30.09.2005., petak
 G O D I Š N J I C A ŽIVOTOPIS Rođen : 30.09.2004 ( u 15:23 h - bolnica Špansko ) Težak : 211 postova Dugačak : 78.768 riječi u svim postovima Broj posjeta : 21. 871 , kaj muških , kaj ženskih , ali večinom ženskih ( neodoljiv ) Rangiran : 158. od 36054 po broju odšljakanih postova Komentiran ( kako je lijep , kako je dobar , kako ga volim ) : 46. od 36. 054 komada Karakteristike : jebeno dobar , jebeno britak , jebeno iskren , jebeno još uvijek na fresh listi . Ovim putem zahvaljujem svima dragim ljudima koji su u ovih 365 dana pratili moj blog .Ne moram ih posebno navoditi jer su svi upisani sa desne strane mog bloga .( Kad bi gospon Hal proširio svoj Mini fav na 50 imena , ni onda mi ne bi bilo dosta da ih sve navedem .) Također, zahvaljujem Uredništvu Bloga kaj me drže na Fresh listi i tako me prisiljavaju da se trudim još više i da budem još bolji . |
29.09.2005., četvrtak
ČEKAMO......
|
Stari je u bolnici . Na Rebru . Prvi put nakon dugo vremena vidim kak se promjenil . Osušio se , izblijedio kao novinski papir na suncu , oslabio , ostario . Kako čovjek naglo ostari !? Dugo godina vučeš svoj izgled , i ništa se ne primječuje osim manje kose i možda veća škemba , a onda naglo ,u godinu dana , kao da je prošlo deset . Pređeš tu zamišljenu granicu , između mladosti i starosti , i postaneš oronuli starac , težak sebi i drugima . Stara kaže da je mislila da ga je strefil infarkt . Ali , uzrok je nešto drugo , nešto sa krvnim zrncima . Ne volim tu riječ ni napisat . Sada još čekamo nekakve nalaze , nekakve pretrage . Uglavnom , čekamo..... |
28.09.2005., srijeda
KURCPAUZE
|
Ajde , sad malo odmora od mojih ratnih memoara . Gužva na poslu pa ne stignem ni pisati , ni čitati . No , to ne znači da Vas više ne volim . Voljim , voljim . Zato , budite mi živo i zdravo , a ja ću uzeti jednu kak bi rekli naši purgeri po austrougarski- kurtzepauze ili kurcpauzu ili kratku pauzu. |
27.09.2005., utorak
RASPAD SISTEMA
|
U VISOKOJ TRAVI - 22.POGLAVLJE Jutro nije donijelo ništa dobra . Majcen je tražio hitan sastanak sa Čerovcem i Pekinezerom . Njegov 1. vod je odlučio otići i ostaviti položaj . Bero i Beg su , vrativši se iz Topuskog , ispripovijedali da tamo nema nikog od zapovjedništva i da se ništa ne može riješiti na brzinu. « Jel se ti možeš još malo strpiti ?» upita Beg , onako ljutito šireći ruke i gestikulirajući poput nekog šizika . «Moje ste kredite potrošili ! « viknu Majcen , « Ako do šest sati popodne ne dobijemo municiju i bombe , ak niko ne dođe da nam veli kaj se događa i kakav nam je status , mi bumo otišli . Ravno u zapovjedništvo ! A ak i tam ne bu niš rješeno , onda idemo doma.» «A ne pitaš se kaj bu s nama ? « Beg je bio uporan, «Ne pitaš se da li će ovi ljudi , koji ostanu , biti pobijeni zbog toga kaj ste vi otišli ?» « Pitam se zašto ti ljudi i dalje ovdje stoje kad su nas izdali ?! Trebali bi se svi pokupiti i otiči! Svi ! « odvrati Majcen . « Ne znam za druge . « reče Beg i okrene se prema ostalima . « Da li i vi želite otići ? « Pogledah svoje dečke . Imali su dobru volju otići iz ovih stopa . Ali , nitko se nije javljao . U pogledu si im pomao prepoznati molbu da netko učini nešto i da se maknu sa ovog jebenog brda , što prije i što dalje . « Ako netko oće otiči , ja mu neću braniti .» rekoh . « A ti ?»upita Beg . Gledao sam ga u oći i mislio sam kriknuti : DA , odmah i sad , no , usta su ostala zatvorena . Zavukao sam ruke u džepove širokih , maskirnih hlača , i odgovorio najsmirenije što sam mogao : « Ja ću biti ovdje dok je to potrebno . Kad budu išli svi , onda ću ići i ja . « « Zašto ? Kaj ti imaš od toga ? « viknu Majcen , iznenada shvativši da bi mogao ispasti kukavica u očima svojih dečki . « Zato kaj sam ovdje došao svojevoljno . Niko me nije tjerao u rat . Možda će vam ovo zvučati kao preseravanje , ali ovdje branimo svoj dom . Neću da mi pizdeki dođu pred vrata Zagreba , pa da moram familiju spašavati bježanjem u Mađariju . Ak ih treba zaustaviti , rađe ću to raditi u Topuskom neg u Sesvetama . Eto , zato . « « Ma , idi u kurac , i ti i tvoje filozofije ! Nismo mi jebeni spasioci pa nam je dužnost spašavati ovaj komad vukojebine ! Di su domaći ? U Zagrebu , i Sisku , zajebavaju se i žive od pomoći države . A ti , riskiraš život za tuđe kuće i tuđa imanja ! Ma , vi svi niste normalni !»vikao je Majcen , vidno iznerviran . «Ja ne odustajem ! Danas ide konvoj za Zagreb ! Voze ranjene i Božu . Mi idemo s njima ako se ne pojavi Ćerovac do 18 sati . « « Ljudi , čuli ste . 1. vod odlazi . Tko misli da ovdje nema kaj tražiti i da je prevaren , može se priključiti . MI , koji ostajemo , snaći ćemo se dok ne dođe smjena . « priopći Beg i pogleda u Beru .» Kako je kod tebe stanje ? « « Imamo istih problema . Ak se ovak nastavi , ostat ćemo na dva voda . A onda nek nam bog pomogne . « Pozvao sam dečke na stranu . Polijegali smo blizu rovova , hvatajući zaklon u slučaju da neka budala odluči malo kokati ustaše u sred dana . Hammer prošapta : « Šefe , ja bi doma . I buraz bi doma . Malo nam se zgadilo sve ovo.» Pajo procjedi kroz zube : « A jeste pičkice ....malo se pucalo , malo smo zmazani , malo nam kruli u želucima i odma bi doma mamici na juhicu....Daj , ne seri . Meni je baš dobro, samo mi komadi fale . Nekak je slab izbor .» « Mislim da bi mi morali ostat skupa . Nek Majcenovi idu . Ionak su za kurac .Još par dana pa će doći smjena i bumo otišli čiste savjesti . Nebu niko pokazival prstom na mene i vikal da sam pobjeglica .» , ubaci se Cigo , premečući travku po ustima . «Jebo mater ako ću ja otić.....pa da me zatvore u Lepoglavu . Bolje i vako nego u čuzu!» reče Seljo . Mile promrmlja : « Ja ti , sine , imam ovdje posla . Treba branit domovinu , sačuvat njeno blago , i ništa ne prepustit četnicima . « «U , jebo te , kaj si domoljuban !»viknu Pajo , « Otkud tolki proljev ?» « Sine , jes ti vidio kolko ima tehnike u onim kućama što ostanu prazne , gdje narod pobježe sa vrečicama , samo da spasi živu glavu ?»odvrati Mile . «Pa , jesam . Ima toga.» « E , vidiš , netko to treba sačuvat . Spremit na sigurno , pa kad se narod vrati , da mu se nađe .» « Ej,Mile , jel ti misliš čistit napuštene kuće ? « upitah , ne vjerujući ušima . « Nije to krađa , sine , to se zove ratni plijen .Bolje da uzmemo mi nego oni .» « Mile , jebi ga , opet je to krađa . Mi nismo lešinari . Nemoj se s time zajebavat .» « Ti brini svoju brigu , zapovjedniče , a ja ću svoju . Znaj samo da ću bit ovdje dok god treba , a što ću ja radit u slobodno vrijeme , nije tvoja briga . A sad će vam Mile napravit malo dinamita kako bi nočas mirno spavali .» reče Mile , i odšunja se do svog rova . « E , jebi ga , ovo stvarno odlazi sve u kurac .» rekoh . « Znači , naš vod ostaje . Baš dobro . Bilo bi šteta da se ova dobra ekipa rasturi prije završetka rata .» nasmija se Pajo , paleći cigaretu svojim zippo upaljačem . « Ostajemo , pa kud puklo da puklo . Nadajmo se samo da će nam netko doć u smjenu dok je još moguće . « odgovorih mu , iako me stezalo u želucu i nisam bio baš presretan . «Ne boj se , šefe , preživit ćemo mi i ovo sranje , i još puno sranja . «viknu Hammer,»Evo i ja bum ostal , makar mi se ide doma . Ali, ak nejdete vi , nejdemo ni mi!» «To , buraz , jebal mamu svoju !»viknu mlađi Hammer i zaradi šamar . |
23.09.2005., petak
BALON OD SAPUNICE
|
U VISOKOJ TRAVI - 21.POGLAVLJE Cigo je spavao kao zaklan . Prošao sam kraj njega gledajući ga kako hrče . A hrkao je glasno . Moglo se čuti na kilometre da spava . Čudo jedno kako već nije došao pod nož . Zavalio sam se kraj njega u rov i puknuo ga po glavi . «Spavaš . majmune ! « « Kaj?Kaj je bilo? Kaj ti oćeš?» zbunjeno se ogledavao po mraku hvatajući pušku koja je bila u mojim rukama . « Samo ti spavaj , majmune , dok ti netko ne udjeli vječne snove .» rekoh . «Pas mater , prevarilo me.Samo sam malo sklopio oko .» «I to je dosta . Da je bio netko drugi , mogo si bit pokojni .» Vratio sam mu pušku . Čvrsto je prihvati u ruke i zagleda se u tminu . «Nema noćas ništa .» reče . «Nema . Sigurno skupljaju hrabrost ili su im žene dale , pa se ne stignu igrati rata .» « A di si ti bil ? « «Dolje , u banji .» «Jesi se zbanjal?» «Jesam.» «A fino mirišiš .Bi se ja mogel sutra zbanjat?» «Bi .Podsjeti me ujutro da te pustim.» «A , kad si već tu , bi mogel još malo hrkat?» «Ajde , hrči . Ja ionak nemrem spati .» Cigo je mogao zaspati u sekundi , bez obzira na situaciju . Bio je totalno rasterečen svih misli. Ja nisam mogao . Mislio sam na kuću , obitelj , na događaje u Topuskom , na rat i na budućnost . Nisam imao pojma kako će se ovo završiti . Nisam znao ništa . Život se sveo na minute,sate i dane . Svaki dan zahvaliti bogu da si živ . Možda jutro bude pametnije . Zagledao sam se u tminu . Crno pred očima , crno u duši . Tužno da tužnije ne može biti . I onda shvatih da sam možda i previše domoljub . Mogao sam biti Hrvatina i doma , pred televizorom , ili u kafiću . Mogao sam se busati u prsa na radnom mjestu i izvlačiti se na radnu obvezu . Mogao sam ostati doma do zadnjeg trena , ili pobjeći u Njemačku ili Australiju. Ne , ja sam krenuo u borbu sa Golijatom . David bez pračke . David golih ruku . Pljuje po Golijatu . Udara ga po nožnom palcu . I Golijat se smije , zajebava dok mu ne dopizdi . I onda ga prasne šakom po glavi , zabije ga u zemljicu crnu i popiša se po njemu . Ništa nas ovdje ne drži osim lude glave i hrabrog srca . Pa u Topusko nisam dolazio ni kad je bio mir , a kamoli ovako , usred raspada . Nisam ni znao gdje je . Pričala mi stara da je bila u toplicama , i to baš kad je puknul Černobil , pa zaradila neke lude simptome zračenja , raspao joj se kuk . I to je bilo sve kaj sam ja znal o Topuskom . I sad ovdje branim Hrvatsku . I sumnjam u to . Dani su prošli , svašta se dogodilo , ljudi su nervozni , municija ne dolazi , Čerovac je nestao bez traga , Pekinezer se zabio u stožer kao Hitler pred pad Berlina , i nitko , ama baš nitko , ne pita za nas . Nema veze sa vanjskim svijetom . Čini mi se kao da smo zaboravljeni , ili žrtvovani za neki viši cilj . Možda je tako bilo i dogovoreno . Ove ćemo prodati , prikazati kao žrtve četničkog terora . Kad ih sve lijepo pokolju , poslat ćemo slike u svijet,da se vidi kaj četnici rade u Hrvatskoj . A mene nije nitko pital jer ja to hoću . A i nemam se kaj bunit . Sam sam to tražil . I tako , sjedih u mraku , naslonjen na Kalju , prebijah misli po glavi , i sve mi se skupilo , grlo mi se stislo , a Cigo je hrkal i hrkal . «Blago budalama.»pomislih , i odložih pušku . «Danas će biti dovoljna i Zbroja.» Hladnoća se zavlačila u kosti , košulja i prsluk više nisu bili dovoljni za hladne kolovoške noći , pa se stisnuh uz Cigu , a snovi se raspršiše ko balon od sapunice . Snovi da će sutra biti ljepši dan . |
22.09.2005., četvrtak
LOVAC NA UCJENJENE GLAVE
|
U VISOKOJ TRAVI- 20. POGLAVLJE Džip je jurio uskim poljski putem , opasno se zanosio u zavojima , a Pero je uporno dodavao gas . Otkako smo krenuli iz Topuskog , s brda se čula pucnjava . Šutjeli smo i nadali se da je za sada sve pod kontrolom . Noć još nije pala i vidljivost je bila dobra . Na jednom usponu , Pero malo uspori kako bi promijenio brzinu . U trenutku kad je htio dodati gas nešto probi prednje staklo džipa koje se rasprsnu u komadiće . Naglo je zakočio tako da se džip poprečio na putu a obojica iskočismo iz njega u sekundi . Pero zalegne u travu s jedne strane džipa a ja s druge . « Kaj je to bilo ? « viknu . « Snajper ! « odvratih . « Je si dobro ? « « Jesam ! Ti ?! « « Okej !» « Jel ga vidiš ? « « Ne ! Ti ?» « Ne ! Negdje se zavukao . « Promatrao sam okoliš . Na nekih petsto metara bila je nekakva srušena kuća , izgorjelog krova i prozora . Vrata su bila poluotvorena . « Kuća ?! « viknuh Peri . « Moguće ! « odvrati . « Misliš da je sam ? « « Ne znam . « Ležali smo u travi . Gad nije pucao . Čekao je da se pojavimo . Tako smo mogli satima biti prikovani na jednom mjestu . Snajperisti su bili poznati po strpljenju . Čekali su da žrtvi popusti strpljenje i da je uhvati strah , ili da pomisli kako nema više opasnosti i onda – Bum , ode glava . Gad se zavukao na naš teritorij . Zaobišao je Gređane i Dva jelena , spustio se do poljskog puta i biti će ovdje do mraka . Kad se mrak spusti , polako će odšetati među svoje . Sa položaja se čula sporadična pucnjava . Znači da nije bilo direktnog napada već same provokacije . « Čekamo mrak ili da maknemo mrcinu ? « upitah . « Maknimo mrcinu ! « odvrati Pero . « Ti ili ja ? « « Jedan mamac , drugi lovac . « « Lovac . Idem .» Pero zapuca u smjeru kuće . Dotle sam otpuzao desno od džipa nekih dvadesetak metara , i pod pravim kutem skrenuo prema kući . Pero je povremeno otvarao vatru . Snajper se nije javljao . Puzio sam kroz visoku travu gledajući u pravcu kuće . Vidio sam samo njen gornji , izgorjeli dio . Nadao sam se da mu Pero odvlači pažnju pucanjem i da me ne čeka da izvirim iz trave . Kuća se činila kilometrima daleko . Morao sam se polako šunjati kako ne bi odao svoj položaj . Kalja mi je otežavala šuljanje jer je zapinjala kundakom za travu i pravila buku . Zato je prebacih preko leđa , zategnem remen da se ne mrda , i uzmem Zbroju . Lagano otkočih i repetirah , nježno vračajući cijev u prvi položaj . Pero je ponovo opalio . Tada začujem jedan jaki prasak . Bila je to M 48 , puška zvana Tanđara , najvjerojatnije s optikom . Ništa nije bilo bolje od stare tanđare u rukama profesionalca . Zato nas je i pogodio na gotovo pola kilometra . Gad je još bio u kući i Pero ga je navukao da opali . Sada je trebalo samo doći do njega i iznenaditi ga . Ostalo je još dosta za puzati a sumrak se polako navlačio nad zemljom . Mislio sam da treba požuriti te malo pojačah tempo . Vrh kuće bio je sve bliže . Kad sam stigao na nekih pedeset metara od nje , ponovo skrenuh u stranu , kako bi mu došao s leđa . Očekivao je nekoga sprijeda , kao što bi i ja . Zato mi se ta opcija učinila pametnijim izborom . Pero je opet malo zapucao i čuh metke kako fijuču zrakom . I ponovo tanđara opali . Bio je uvjeren da nas drži u šahu . Nije računao na lovca . Sad sam bio jako blizu kuće , vidio sam njen bočni zid . Sa zadnje strane nije bilo prolaza , samo ono što je ostalo od prozora . Polako sam se došunjao do kuće i prislonio leđa uza zid . Nije se čulo ništa iznutra . Pomislih kako bi bilo dobro da Pero malo zapuca . Pero mi je čitao misli i opali još jedan kratki rafal . Meci su prozviždali negdje visoko , iznad kuće . Provirih kroz prozor i ugledah čovjeka kako sjedi u stolici , a tanđara stoji na nogarima sličnim onim koje su koristili fotografi kod slikanja za osobne iskaznice . Gad je narihtao snajper i čeka da mu netko uleti na nišan . I onda samo okine . Prozor je bio preuzak da uletim kroz njega . Da idem na vrata , bilo bi riskantno . Ostalo mi je jedino da uperim pištolj u čovjeka i viknem : « Ne mrdaj ! Makni se od puške ! « Gad se naglo trznuo . Vjerujem da mu je srce bilo u tom trenutku u petama . « Diži se ! Brzo ! « Čovjek ustade . Nije imao kapu , ni uniformu . Bio je obučen u svakodnevnu odjeću , hlače , košulja , cipele na nogama , kao da je došao sa polja . « Okreni se…..Polako !!!!» Čovjek se lagano okrenuo sa rukama u zraku . U mraku prostorije nisam mu razabirao lice . « Priđi bliže prozoru !» naredih , čvrsto stiščući Zbroju obim rukama . Čovjek krene korak po korak prema meni , spuštajući ruke do pojasa . « Diži ruke u zrak ! Pucat ću ! « upozorih ga . Ruke mu brzo poletješe u zrak . « Nemoj , boga ti …..» prošapta . « Ma što nemoj ! Jebem ti mater , ubio si me skoro a sad nemoj ! « « Nemoj , djeteta ti …» opet će čovjek , prilazeći bliže prozoru . Razabrao sam mu lice . Čovjek je bio oko četrdeset godina star , prosijed , i nije izgledao kao vojnik već više kao seljak . « Pero !!» viknuh, « Dolazi ! « « Ne deri se . Tu sam . « reče Pero , otvorivši vrata kuće . « A , tu si , ptico …» nasmija se ,» Popušio si foru , ha ?» Kako ga je Pero držao na nišanu ,obiđoh kuću i uđoh u prostoriju . Čovjek je klečao na podu , sa rukama na glavi . Pero ga je držao na nišanu . « Kaj ćemo sad s tobom , ha ? « upita ga . Čovjek pogleda u Peru , pa u mene . « Nemoj , druže , djeteta ti , nemoj ruke zakrvavit ….» « A ti ?! Da si nas ubio , tvoje ruke ne bi bile krvave ? « uzviknuh , podižući Zbroju . « Sad ću te ukokati ko psa , mater ti jebem četničku ! Vidi me kakav sam , usran , prljav , mokar ! Pola kilometra puzim ko glista zbog tebe ! Trebao si o tome razmišljati prije ! « « Nemoj , komandante , bio sam lud i glup ! Mislio sam da ću da dobijem pare……» « Kakve pare ? « začudi se Pero , « Pričaj dok možeš ! « « Pa , one pare…..Dvajst hiljada maraka po glavi . Mnogo je to para……» « U ,jebo te , lovac na glave…..» iznenađeno će Pero , « Pa , počašćeni smo , prika .» « I ti si mislio dignuti lovu na nas dvojicu ? Kako si uopće došao ovdje ? Prošao si kroz naše redove . Kojim putem ? « Čovjek je spustio pogled . Ramena su mu se zatresla , jecao je . « Ma , pričaj kad ti velim ! « viknuh , prislonivši mu pištolj na potiljak . Čovjek se trznuo , pogledao me i rekao : « Nemoj , komandante , nemoj radi kćeri moje …..» Zastao sam . Gledao sam čovjeka u oči , i spustio pištolj . Hladan znoj mi oblije lice . « Koje kćeri , prika ? « viknu Pero . Čovjek ponovo pogleda mene , pa Peru . « Nataša……je moja kćer . « « Isuse bože ! « uzviknu Pero i uhvati se za glavu . Gledao sam oca djevojke s kojom sam samo prije sat vremena tako vatreno razmjenjivao poljupce . Nije moguće da mu je ona rekla za nas . « Jel ona zna da si tu ?»upitah ga , « Iskreno ! « Čovjek odmahne glavom . « Ne zna , komandante , nikad vam to ne bi učinila ! Toliko je pričala o vama , kao da vas zna od prije . I danas je pričala da će te da dođete na kupanje . Čuo sam onu vijest na radiju i pomislio……ma , de mi je bila pamet , ….kako bi nam ti novci dobro došli , da odemo odavde , daleko od rata , u Njemačku . De mi je bila pamet , komandante ? « Želudac mi se grčio . U glavi košmar . Prislonih pištolj na čelo i osjetih njegov hladni metal . « Kaj ćemo s njim ? « upita Pero , primijetivši da se borim sam sa sobom . « Nemojte , braćo , nemojte da me imate na savjesti….» « Šuti ! Šuti i ne reci više ništa ! « viknuh , ponovo uperivši pištolj u njegovo lice . Spustio je pogled i zajecao . « Pero …..» « Da , reci . « « Pustit ćemo ga…..» Čovjek podigne pogled . U očima mu zaiskri tračak nade . « Otići ćeš u mjesto i pokupiti porodicu . Ako vas sutra zateknemo tamo , predat ćemo te zapovjedniku Čerovcu i on nek ti sudi . « « Hvala ti , komandante , hvala…dobar si čovjek….dobar….» zajeca Natašin otac i pokuša me uhvatiti za ruku . Naglo sam se trznuo i odmaknuo od njega s gađenjem . « Zahvali Nataši kaj si živ . Bježi sad ! « Brzo je ustao , i krenuo prema vratima . Osvrtao se u strahu da mu ne pucamo u leđa , no i Pero i ja stajasmo spuštena oružja . Tada istrči kroz vrata , ravno preko livade , koliko ga noge nose . Stajasmo u tišini , poput kipova . Onda Pero reče : « Nemreš vjerovat ……» « Idemo. Uzmi tanđaru . « rekoh , pokazavši na pušku . Trkom smo došli do džipa i uskoro smo jurili putem prema Dva jelena . Osjećao sam se grozno . Nikad prije nisam doživio slično iskustvo i bilo mi je grozno . Razmišljao sam do koje granice može čovjek ići , gdje je crta koja razdvaja dobro od zla . Da li se ta crta briše u ovakva vremena kod svih ili samo onih labilnih , koji bi to učinili i u miru ? Razmišljao sam o Nataši . Da li je svjesna kakav joj je otac ili živi u uvjerenju da nema boljeg na svijetu ? Nadao sam se da neće nikad saznat , zbog nje . I ovako će dovoljno patiti . |
21.09.2005., srijeda
BANJA TOPUSKO
|
U VISOKOJ TRAVI - 19. POGLAVLJE Izašao sam iz džipa . Spram šumetine na Dva jelena , Topusko je izgledalo ko velegrad . Hotel je bio najljepši na svijetu . Pero je parkirao i iskočio iz vozila . « Ideš ? « upita . « Gdje su ranjeni ? « Mislio sam na Babeca i Pruđanca . « Tam dole , u prizemlju . Bandažirani ko mumije . Jedva čekaju da se organizira transport za Zagabriju .» Svratili smo do njih . Pruđanac se nasmijao , noga je bila dobro , neće ostati bez nje , samo će imati malu rupu u njoj . Babec nije bio dobro . Nije vidio ništa . Pogodak u glavu odnio mu je vid . Bespovratno . I još uvijek je bio u šoku , te nismo previše pričali . Pero mahnu rukom i reče da mi se voda hladi . Pozdravio sam dečke i rekao da se vidimo u Zagrebu . Optimizam uvijek pali kod ranjenika . I obrnuto . U hotelu je vladao mir . Ono malo ljudi što je održavalo hotel razišlo se kućama . Ostao je domar Jerko , koji je velikodušno točio vodu u omanji bazen . « To ti je voda koja liječi . Puna je minerala , dolazi ravno iz zemlje , i ljudi su ovdje dolazili samo zbog nje . I blata . Ali mislim da je tebi potrebnija voda . « Nasmijao se i dao mi ručnike. «Ajde , uživaj dok možeš .» reče i ode . Skinuo sam sve sa sebe , bacio u kut , i onako gol ušao u bazen . Voda je bila topla i naježio sam se od miline . Legao sam i opustio se . Svaki mišić , svaki živac moga tijela osjećao je ljekoviti učinak tog termalnog izvora . Otapao sam se nekih desetak minuta u miru i tišini , a onda uzeh sapun i dobro se natrljam . Pokušavao sam dohvatiti leđa ali uvijek sam bio za malo kratak da dohvatim sve . Pa, rekoh sebi , nešto mora ostati prljavo , da se ne ureknem i onako mirišljav postanem mamac za čede . Taman kad sam to pomislio vrata od kupke su se lagano otvorila . Pogledom sam potražio opasač sa pištoljem i shvatio da sam ga predaleko bacio , u sam kut . Naglo ustadoh , kako bi ga dohvatio ali sklizav pod bazena ne dozvoli mi da učinim korak već se svom težinom strovalim glavom u vodu . Hitro sam ustao , voda se cijedila niz lice , pomiješana sa sapunicom , koja me očajno grizla za oči . Rukama sam pokušao obrisati lice kad osjetih ručnik koji mi završi na ramenu . « Oprosti , a da probaš ručnikom ? « Instiktivno spustih ruke među noge i ručnik padne u vodu . Još nisam razabirao ništa osim sjene koja je stajala ispred mene , ali glas je bio ženski . « Sad ti moram dati drugi . Ovaj je mokar .» reče ona . « Evo , uzmi . Okrenut ću se .» Uzeo sam ručnik i obrisao lice . Nataša je stajala ni metar od mene , okrenuta leđima i dobro se zabavljala . « Ej , mislio sam već da će me netko koknuti u banji !»rekoh . «Ti ne znaš kucati ? « « Mislila sam da je prazno . Bazeni se moraju i čistiti, znaš .» odgovori Nataša , polako se okrećući . « Pa , da , znam , ali …..ja još nisam svršio ….mislim završio….» « Što god .» Sjeo sam natrag u vodu , koja je bila mutna poput Save . Nataša je i dalje stajala kraj bazena. Gledala me kao da nikad prije nije vidjela muškog stvora . « Dobro . Kaj sam ja na izložbi ? Kad si već tu , operi mi leđa . Nikak mi ne uspijeva dohvatiti sredinu .» rekoh joj , samo da se izvučem iz neugodnosti . « Dobro , ali te usluge se dodatno naplaćuju . « « Može samo u naturi . Nemam ti ja love . « « Bezobraznik . « odgovori Nataša i poče nježno trkljati leđa sapunom . Voda je opuštala ali ovo je bilo više od opuštanja . Sklopio sam oči i uživao . « Nije loše , gospođice , nije loše.» « Vidim . Podmornica izbacila periskop .» reče ona , smijući se . « U , jebo te ! « Potpuno sam zaboravio da je gospodin Udo jako dugo bio na suhom i da je potrebno jako malo da se probudi iz stoljetnog sna . Brzo sam ga pokrio rukama i nasmijao se . « Sve je to normalno . Čovjek je društveno biće , željno ljubavi i osjećaja . Previše je straha i patnji u ovo današnje vrijeme a premalo ljubavi . Mogu si misliti kako vam je tamo gore . « « Nije bajno . « « Čula sam što se desilo i jako mi je žao . Ne znam kako uspijevate ostati normalni . « « Ko veli da smo normalni ? « « Ma, vidi se to . Postoje razlike između ljudi . Ima nas svakakvih . Ni ti ne vjeruješ svakome , vidjela sam . Mislio si da će te netko napasti , dok si tako hitro krenuo prema oružju . « « Nikad ne znaš tko ima kakve namjere . Pogotovo otkako sam čuo ono sa radija Petrova gora . « « Gluposti . Otkud njima tolike pare ? To je samo zastrašivanje . Osim toga , ovdje vam nitko neće ništa nažao . Da nema vas , ne bi više bilo ni nas . « Nastavila je trljati leđa te polako prelazila na prsa . Osjetih kako mi se ponovo budi gospodin Udo . « Nataša , ja ti nisam od kamena . I oženjen sam . I imam dijete . « Nije stala . Spuštala je lagano ruke prema trbuhu . Obrazi su nam se gotovo doticali . Osjetio sam njen vreli dah na usnama i onda me poljubila . U glavi mi se rojilo stotine misli . Zujale su , brujale , iskakale iz gomile i vrištale : «Ti to ne smiješ ! Žena i dijete brinu za tebe , pate , tuguju , a ti tako ! Srami se ! « Druga misao lomila je prvu i vrištala : « Uzmi je ! Uzmi je ! Tako je mlada i lijepa ! Pogledaj te grudi ! Pogledaj tu guzu ! To se mora imati kad se nudi ! Uzmi , nećeš imati drugu priliku ! « Treća misao mukom izgura drugu i ponovo stade praskati : « Nemoj to raditi ! Nije fer ! Nije u redu ! Prevarit ćeš ženu koja za tobom plače ! « Nataša me vatreno ljubila , rukama se igrala pod vodom , samo što nije ušla u bazen . Udarila me neka vrućina , znoj me oblio i više nisam mogao kontrolirati misli . « Gazda , jebo te , je si se utopio ! « netko viknu sa vrata . « Ops , oprostite …..» Pero je stajao na vratima , širom otvorenih usta i očiju . Skamenio se na par sekundi a onda naglo zatvori vrata . Nataša se brzo uspravila i rukom pokušavala srediti kosu . « Nisam znao , časne mi domobranske ! Da sam znao došao bi kasnije ! Ali , frka je , moramo ići ! « ispričavao se Pero s druge strane vrata . « Ajde , Pero , ne zajebavaj ! Pa niš nismo radili . Upadaj!» viknuh mu . Nataša me na brzinu poljubi u obraz i provuče se kraj zabezeknutog Pere . Otpratio ju je pogledom niz hodnik . « Uuuu , jebo te , Neno , jesi srećković …….» « Ma daj , spasio si me ! Navalila je na me ko mutava ! Jedva sam se obranio ! « « Ja bi tako svaki dan , mislim , branio se …..» Na brzinu sam se obrisao i obukao . Ustanovih da mi pranje nije puno pomoglo jer sam navukao na sebe prljavu odjeću . A u glavi mi je još uvijek lupalo . « Čovječe , skoro sam zgriješio ! « otpuhnuh . « Eto, zato mi sad ratujemo umjesto da smo u raju i da nam se živo jebe za sve . Sve su žene krive. Sve . « ustanovi Pero .» Nego , daj požuri .Pada mrak a tamo gore se sprema frka ! Uspjeli smo upogoniti agregat pa sam napunio Motorole . Mile se već javio da mine padaju i da očekuju ludu noć . Izgleda da im je dopizdilo da ih rokamo pa se oće pokazati ! « « A jebi ga . Idemo onda .» Na putu prema džipu primijetih Natašu na prozoru restorana . Gledala je kako odlazimo i mahnula mi rukom . Uhvatio sam Peru za mišicu i rekao mu : « Nemoj slučajno o ovome lajati pred dečkima ! « « Ma , neću . « « A ni mojoj ženi ni riječi ! « « Jesi lud . Nije mi ni na kraj pameti .» « A ni svojoj nećeš reći ? « « Ma neću , budi bez brige . Moja usta su zapečaćena .» « Sve mi se čini da i ti imaš prste u tome…..» promumljah . « Ma , nemam….ajde , ne brini….» nasmija se Pero . Laknulo mi je i bio sam sretan što me Pero ulovio u kvaru . Da je to bio Pajo , znao bi cijeli Zagreb i okolica . |
19.09.2005., ponedjeljak
U ROVU NA KAVI
|
U VISOKOJ TRAVI - 18 POGLAVLJE Jutro je bilo sumorno . Depresija se uvukla u ljude , zbog Bože . Kiša je rominjala , kapi su tapkale po šatorskim krilima , voda se cijedila niz rub i namakala rovove . Pekinezer je bio ljut . Vikao je na Bega i Beru , spominjao disciplinu , zapovjedni kadar , okrivljavao samovolju pojedinca , i stalno ponavljao da ne zna kako će objasniti stožeru smrt i ranjavanje njegovih boraca . Beg nije ni pokušavao ulaziti u dijaloge sa Pekinezerom . Bero je samo rekao da je to bilo za očekivati jer smo u ratnom području i to nam je sada posao . Stožer bi morao znati da su žrtve neizbježne . « Sad je najvažnije sačuvati moral vojnika i prevesti ranjenike i mrtvo tijelo našeg Bože u Zagreb . To je najvažnije . « « Organizirat ćemo hitan prijevoz . Tko će htjeti na Božin sprovod nek se javi tebi , Bero . « odgovori Pekinezer . U tome su neki vidjeli priliku da odu s Dva jelena zauvijek . Bilo je ljudi koji su na riječima jaki ali u srcu slabići . I takvi su nakon tri dana ratovanja doživjeli slom živaca . Pod izlikom posljednjeg ispraćaja ponadali su se domoći Zagreba i tamo ostati , daleko od strahota i razaranja . Sjedio sam u rovu i zamišljeno buljio u šumu . Razmišljao sam o tome kako čovjek može biti naivan i glup kad ga srce povede . Možeš oženiti krivu ženu , možeš napraviti curi dijete , možeš ukrasti na poslu stvar pa dobiti otkaz , možeš se prijaviti u rat i izgubiti glavu i još tisuću stvari koje se rade srcem , a ne glavom . Ali , jednu stvar sam znao sigurno . Kad sam već toliko glup da sam došao ovdje i kad sam već toliko glup da ću poginuti za neke političare i guzonje koje s torbama čekaju na razvoj situacije i gledaju prema Austriji , neću biti pizda i ostaviti iste tikvane poput mene u nevolji . Ipak smo mi braća po oružju , ipak vjerujemo jedan drugome iako nismo nikad prije zajedno bili , i ne može čovjek preko nekih granica ponašanja i morala tek tako prijeći . Pogledah prema Bobi . Mladić , koji bi mogao ganjati cure po Zagrebu , sjedi u rovu , prljav , smrdljiv , masne kose , prljavih ruku i nožićem kopa po mesnom naresku . Pajo , biznismen , ostavio je posao ženi , firma mu može propasti , porez će morati platiti bez obzira radio ili ne , prihodi slabi , stoji naslonjen na drvo i broji metke . Pero , koji je zaposlen kod privatnika , ne zna da li će ga posao čekati kad se vrati . I mnogi drugi , koji su ovdje došli , došli su srcem a ne glavom . Jer , da su mislili , bili bi u kafiću , pili kavu i razglabali o linijama obrane i gdje treba udariti po mrskom im neprijatelju . Poslije bi uredno sjeli pred televizor , zgražali se na vijesti iz zemlje , pojeli večeru , legli u krevet , pofukali ženicu u nacionalnom zanosu pravljenja malih Hrvata i mirno zaspali . Potresla me Božina smrt . Zato sam toliko i razmišljao . Da bi prekinuo crne misli ustadoh iz rova i prošećem do vatrice . Kiša je kapala i skoro je ugasila . Nabacah par grančica da se malo razbukti i čučnem kraj nje . « Dečkovi , evo novinarke ! « netko viknu . Prilazila nam je djevojka u pratnji dva gardista i čovjekom zaduženim za snimanje . Bero je predstavi : « Ovo je Zorica . Radi za list Slobodna Hrvatska i došla je popričati s vama .» « Samo popričati ? « dobaci Pajo . Zorica se nasmiješila i pripremila mikrofon . Ogledala se oko sebe i primjetivši rovove upitala : « Zar spavate u ovom rovu ? Rov je strahovito uzak , obložen tankom dekicom . « « Spavamo i to trojica ! « uzviknu Bobo . « I ti bi stala .» doda Pajo . Zorica se ponovo nasmija ali joj je sad već bilo neugodno . «Hoćete kavu ? « upita Mile . Klimnula je glavom i čučnula kraj vatre . Dečki su imali nasmiješena lica . Dovoljno je bilo da vide žensko , i budu sretni i ponosni , jer , novine su došle u vukojebinu . Razvezali su se o svemu i svačemu ,spomenuli Božu i ranjene , toliko su toga imali reći ali Zorica nije mogla dugo ostati . Gardist u pratnji , Željko , požurivao je zbog poznatih razloga . Šutljivi čovjek s kamerom skupio nas je oko vatre i uslikao . Kada je Zorica otišla , sve je polako utihnulo . Dečki su se vratili svojim mislima , svatko se uvukao pod svoju kožu , čekajući da još jedan dan prođe . Negdje oko podneva dojurio je Pero i rekao mi da su uspjeli u hotelu osigurati termalnu vodu u blatnim bazenima . « Možeš se ić oprat , jebo te ! « viknuo je . I mirisao . « Ti se već jesi ! « uzviknuh . « Jebote , koji užitak ! « uzdahne Pero . Dogovorili smo brzinsko pranje po smjenama . Do mraka je ostalo šest sati pa je prva polovica odmah krenula na kupanje , a druga će kad se ovi vrate . « Kad ćeš ti ? « upita Pero . « Ja ću s drugom . « odgovorih . « Pokupit ću te ja , pa ćeš moć duže ostat .Vratim te s večerom! « došapne mi i namignu . Ne znam što mu je to trebalo značiti . |
17.09.2005., subota
SREĆA NE PRATI HRABRE
|
U VISOKOJ TRAVI - 17. POGLAVLJE Pero je bio redovan s opskrbom . Konačno smo redovno jeli . « Kako je dolje ? « upitah ga , između dva zalogaja kruha i mesnog nareska «Gavrilović». « Dobro se drže Karlovčani . Kiša je padala noćas ko blesava pa su ujutro izgledali ko Kišne gliste . Imam osjećaj da će im taj nadimak još dugo ostati . Mupovci imaju problema sa moralom , išli bi doma . A njih najviše i napadaju , kao da znaju . Jučer je ubijen jedan mještanin Topuskog . Pogodili su ga naši kad se vračao sa bunara s vodom . Mislili su da je čedo . Nesretan slučaj , nije se nikome javio , te nisu ni mogli znati da je civil . « « A u hotelu ? Ima li novosti ? « « O , da . Slušali su Srpski radio Petrova gora . Kažu da su imali Dan žalosti zbog pokolja hrabrih boraca od strane ustaša , koji su u velikom broju i kukavički , iz zasjede , napali mali odred četnika . I još kažu da znaju kako se ustaše zovu i da su im ucijenili glave na 20.000 DM-a ( njemačkih maraka ) . Od sad moraš paziti s kim se družiš , skupa ti je glava . « « Jebo te , baš mi treba ta lova . A da se ja odem prodat ?» Nasmijali smo se tome iako mi nije bilo svejedno . « E , da , i pozdravila te prijateljica .» doda Pero , onako ,uz put . Smješkao se od uha do uha . « Nemoj da ti žena sazna .» « Žena ne zna ni da sam živ a kamoli da okolo švrljam .» odgovorih , « A ionako nisam ništa poduzeo niti namjeravam . « « E , dugi dani su pred nama , a život je kratak ,pogotovo ovdje . Zato mogu pušit kolko oću , znam da me rak pluća neće stić ubit . « Pero se zakašlja i masno pljune . Kao da ih je vadio iz pete . « Trebao bi ti malo smanjiti .» rekoh mu , prijateljski . « Smanjit ću kad dođem doma . Neko pije , neko se drogira a ja pušim . To je moja borba protiv stresa . «odgovori , mahne rukom i uskoći u džip . « Vidimo se u podne . Hojla drija drom !!!!» zajodla i stisne papučicu gasa tako da je Uaz zarovao kotačima po zemlji . Spustio se na put i nestao u oblaku prašine . « E , ludog čovjeka .» pomislih . Onda mi misli skrenu na Natašu . Bilo bi dobro spustiti se u Topusko , bar jednu noć , i biti u krevetu sa mladom ženom , a ne u rovu sa balavcem Bobom . Beg i Bero su žučno raspravljali s Majcenom . Majcenov vod je bio spreman napustiti Topusko . Toliko su bili uporni da je Bero digao ruke od njih i rekao im da je bolje da odu nego da prave razdor u satniji . Beg ih je uvjeravao da će to biti izdaja i da je najgore ostaviti suborce na liniji i pobjeći kući . Majcen je rekao da oni nikog ne napuštaju već traže od zapovjedništva da osigura logistiku bez koje ratovanja nema . Tada se Božo ubacio i rekao da tako Tatari nikad ne bi osvojili svijet jer nisu imali logistiku već su pili i jeli ono što su oteli .Pa neka makne svoju ušljivu guzicu iz rova , skokne do prvog četničkog logora i nek se opskrbi sam . Majcen je već imao dugo Božu na zubu te su se pošteno zakvačili . Krenuli su jedan prema drugome kako bi konačno izravnali račune no Beg se postavio između njih i rekao da agresivnost sačuvaju za neprijatelja , ili kad se vrate kući . Božo je pljunuo na zemlju i demonstrativno otišao na svoju stranu dok je Majcen mahao stisnutom šakom po zraku i vikao da će Božo kad-tad naletjeti na šaku . Nije bio ni blizu . Te noći , Božo je odlučio otići u srpsko selo i dočekati četnike u zasjedi . Ovaj put me nije uspio nagovoriti . Pokušao sam ga uvjeriti da je to skroz ludo i da isti trik dva puta ne uspijeva ali , tvrdoglav kakav je bio , nije slušao . « Znam od prilike kojim putem prolaze njihove patrole . Idu u trojkama kroz napušteno selo blizu Gređana . Ako ih dočekamo u jednoj od praznih kuća , mogli bi ih iznenaditi . « « S tim nećeš niš postići , Božo ! Zakaj se uporno izlažeš opasnosti ? Ovo nije film . Ne mora imati «Happy End» . Nema ponavljanja scena , nema kaskadera , ne pucamo čorcima . Daj , stani na kočnicu . Vidiš da ni Hammer , i ludi Pajo , neće s tobom ! « « Ne moraš ići . Niko to ne traži od tebe . Ali , ja moram . Jednostavno , nešto me tjera naprijed , i ne mogu se obraniti . « rekao je Božo , stavio mi ruku na rame , uz smiješak i dodao : « Vidimo se u zoru . Nemoj me napucat , ko onog ježa .» Nasmijah se , sa knedlom u grlu . Zašto sam imao taj prokleti osjećaj da ga zadnji put vidim živa ? Božo , Babac i Jager , dečki iz druge satnije , koja je čuvala liniju kod Gređana , otišli su pred noć prema kraju sela . Na mjestu gdje je Jager vidio četničku ophodnju noć prije , namjestiše zamku . Negdje oko dva u noći , naišle su dvije patrole . Jedna im je zašla iza leđa te su morali uletiti u kuću . Četnici su znali da su tu i pretraživali su kuću po kuću . Došla je i treća patrola . Glasno su vikali kako će ih poklati kad ih nađu . Prva patrola upala je u kuću gdje su se sakrili . Božo je otvorio vatru i pokosio prvog koji je ostao visjeti na vratima . Drugi četnik je u padu pogodio Babca u glavu , dok mu je Jager sačmaricom skračene cijevi raznio prsa . Druga patrola upala je kroz prozor , pucajući nasumično po cijeloj prostoriji . Božo je rafalom presjekao sjene na prozoru i oba četnika ispala su kroz porzor na dvorište . Treći je , vidjevši od kud vatra dolazi , pogodio Božu u rame i odvalio mu veći komad mišice . « Moramo van ! « viknu tada Božo . Jager je pronašao Babca na podu , koji je ležao u vlastitoj krvi . « Živ je ! « viknu Jager . « Brzo , iznesi ga van ! Ja ću očistiti put ! « dreknu Božo . Uzeo je Babcov Heckler u jednu ruku i Kalju u drugu , gurnuo vrata nogom i iskočio napolje . U tom trenutku treća patrola je otvorila vatru i pogodila ga u nogu . Božo je uzvratio paljbu dok je Jager iznosio Babca iz kuće . Božo je zalegao do svinjske kopanje i pucao sve dok nije više vidio Jagera i Babeca . Četnici su također otvarali vatru sakriveni iza zida kuće . Kad je Božo bio siguran da je Jager dovoljno odmakao krenuo je , vukući ranjenu nogu po zemlji , za njima . Jager je uspio doći s Babecom do naših , te je Beg pohitao s desetinom u pomoć Boži , dok su ostali pružali Babecu pomoć . Četnici su vidjeli da je Božo napustio zaklon , istrčali su na čistinu i zasjekli ga rafalima . Dok je Beg stigao , Božo je padao na zemlju , polako , kao da lebdi , kao da mu se ne žuri , kao usporeni film . Begovi dečki otvorili su vatru pa su se četnici ponovo zavukli među kuće , uzvračajući . Dvojica su uhvatili Božu za ruke i odvukli ga do prvog zaklona . « Nosila ! Dajte nosila ! « vikao je Beg . Sanitetskog materijala nije nedostajalo , ni volje , jedino nismo imali doktora . Nosila su stigla brzo , polegli su Božu na njih i odnijeli ga prema Gređanima . Beg i desetina još su malo pucali prema četnicima povlačeći se prema liniji obrane . Četnici nisu više uzvraćali , ali su proradili minobacači . Par mina doletjelo je ubrzo na selo , raznoseći crepove kuća i zemlju na sve strane . Beg je klečao kraj Božinog tijela . Opipavao mu je bilo . Tada pogleda u dečke i tiho prozbori: « Božo je mrtav .» |
16.09.2005., petak
JEŽEVA KUĆICA
|
U VISOKOJ TRAVI - 16 POGLAVLJE Kuhara nije bilo . Nije bilo ni Čerovca . Pekinezer se pojavio pokisao kao miš i ispričavao se da je pokušao sve kako bi nam osigurao dodatnu municiju i hranu ali nigdje nije mogao naći dovoljno rezerve pa za sad svi moramo čuvati ono što imamo . