskočio Hammer senior i zaustavio malog na vrijeme . « Jebem ti mater, da ti jebem , ti buš mene !!!!» grozio se mali . « Ovo ćeš zapamtiti , ja ti kažem , idiote jedan ! Hoćeš poginuti ? Gini negdje drugdje , ne ovdje ! « Pekinezer je bio crven u licu , žile su mu iskočile na vratu a oči izbečile .Mali ga je v šutke promotrio pa onda veli : « To bumo još vidli ko bu ginul prvi……» Uspio sam se izvući iz šikare u koju sam pao skupa s Perom i dotrčao sam do trojke koja se još uvijek nalazila potrbuške u prašini puta . Pekinezer je ustao , tresući prašinu sa uniforme i vidjevši me , podigao kažiprst u zrak : « To je tvoj vojnik , Neno , i smatram da je tvoja dužnost paziti na njega , a ne moja ! « « Na zapovjed ! « odgovorih vojnički a onda pogledam Hammera i viknem : « Jel se tak pazi na vojsku , desetniče ?!!!! Skoro ti je vojnik poginul jurišajući na tenk ko tele bez glave ! Ne želim više takve stvari vidjeti ni čuti , jel ti jasno ?!!! Hammer je napravio facu ko da je progutao ljutu papričicu . « Pa koju pizdu materinu sam ja sad kriv ? « « Tvoj vojnik , Emsi , tvoj vojnik …..» nacerim mu se , pomalo podlo . « A jebem ti mater malu , ja ću zbog tebe najebat negdje !!!!» okomi se Hammer na Juniora i opali ga nogom u guzicu . Ostatak garde je izvirio iz šume jer se tenk više nije čuo . Iz smjera crkve pojaviše se dva gardista , obučeni u šarene košulje i traperice . Jedan je imao gumene čizme na nogama a drugi tenisice . Bili su to domaći ljudi na seoskoj straži . « No , dečki , malo smo papali prašine ? « veli prvi , oniži brko , s kacigom na pol nosa . « Je , nije to Zagreb . Tamo nema BUM_BAOM ko tu kod nas . Lokalni folklor , to ti je .» veli drugi , žutokosi i pjegavi štrkljo sa cigarom u ustima . « Kaj je to normalno ? To , da tuče po crkvi ? « upita Pero , vadeći cigaretu iz kutije nervoznim pokretima ruke . « Je , ovisi . Kad je mirno i nema prometa , i oni su mirni . Kad vide da se tu netko komeša , malo opizde , tek toliko da nas podsjete da su tu i da imaju ono kaj mi nemamo . A kad vide da ide vojska i kad znaju kamo ide , onda je ovako dočekuju .» odgovori mali brko . « Znači , oni su znali za nas ? « upita Pekinezer u čudu . « Kako ne , od kad ste krenuli iz Zagreba , oni znaju . Oni sve saznaju . « |
Susret s generalom
|
U VISOKOJ TRAVI , 7.POGLAVLJE Škola je bila krasna . Imala je parkete što je bilo dobro jer smo morali spavati na podu a da je bio beton , teško da bi mi pomogla ona JNA deka koju su zvali čebe . Mile je znao da će mu spavaća vreća dobro doći pa je uzeo dvije , jednu za sebe i jednu za prodati . Normalno da ju je prodao čim se neka fina guzica ohladila na podu . U svakom slučaju , potražil sam telefon kak bi se javil familiji da znaju da je sve dobro . Selo je bilo malo , pitomo , ljudi vrijedni i radišni , bar se tak meni činilo jer su stalno nekog vraga kopali po zemlji a kak sam ja gradski dečko , odmah sam mislil da nekaj rade . Svi su nas gledali nekako sa strahopoštovanjem , ko u neka nadnaravna bića koja će ih samim svojim prisustvom osloboditi jada i muke , grijeha i straha . Na svakom koraku nudili su piće , jelo , smješkali se i pozorno slušali sve kaj smo imali reći , a to su obično bile gluposti i prazne fraze . No , ti ljudi su vjerovali , to se vidjelo u njihovim očima . Vjerovali su da će rat mimoići njihovo selo . Uglavnom , fino se jelo i pilo u Budaševu . I ljudi su bili jako dragi . No , kako sve kaj je dobro kratko traje , tako je i naš boravak u školi bio kratak . Pekinezer je dotrčal ko da ga ganja doberman peder i uspaničeno nam saopćio da dolazi general i da se hitno moramo postrojiti kod škole . Bero je tražio satniju a i Beg je imao sličnih problema . Selo je bilo malo , al je imalo i birtiju i crkvu i dućan a i par kuća gdje su bile mlade i zgodne cure . «Jebo te , di ću sad nać vojsku ?!!!» vikao je Beg . « Jebeš zapovjednika koji ne zna di mu je vojska ….» ljutio se Pekinezer , « Sad mi samo to treba , da general dođe a ja imam samo desetak vojnika u stroju ! « Onda pogleda s čime raspolaže pa doda: « A bolje da nemam ni to ! « General je kasnio pa se vojska uspjela skupiti . Malo smo popravili uniforme , zategli remene , pometali beretke po glavama , malo crvene , malo crnih pa malo zelenih , i izgledali smo ko izlog jeftinih slatkiša , ili sajam cvijeća , uglavnom , šareno . Pekinezer se ukočio ko da mu je netko gurnuo metlu u šupak : « Pozor !!!!!!» Toliko je dreknuo da smo svi stali mirno , ali od straha a ne od zapovjedi . Mali , okrugli