08.10.2005., subota

BUDAŠEVO

U VISOKOJ TRAVI , 6.POGLAVLJE

Najteže od svega , kad ti se knedla napravi u grlu i srce stegne , je otići od kuće i ne znati kad ćeš se vratiti . Ti pogledi koji te prate do vrata razdiru gore od noževa . Znaš da činiš pravu stvar a u isto vrijeme se osjećaš kao pizda koja ostavlja svu brigu o kući ženi na leđima . Kinfa je plakao , govorio mi da ne idem , da ga ne ostavljam . Žena je plakala i pitala kuda idemo i kad ću se javiti . Punica i punac su šutjeli i nijemo gledali u pod .
Nisam imao odgovora . Sve kaj bi rekao , lagao bi . Niti sam znao kud idemo , niti kad ću se moći javiti , niti kad ću se vratiti . Za mene je to bila totalna nepoznanica .
Sve što je počelo kao običan bunt i revolt polako se pretvorilo u nešto puno ozbiljnije a čovjek to shvati tek kad je prekasno .
Poljubio sam ih i utješio . Rekao sam da ću se javiti čim stignem i da ću paziti na sebe , i neka oni paze jedno drugoga dok mene nema .
Brzo sam zatvorio vrata od stana da ne čujem djetetovo jecanje i požurio na mjesto sastanka.
Dok sam prelazio ulicu , rukom sam brisao suze sa lica , jer mi je srce pucalo , i nisam mogao zaustaviti taj osjećaj tuge . Pero je čekao na stanici za bus , s ruksakom na leđima i cigaretom u ustima .
« I tebe je slomilo , ha ? « upita , nudeći mi cigaretu . Stao sam kraj njega , odložio ranac , uzeo cigaretu i zapalio , otpuhujući dim u mrak .
« Je . Jebeno me dotuklo . Pogotovo klinac .»
« I moja je plakala . Ne volim kad plaču . Ubije me to u pojam .» odgovori Pero .
Šutke smo stajali i čekali . Cesta je bila pusta , kako i priliči gluhom dobu noći . Iza zavoja se prvo ukazalo svjetlo automobila a onda i automobil . Bio je to Pajo sa džipom .
« Ajmo curice , ajmo dječaci ! « , naceri se Pajo , skidajući Raybanke s nosa . Francuska kapica mu se naherila na glavi pod teretom velikog hrvatskog grba .
« Kaj će ti sunčane naočale po noći ? « upita ga Pero .
« Imidž , prijatelju , image . Znaš , ko onaj tip u filmu , kak se zval ……Kobra , e , taj je uvijek imao naočale na nosu . «
« Da , ali to je film , a ovo je za stvarno . « rekoh .
« Ajde , ajde , vidim ja dobro i s njima , i bez njih . No , ono kaj je sad najvažnije je da pičimo za Sisak . Pokupil bum još Mileta tenkistu , on jedini zna voziti Dodgea .»
Mile je bio jedan visoki , jaki tip , koji je obožavao oklopna vozila , artiljerijska sredstva , mine , bombe i sve kaj pravi veliku buku . Bilo ga je neobično vidjeti onako visokog kako se proba ugurati u mali prostor oklopnog vozila , ali njemu je to uspijevalo .
«Sine « običavao je reći Mile , « u sve se može ući ako znaš pravu tehniku!»
U Dodge su se ugurali i Hammeri , pa kad je to Pajo vidio , prepustio je džip Peri i meni a on se odmah nagurao do njih .
« Ne mogu ja dozvoliti da se neko poslije hvali kak se vozio u starom Dodgu po Baniji ! Čuvajte mi Uaza ! «
Uaz je bilo ime džipu . Ruska marka , ruska izdržljivost i ruska potrošnja goriva . Srećom , pa se na Ina stanicama moglo točiti badava , čim su vidjeli da si u uniformi i da imaš oružje . Valjda su im rekli da nije pametno naplaćivati gardi benzin .
Veći dio ljudi se utrpao u autobuse , Zapruđanci su došli u maskirno obojanim autima , već dobro napaljeni , maheri iz Botinca dovukli su se u starom Dajcu , a još dva Uaza vozili su zapovjednici Bero i Beg . Stari Dodge je bio na začelju kolone i svako malo je krepavao .
Nakon nekoliko kilometara Pajo je popizdio i prešao kod nas u džip . Hammeri su ostali sa Miletom , jer im je ponudio domaću rakiju .
Pred jutro smo stigli u malo mjesto blizu Siska , Budaševo . Zrak je mirisao na svježe pokošenu travu , i stajski gnoj .
Pero je začepio nos . « Fuj , ko je prdnul !?» reče , mašući rukom ispred glave .
« Koji si ti gradski pizdek ! Pa to je selo , konju . A ovo kaj ti sad smrdi , kad se ispeče fino miriši ! « odgovori Pajo , spretno iskočivši iz džipa . Pokupio je svoje stvari i odjurio u pravcu prve birtije koju je vidio .
« Ej,ej , kamo ćeš ? « vikao je Pekinezer , pokušavajući nas skupiti na hrpu .
« Sere mi se , jeba te , kaj očeš da serem u visokoj travi ?» odgovori Pajo , ulazeći u birtiju .
« Bome ga je dobro stislo . A možda je to on stvarno prdnul pa se izgovaral na selo ? « pitao se Pero .
Pekinezer je uspio pronaći zapovjednike satnija , koji su došli zadnji u selo , jer su se navodno izgubili na putu i otišli prema Sisku . A mi znamo da je prema Sisku par dobrih birtija i da su oni samo svratili na pivce . Zapovjedio im je neka okupe vojsku ispred osnovne škole , kako bi se smjestili i pričekali daljnje zapovjedi .
Tako smo saznali da ćemo u Budaševu biti najmanje dva dana , i da nam nedjeljno proščenje neće izmaći .
- 10:57 - Pljuni i zapjevaj! (9) - Printaj! - #

<< Arhiva >>