čovječuljak stupio je pred satniju . Ćelava glavica ljeskala mu se na suncu . Imao je nekako dobroćudan izraz lica , ko oni mali , gipsani vrtni patuljci , samo bez brade i kapice . Obučen je bio u sivo , civilno odijelo , košulja, kravata , i ništa nije odavalo da se tu radi o nekakvom generalu . Dečki su se zbunjeno gledali . « Je se to neko zajebava ? « upita Hammer junior . « Tiiišina ! Gospodin Bobić će reći par riječi ! « dreknu opet Pekinezer , stojeći i dalje u stavu mirno , a metla mu viri iz šupka , figurativno da se izrazim . Bobić je bio stari JNA general , maher strategije , znanstvenik ratovanja , doktor za ratni rock n roll . Svojim tihim ali moćnim glasom objasnio nam je svu težinu situacije u kojoj se novostvorena država nalazi , objasnio je iz kojih pravaca prijeti opasnost i objasnio je da smo mi ti koji će stati između neprijatelja i rijeke Kupe . Zemljopisno nam je opisao srpska sela i hrvatska sela , okruženja , položaj JNA snaga i lokalnih četnika , tko koga drži i ko kome djecu prži , gdje gore sela a gdje ne i uglavnom , oznojio sam se od čela do šupka . Rat je bio tu , na samo šezdesetak kilometara od Zagreba , a mi smo planirali ići na more . Tamo su neki stavljali balvane , a ovi ovdje su cijela sela praznili . Ljudi su bježali sa kuferom u ruci i ostavljali sve iza sebe . Od rijeke Une prema Kupi i Korani , Mrežnici i Dobri , svuda je bilo isto . Dojučerašnji susjedi digli su oružje u zrak , pokazali zube i sve koji se nisu složili s njima da je to Srbija , istjerali su iz kuća . General je rekao da moramo u Topusko , jer je to jedno od važnih klinova u teritoriju kojeg drži neprijatelj . Spomenuo je i Kostajnicu kao drugi klin . Klin je bio opći pojam za koji sam kasnije shvatio kaj znači . Mi smo bili klin a neprijatelj je bio drvo . Nas bi nabili u drvo i ostavili . Bili bi u okruženju i dok bi klin držao bilo bi dobro , a kad bi popustio , klin bi pao . I mi bi bili pokojni ili zarobljeni , ali globalno gledano , bili bi sjebani . Nakon toga , rukovao se sa svima nama , podijelio nam pištolje Češke Zbrojovke i nestao u automobilu koji ga je čekao kod škole . |
BUDAŠEVO
|
U VISOKOJ TRAVI , 6.POGLAVLJE Najteže od svega , kad ti se knedla napravi u grlu i srce stegne , je otići od kuće i ne znati kad ćeš se vratiti . Ti pogledi koji te prate do vrata razdiru gore od noževa . Znaš da činiš pravu stvar a u isto vrijeme se osjećaš kao pizda koja ostavlja svu brigu o kući ženi na leđima . Kinfa je plakao , govorio mi da ne idem , da ga ne ostavljam . Žena je plakala i pitala kuda idemo i kad ću se javiti . Punica i punac su šutjeli i nijemo gledali u pod . Nisam imao odgovora . Sve kaj bi rekao , lagao bi . Niti sam znao kud idemo , niti kad ću se moći javiti , niti kad ću se vratiti . Za mene je to bila totalna nepoznanica . Sve što je počelo kao običan bunt i revolt polako se pretvorilo u nešto puno ozbiljnije a čovjek to shvati tek kad je prekasno . Poljubio sam ih i utješio . Rekao sam da ću se javiti čim stignem i da ću paziti na sebe , i neka oni paze jedno drugoga dok mene nema . Brzo sam zatvorio vrata od stana da ne čujem djetetovo jecanje i požurio na mjesto sastanka. Dok sam prelazio ulicu , rukom sam brisao suze sa lica , jer mi je srce pucalo , i nisam mogao zaustaviti taj osjećaj tuge . Pero je čekao na stanici za bus , s ruksakom na leđima i cigaretom u ustima . « I tebe je slomilo , ha ? « upita , nudeći mi cigaretu . Stao sam kraj njega , odložio ranac , uzeo cigaretu i zapalio , otpuhujući dim u mrak . « Je . Jebeno me dotuklo . Pogotovo klinac .» « I moja je plakala . Ne volim kad plaču . Ubije me to u pojam .» odgovori Pero . Šutke smo stajali i čekali . Cesta je bila pusta , kako i priliči gluhom dobu noći . Iza zavoja se prvo ukazalo svjetlo automobila a onda i automobil . Bio je to Pajo sa džipom . « Ajmo curice , ajmo dječaci ! « , naceri se Pajo , skidajući Raybanke s nosa . Francuska kapica mu se naherila na glavi pod teretom velikog hrvatskog grba . « Kaj će ti sunčane naočale po noći ? « upita ga Pero . « Imidž , prijatelju , image . Znaš , ko onaj tip u filmu , kak se zval ……Kobra , e , taj je uvijek imao naočale na nosu . « « Da , ali to je film , a ovo je za stvarno . « rekoh . « Ajde , ajde , vidim ja dobro i s njima , i bez njih . No , ono kaj je sad najvažnije je da pičimo za Sisak . Pokupil bum još Mileta tenkistu , on jedini zna voziti Dodgea .» Mile je bio jedan visoki , jaki tip , koji je obožavao oklopna vozila , artiljerijska sredstva , mine , bombe i sve kaj pravi veliku buku . Bilo ga je neobično vidjeti onako visokog kako se proba ugurati u mali prostor oklopnog vozila , ali njemu je to uspijevalo . «Sine « običavao je reći Mile , « u sve se može ući ako znaš pravu tehniku!» U Dodge su se ugurali i Hammeri , pa kad je to Pajo vidio , prepustio je džip Peri i meni a on se odmah nagurao do njih . « Ne mogu ja dozvoliti da se neko poslije hvali kak se vozio u starom Dodgu po Baniji ! Čuvajte mi Uaza ! « Uaz je bilo ime džipu . Ruska marka , ruska izdržljivost i ruska potrošnja goriva . Srećom , pa se na Ina stanicama moglo točiti badava , čim su vidjeli da si u uniformi i da imaš oružje . Valjda su im rekli da nije pametno naplaćivati gardi benzin . Veći dio ljudi se utrpao u autobuse , Zapruđanci su došli u maskirno obojanim autima , već dobro napaljeni , maheri iz Botinca dovukli su se u starom Dajcu , a još dva Uaza vozili su zapovjednici Bero i Beg . Stari Dodge je bio na začelju kolone i svako malo je krepavao . Nakon nekoliko kilometara Pajo je popizdio i prešao kod nas u džip . Hammeri su ostali sa Miletom , jer im je ponudio domaću rakiju . Pred jutro smo stigli u malo mjesto blizu Siska , Budaševo . Zrak je mirisao na svježe pokošenu travu , i stajski gnoj . Pero je začepio nos . « Fuj , ko je prdnul !?» reče , mašući rukom ispred glave . « Koji si ti gradski pizdek ! Pa to je selo , konju . A ovo kaj ti sad smrdi , kad se ispeče fino miriši ! « odgovori Pajo , spretno iskočivši iz džipa . Pokupio je svoje stvari i odjurio u pravcu prve birtije koju je vidio . « Ej,ej , kamo ćeš ? « vikao je Pekinezer , pokušavajući nas skupiti na hrpu . « Sere mi se , jeba te , kaj očeš da serem u visokoj travi ?» odgovori Pajo , ulazeći u birtiju . « Bome ga je dobro stislo . A možda je to on stvarno prdnul pa se izgovaral na selo ? « pitao se Pero . Pekinezer je uspio pronaći zapovjednike satnija , koji su došli zadnji u selo , jer su se navodno izgubili na putu i otišli prema Sisku . A mi znamo da je prema Sisku par dobrih birtija i da su oni samo svratili na pivce . Zapovjedio im je neka okupe vojsku ispred osnovne škole , kako bi se smjestili i pričekali daljnje zapovjedi . Tako smo saznali da ćemo u Budaševu biti najmanje dva dana , i da nam nedjeljno proščenje neće izmaći . |
KAKO SMO DIGLI ORUŽJE MURIJI
|
U VISOKOJ TRAVI , 5. POGLAVLJE [Pekinezer je smatrao da je dosta toga divljanja po Zagrebu i da bi bilo krajnje vrijeme da tu hordu makne iz gradskog okružja . Dumančići je hodao po Zagrebu tražeći donatora oružja . U to vrijeme mogao si ga kupiti . AK 47 je koštala 650 DM , i neki koje sam poznavao dali su tu lovu bez razmišljanja iako su je mogli potrošiti na , recimo , plaćanje režija ili kupovinu mjesečnog špeceraja . Dumančići nije imao toliko love . Njemu su trebale puške za badava . Neka lovačka društva su se isprsila pa smo dobili Sačmarice duplonjke , malokalibarske puške s optikom i slične gluposti . Neki dečki su donijeli od kuće skraćene sačmarice što je drugima bilo sumnjivo jer se takve prerađevine rabe u nekim mutnim poslovima . Neki su imali revolvere , neki poluautomatske pištolje , neki su donijeli kubure , samo nisu bili sigurni u to da li će pogoditi neprijatelja ili sebe . Sve je to bilo smiješno i sa takvim naoružanjem se jedva moglo ići u lov na krupnu divljač a kamoli na bolje opremljeniju i brojniju vojsku . S time ne bi obranili ni babin kokošinjac a kamoli neko mjesto ili selo . No , Dumančići je potegao neke svoje stare veze , iz doba socijalizma pa se oružje konačno pronašlo . Oružje je stiglo iz policijske stanice Trešnjevka , kako bi se dečki obučili u baratanju AK 47 ili Kalašnjikovim , te M 57 , popularnom tanđarom . Uz nju dobili smo i dvije Brede , talijansku verziju puškomitraljeza iz drugog svjetskog rata , najvjerojatnije iz Muzeja narodnooslobodilačke revolucije . Dumančići i Pekinezer su kovali plan . Dugo su sjedili za stolom , dok se boca vina nije ispraznila . Onda su pozvali zapovjednike satnija . Skužili smo da se sprema neka pizdarija i da bi bilo vrijeme otići doma , dobro se okupati , poljubiti djecu pred spavanje , voditi ljubav sa ženom i dobro odspavati , jer tko zna kad će nam se idući put pružiti prilika za tako nešto . Zapovjednici satnija , Bero i Beg , skupiše nas na hrpu . « Ajmo,dečki, brže malo . « suosjećajno su zborili , ne podižući glas kao obično . Kad smo se okupili , Pekinezer je stao ispred nas i rekao : « Dogovorili smo sljedeće . Sutra ujutro bi trebali vratiti oružje policijskoj upravi Trešnjevka . Ne namjeravamo to učiniti . Sutra ujutro , u zoru , spakirat ćemo stvari i otići na teren . Za sada vam ne mogu reći odredište , ali budite sigurni da je Banija . Tamo smo najpotrebniji . Sad idite kućama , oprostite se sa familijom , uzmite još neke stvari sa sobom koje smatrate da će vam trebati i vidimo se ovdje u 4:00 sati .» Pero je bio s autom . Svratili smo još jednom do Relaxa , kafića u Sigetu , na dva do tri GP-ja . Pero je bio zabrinut : « Stari , jebi ga , ovo postaje ozbiljno . Mogli bi najebat u nekoj vukojebini . Je si ti siguran da to želiš? « « U ništa nisam siguran . Znam samo to da smo uletili u pizdariju i da sad možeš ispast pizda i zavući se u mišju rupu ili ići do kraja pa vidjeti kaj će od svega ispast . « « Možda je bolje biti živa pizda nego mrtav heroj ? « « Ma , ne bi to trebalo dugo trajati . Nisu ljudi blesavi , i kome je do rata . Vidiš kak su Slovenci to brzo riješili . Malo su puškarali , malo pregovarali i za sedam dana sve gotovo . Možda se i kod nas to bude zgasilo kak se i upalilo ? « « Kakve sam jebene sreće mogel bi najebat prvi dan . S takvom ekipom nisi siguran da ne buš dobil metak u leđa ak nekog krivo pogledaš …..» Pero je suknul GP kratkim trzajem ruke . Bio je ozbiljno zabrinut . iI ja sam bio na iglama i sto pitanja me mučilo . Kako ostaviti ženu sa svim brigama oko kuće i djeteta , s malim prihodima ? Da li će šef naći nekog drugog za moje radno mjesto i nakon nekog vremena me jednostavno otpustiti ? Da li ću dobivati plaču dok ne radim ? Da li ću preživjeti ? Sve mi se u glavi pomiješalo te stavih ruku na Perino rame , čvrsto ga stisnem i velim : « Stari , kaj bu , bu . Idemo puknut još jednu putnu , pa nek ide sve u kurac ! « Tak je i bilo . |
SILOM ZAPOVIJEDNIK
|
U VISOKOJ TRAVI , 4 . POGLAVLJE Uniforme su bile dobre , američke . Bila je to donacija nekog našeg poduzetnika koji se bavio tekstilom . U svakom slučaju , bar smo izgledali polu profesionalno . Ko da smo došli iz zaljevskog rata . Oprema je stizala sa svih strana u tih par dana . Iz Jadran – filma su poslali stari , oklopljeni Dodge , kamion koji su koristili za snimanje ratnih filmova . Kamion je bio pun kaciga , onih njemačkih iz drugog svjetskog rata . Dečki su izgledali jako zanimljivo s tim kacigama na glavama . INA se isprsila Motorolama , kako bi imali dobru vezu kad se zgubimo u visokoj travi . Motorole su bile namještene na posebnu frekvenciju koju neprijatelj nije mogao prisluškivati , tj. . nisu imale frekvenciju na cijele brojeve već na polovice , kao npr . 103,5 kHz . Tako su bile neuhvatljive za JNA prislušne stanice . Jedino oružje nije nitko donirao . Tako da smo bili vojska bez oružja i više smo ličili na Ratnike Shaolina nego na vojsku . Mogli smo samo štapovima i nun- čakama mahati . Puzali smo po travi , trčali cik-cak preko livada , izbjegavajući fiktivne metke , lomili jedni druge raznim karate i judo tehnikama , trenirali zasjede i prepade , gdje su neki padali doslovno sa drveća , pentrajući se ko majmuni na suhe grane , koje ne bi izdržale njihovu vremešnu težinu i godine . Tako da je već u prvih dva dana satnija imala tri ranjena a da rata još vidjeli nisu . Kako smo se podijelili u dvije satnije , bilo je tu već i prepucavanja i natjecanja koja je bolja . Bila je to čista glupost ali i najstariji čovjek podjetinji u nekakvim takvim situacijama . U našoj satniji bila su tri voda . U mom vodu , zapovjednik je jednog jutra netragom nestao . Bio je , navodno , jako razočaran organizacijom , ali istina je da se usrao ko grlica kad je čuo za Baniju , o kojoj se pričalo kao o mogućoj destinaciji . Kak sam ja bio zapovjednik prve desetine automatski su me prebacili na zapovjednika voda . Tak da sam se , ni kriv ni dužan , našao na jebenoj poziciji i na grbači sam imao trideset propaliteta sa sto čudi i sto poroka . Već drugi dan sam se suočio sa dva najteža . Vojnici Fritz i Getz . Ljubav prema alkoholu bila im je zajednička točka . Obično bi se napili tokom dana , pa bi onda navečer pravili pizdarije po gradu .Policija ih je vračala nama , nakon trežnjenja u zatvoru jer su oni ipak bili vojnici , a tada vojna policija još nije bila formirana . Najveći pothvat su Fritz i Getz učinili jedne večeri pred sam odlazak na bojište . Dva hrabra hrvatska vojnika , pod punom borbenom spremom , izjurili su starim Dodgeom na novozagrebačke ulice , vozikali se po naseljima , bacali njemačke kacige djeci , pozdravljali podizanjem ruke sve prolaznike koji su u čudu pratili taj mali spektakl , dok nisu ožednjeli pa su stali pred birtijom da obnove potrošene zalihe . Lokali su dok ih nisu izbacili napolje , te su se treznili u kabini Dodgea do jutra . Policija ih je opet privela smatrajući da su vozili ne registirano vozilo tehnički neispravno te da su ugrožavali promet i javni red i mir . Drugi primjerak su bili braća Hammer . Stariji Hammer je bio štemer a mlađi ga je silom htio nadmašiti . Mlađi Hammer je tražio žrtve bilo gdje . U restoranu , u lokalima , u dučanima , na cesti , bilo gdje . Bilo bi dovoljno reći mu nešto , pogledati ga krivo ili pravo , kakao god okreneš , mali se odmah htio mlatiti . Stari Hammer je pizdio , ali mu je u jednu ruku i godilo da se mali fura na njega . Uzeo sam starog pod ruku i tiho mu šapnul : « Od danas si ti zapovjednik desetine , a mali Hammić je tvoj vojnik .» Hammer me blijedo gledao . « Svaku pizdariju koju on napravi , ti ćeš biti kriv , kao njegov zapovjednik . Ja ću kazniti tebe. « Hammer se namrgodio i već sam mislio da će me prasnuti šakom , kad promumlja : « Dobro , gazda . Jebat ću mu mater ak me zajebe .» « Da…..gazda…uf….» pomislih u sebi , sretan kaj se to moglo riješiti na tako civilizirani način .Fritza i Getza nismo mogli srediti . Njima je alkohol totalno prevladao tako da smo ih poslali doma .Poslije sam čuo da su se pridružili nekoj drugoj postrojbi i poginuli ubrzo na bojišnici |
PAVILJON 18
|
U VISOKOJ TRAVI , 3.POGLAVLJE Paviljon mi se učinio nekako velik , i poluprazan . Čudno je bilo vidjeti to zdanje bez štandova , reklama i sve one strke koja zna biti za vrijeme trajanja zagrebačkog velesajma . Sjetio sam se da se ovdje izlažu nekakvi građevinski strojevi ili tako nešto , a sad nije bilo ničega , osim nas stotinjak . Stajali smo onako , svaki sa svojom grupom poznanika , i čekali nekog koji će nam reći detalje o ovom našem sastanku . Nije dugo trajalo i na vratima paviljona pojavio se prosjedi gospodin , u društvu Pekinezera , tj. nekog tipa koji je jako sličio na tu vrstu psa , pa mu je odmah taj nick i prišiven . « Gospodo , molio bih za malo tišine . Priđite bliže da se ne bi morao derati .» , rekao je gospodin . Okupili smo se oko njih . Gospodin se nasmiješio i rekao : « Ja sam Dumančići , a ovo je moj kolega Resnik . Resnik je profesionalni vojnik i ovdje je sa zadatkom da vas uvježba za borbene akcije koje će slijediti . Svi vi već imate neka znanja iz bivše vojske , a oni koji nemaju , ovdje će naučiti nešto što će im pomoći da ostanu živi i da se vrate kućama u jednom komadu . « Preletio je pogledom preko skupine i nastavio : « Kao što znate , Hrvatska je od samostalnosti pod stalnim napadima srpskih paravojnih snaga i sve više teritorija hrvatske države nije slobodno . Balvan revolucija je uzela maha , a JNA je svojski potpomaže . kako je naša policija slaba i neučinkovita potrebno je organizirati Zbor narodne garde u svakom gradu i priključiti se obrani zemlje . Ako se ovako nastavi , uskoro nećemo imati državu , već će nam agresor biti na kućnim vratima . Naša je dužnost stati na branik domovine i istjerati iz nje i zadnjeg četnika , koji se protivi ustavnom poretku ove zemlje i svih njenih građana . Zato smo i pozvali vas , dragovoljce , koji su se odazvali svojoj savjesti i odlučili braniti ono što im je najsvetije u ovom presudnom času za našu nezavisnost i samoopstojnost . « « Lijepo je to rekao . « doda Pero . « Prelijepo . « odgovorih . « Nakon obuke , koja neće trajati duže od par dana , čeka nas prvi zadatak . Ovo ću vam reći zato da oni , koji još uvijek nisu sigurni da baš to žele , odustanu na vrijeme . Jer , kad jednom odemo , nema više povrataka . Napuštanje linije bojišnice tretirat će se kao izdaja , a kako u ratnim uvjetima izdaja podliježe ratnim zakonima , to će značiti samo jedno . A to nikome od nas ne želim . « Ponovo je zastao , dok se komešanje u skupini nije smirilo , pa nastavi : « Molim vas da oni koji nisu spremni odmah izađu iz paviljona . « Nitko se nije ni pomaknuo . Tišina je vladala u toj velikoj hali tako da si mogao čuti muhu kad prdne ili komarca koji podriguje . « Vidim da ste svi došli samo sa jednom željom . Da pokažemo četnicima da im mjesta u Hrvatskoj nema i da ovaj narod zna i može zadržati svoju samostalnost unatoč svim nedaćama koje ga stoljećima tište . Hvala vam . « Dumančići je podigao obje ruke u zrak i odmah me podsjetio na nekoga koga sam često gledao na televiziji . Zar svi ti političari moraju oponašati Tuđmana ? Istupio je Pekinezer i podigao ruku kako bi ga vidjeli i saslušali . « Ja sam poručnik Resnik , zapovjednik specijalnih jedinica MUP-a . Ovdje sam da vam pokažem neke osnovne ratne vještine kako bi što uspješnije izvršili zadatke koji su pred vama . Nadam se da ćemo uspješno surađivati . Također ću s vama ići na bojište , kao vaš instruktor . Vi ćete u sljedećih par dana izabrati zapovjednike satnija , vodova i desetina . Onaj koga izaberete bit će vaš izbor , i morat će te ga slušati . U ovoj postrojbi neće biti činova , svi ste jednaki ali netko mora zapovijedati i netko mora brinuti za vojnike . Prema tome , dobro razmislite i predložite pametno , jer onaj koji će vas voditi mora znati što radi i kako radi . Danas ćemo uzeti podatke o svima vama i podijeliti uniforme . Nakon toga , formirat ćemo satnije . « Jedan kamion se brekčući zaustavio blizu paviljona . Kako je bilo vruće , vrata su bila širom otvorena pa sam uspio vidjeti da je dovezao uniforme . Dečki su davali podatke nekom nabildanom klincu koji je mogao držati i nešto teže u ruci od olovke . Pajo je švrljao oko kamiona . «A je si dofural oružje ? « , pitao je vozača . « Kaj je tebi ? Od kud mi oružje ?» odvrati suhonjavi vozač u maskirnoj uniformi . « A ovi pištolji su tvoji ?» opet će Pajo , pokazujući na njegov opasač i dva pištolja zataknuta u kožne futrole . « Jesu . Sam sam ih kupil , za svoje nofce . « odvrati suhi . « Ja sam Mahuna .», pruži ruku koju Pajo spremno prihvati . Brzo je sticao prijatelje . « Daš mi da probam ? « upita Pajo , ko malo dijete , slineći iznad pištolja . Mahuna ga odmjeri , kao da traži neku falingu u njemu , a onda kad se uvjerio da je Pajo dovoljno lud da ga se ne mora bojati , preda mu jedan pištolj , prethodno izvukavši okvir iz njega i metak iz cijevi . « Jebate , Čezetka , dugi devet parabelum . « divio se Pajo , nježno okrećući pištolj u ruci . Onda nacilja reklamu od Cocte , i tako ostade nekoliko sekundi . Jedno oko je zatvorio a drugim gledao preko nišana , u podnožje velike boce . « Dobra je . « veli on , vračajući pištolj Mahuni . Mahuna se zadovoljno smješkao . Volio je da mu znalci potvrde da je kupio dobre pištolje . « Ajmo , momci , iskrcat ove uniforme !» vikao je Pekinezer . |
ŽIGOSANI
|
U VISOKOJ TRAVI , 2. POGLAVLJE [I]Kafić na Velesajmu bio je pun ko košnica . Kad sam ušao unutra , ko da sam došel u kvartovski birc . Sve same poznate face . Pero , moj susjed , koji ima slatku , malu kćerkicu i s kojom se moj Kinfa volio igrati , prvi me zapazio i viknul : « Odi sim , gazda , na jedan GP ! « Kakvo je bilo vrijeme , GP mi je baš dobro legao da ubijem nervozu . « Pa koji kurac ćeš ti tu ? « upitam ga , onak ležerno , ko da ne znam odgovor . « Pa za isti kurac koji si ti tu ! « odgovori on još ležernije . Nasmijali smo se tome i suknuli još jedan gorki , dok je konobarica u žurbi rušila čaše sa šanka . « Daj , mala , pazi , odbit će ti gazda od plače ! « vikne neki grubi glas sa strane . Obojica smo pogledali u kreaturu sa polomljenim glasom . Kratko ošišani tip sa Rey Bankama na nosu priđe nam i ponudi svakom cigaretu . « Marlboro ? « « Može . Da si pročistim pluća . « , odgovorih . Pero je uzeo bez riječi . « Ja sam Pajo , a ono tam je moj buraz , Pajotti . « Pogledali smo u buraza . I taj je bio mrcina od čovjeka , samo bez sunčanih očala . « Idemo malo prašiti jebene četnike , ha . Pun mi ih je kurac više , sjebali su mi biznis . Više nemreš u Bosnu normalno otići po purane kod Babe a da te smrdljivci ne napraše . A tak su se dobro prodavali na placu da sam mogel kuću izgraditi do kraja , mater im jebem četničku !» Buraz Pajotti se uključil sa susjednog stola , između dva gutljaja pive : « Ma kurac je njemu do biznisa ! Pobegel je od žene ! « « Marš , konju ! « odvrati Pajo . « Mama ti je konj ! Majmune ! « « Steram te u kurac . Kaj je meni trebalo da imam takvog brata ? On je taj koji bježi od žene a mene je uzel za alibi , ko , ono , idem ja pa će me on paziti , jer je stariji . Seronja , kog bu on pazil ?! On ne zna sam sebe paziti , pizda debela .» Grupa oko Pajvottija se cerila , pa smo skužili da je to njihova svakodnevna spika . « Viš one tam ? « upita Pajo i pokaza prstom na treći stol u kafiću . Pogledali smo prema grupi raščupanih klošara u izlizanim trapericama i rastafari majicama . « To su ti dečki iz Pruđa . Ak vam treba stimulansa a da nije alkohol , slobodno se njima obratite . Imaju više trave kod sebe neg krava u zubima . A oni tam do njih , to su vam dečki iz Botinca . Ak imate problema sa nenaplačenim dugovima , oni buju svakog potrgali za gajbu pive , pogotovo onaj ludi MC Hammer i njegov buraz . Iz zajebancije mu znamo pjevat Em si Hammer em si lud , ali ne ljuti se , normalno , ak te pozna .» Pajo pogledom pređe dalje po birtiji , vidi se da čovjek sve pozna , pa nastavi : « A ono tam je Seljo . Jako zanimljiv tip . Radio je kao izbacivač u jednom kasinu dok nije zgazil opaticu na pješačkom prijelazu . I to s Renolčekom četvorkom . Veli da ju nije videl u mraku . Murija mu to nije uzela za olakotnu okolnost i čeka ga Gradiška ili Lepoglava . Zato je i zbrisal u gardu . Misli da će odraditi dug domovini pa ne bu moral u zatvor . « Pero i ja smo ostali zblanuti . Koja se tu ekipa skupila . Čovjek bi pomislio da je nekakva kaznena bojna a ne dragovoljačka skupina ljudi . Ispada da smo samo Pero i ja ovdje zbog žena . Doduše , Pero je ovdje bio više radi svoje punice nego žene , ali dođe na isto . Popivši već peti Gorki , pomalo sam već bio i pripit a nije se pošteno ni krenulo . Još nas je čekao sastanak u paviljonu . Nitko nije znao što se sprema , pa čak ni sveznajući Pajo .[/I] |
07.10.2005., petak
U VISOKOJ TRAVI
|
1 . poglavlje - Predbilježba za rat Ovo o čemu ću sad pisati nikad se ne bi dogodilo da nije bilo moje ženice . Da , kraljica mojih prostora i majka moje djece , bila je taj dan strašno ljuta . Svi smo joj išli na živce . Pomalo i punica , njena majka , s kojom smo živjeli u zajedničkom kućanstvu , pa i punac , njen otac , iako jadnik nije bio kriv kaj je ručak kasnio i kaj nije bilo dovoljno kruha pa je Kinfa morao trčati u dućan po još jedan . A onda je , ko šlag na tortu , protutnjio Mig iznad zgrade , skoro nam prozore razlupao , tak da je jadna pala skupa sa Kinfom na pod , pod stol . Sva crvena u licu i razjarena , vikala je po kući da joj je dosta tog pritiska i da više ne može izdržati svu tu halabuku oko samostalnosti Hrvatske i da joj je dosta vijesti sa televizije o razaranju sela i ubijanju civila i da ide odmah iz ovih stopa prijaviti se u Narodnu gardu . Kak sam ja bio taj koji je zadužen za možebitno ratovanje a ne moja ženica , zdušno sam se usprotivio toj konstataciji s obrazloženjem da sam ja taj koji treba otići u rat a ne ona , jer lakše je meni tući se po vukojebinama nego djecu čuvati , a njoj to bolje ide . Osim toga , na ratištu su higijenski uvjeti jako niski pa za žensku i nije neko mjesto , pogotovo kad dobije mjesečnicu . Na tu moju konstataciju ženica je potvrdno kimnula glavom i složila se da imam pravo , kaj se tiče higijene . Tak sam iz istih stopa otišao u Mjesnu zajednicu i prijavil se u Narodnu zaštitu . Mislil sam si , pa to i nije tak strašno , malo kartaš , malo piješ , odradiš koje dežurstvo u Mjesnoj i prođe dan . Prednost je da ne moraš na posao a plača ide . Nisi doma a imaš opravdanje za cijelonoćno ruženje uz alkohol i karte , a možda i kakav mladi komad zaluta pa možeš malo i hofirati . U svakom slučaju , ženica je bila jako ponosna na mene , a i punac i punica su se odmah drugačije postavili i nisu me više davili sa glupostima već se odnosili prema meni kao prema narodnom heroju makar nisam pušku dirnuo . Sve se nekak promijenilo na bolje , pa sam si mislil da to i nije bil tak loš potez . No , vrag nikad ne spava , pa sam uskoro shvatil da je to bilo vrlo nepromišljeno za mene . Nije prošlo ni tjedan dana od upisa kad na vrata pozvoni visoki stranac , s brkovima ko u Rasputina , u plavom odijelu nalik na Zetovca , i pruži mi komad papirića u ruke , sa zagonetnim smiješkom na usnama . « Kaj je to ? « , pitam ja naivno . « Vidimo se tamo . « , odgovori on tiho , ogledajući se oko sebe kao da ga netko prati . « Di tamo ? « No , stranac je već odlepršao dok sam ja prebacivao papirić iz ruke u ruku , ko da je vrući krumpir . A , bome je i bio . Otvorim kuvertu i stanem čitati : « Republika Hrvatska , Grad Zagreb , Gradski sekretarijat za narodnu obranu , Područni ured Novi Zagreb – POZIV U JEDINICU OBRANE REPUBLIKE HRVATSKE - – Poštovani gospodine , javite se dana 18.07.1991 godine ( četvrtak ) na zborno mjesto 3 . Zagrebački velesajam , paviljon 18 , u 19 sati u svezi obuke za jedinice Narodne zaštite . Uzmite sa sobom osobnu kartu i higijenski pribor te ovaj poziv . Po ovlaštenju sekretara za narodnu obranu , načelnik Ratko Dujmanići . « Čim sam vrata zatvoril , ženica me pitala s kim sam pričao . « A , jebi ga , idem u rat . « kratko sam joj odbrusio . |
05.10.2005., srijeda
JUNAJT,JUNAJT JUROP......
|
Kak mi se čini , neko je pofukal Carlu i odma je bolje volje . Taj je sigurno bil slijep .Ili nije dugo dobil. Uglavnom , rekla ona da smo bili uslužni i da više nije tak ljuta na nas . I nek nas vrag zeme i nek idemo u tu jevropu kad nam je tak stalo . I Ivo se rascval ko pupoljak . I krenula je pjesma od Tota Cotunja . Junajt,junajt jevrop . Janezi odma odlučili kupiti još jedan ratni brod , zlu ne trebalo . Divlji rvati su na granici , pa treba pojačati obranu s mora . Kaj mi nismo dobri susjedi ? Sve im damo kaj traže.Čak se mogu i kupati kod nas , ak hoće . Imaju tolko mora kolko im srce želi .Samo dojdu i uživaju . Ne moraju se brinuti i čistiti ga , i paziti da ga neki tanker ne usere . Pa zakaj onda janezi kupuju još jedan brod? Zato kaj s jednim ne mogu igrati Potapanja brodova . I sad si ja mislim , ak bumo mi zajedno u jevropi , imali buju nas , kršne rvate , koji ćemo stajati na preziđu krščanstva , s izuzetkom Turaka , i čuvati križarske granice stare europe . Uvalit će nam karinu do grla .Graničari stari . Nisam ja euro skeptik , neg znam da mi od svega kaj valja napravimo nekaj kaj ne valja . Od sveg dobrog napravimo govno . Vele da su sve zemlje , članioce EU , poboljšale svoj standard i da bolje žive nego prije ulaska u EU . Mislim da bumo mi ti kaj ćemo promjeniti tu statistiku , jer nema toga kaj mi nemremo zjebati . Zato , Carlice , fala ,da bog da ti se Mladić i Karađić u Hagu nacrtali . A sad , jebemu , valjda nekaj i dobro iz svega ispadne. Samo da se janezi ne naljute .......brrrrrrrr. sav se naježim od pomisli na to....... |
04.10.2005., utorak
KAD TE PUCA ONDA sve PUCA
|
Jedva sam se otreznil od berbe , pa me spucala prehlada .Trčim sim tam ko zvrk Bayblade , u zamišljenoj areni punoj zvrkova drugih i , tak se pucamo , prenosimo virusčeke , predajemo jedni drugima ko usmenu predaju male zločeste bakterije . I sad mi je nos pun , usta suha i glava me boooliiii . Stari je isto ko i prije . Ne znaju doturi koji mu je kurac .Leži u bolnici i jede i spava . Ko da je u hotelu . Stara svaki dan piči k njemu . I ja sam joj pripomogel , al sad je malo riziko zbog prehlade . A valjda budu otkrili kaj je , nije vrag da je dobil nekakvu teorijsku boljku , koje ima samo u knjigama , a s takvim sam se već sretao . Berba je bila dobra . Bilo mesine i kolača , vina i pivkana , grah -šalate , krumpira . Neš smo i brali , i strupali , sve do zrna . Veli punac da bu manje vina al bu bolše . Nema veze , još nam je tristo litri ostalo starog . Ionak samo ja i tast pijemo . sad klipsam na poslu . Glava mi teška i pada na tastaturu . I odbije se od monitora , ko onaj Pong igrica .Studentice me dave . Žurim da im napravim dekle , pa onda ispadne zemlja porijekla Kouimna umjesto Kina , i slično . Nemaju milosti . Izmrcvarile bi me u sekundi , onak , sve grupno . Možda bi to bilo i dobro , bar bi me prehlada prošla kad bi se onak pošteno oznojil . Ženica mi šteka u zadnje vrijeme po tom pitanju . Nema seksa . Umor , prehlade , posao , brige , sve joj se skupilo . I onda jadna zaspi u deset , ko beba . A meni je žal budit . Za ono pet minuta jada . Nek spava . |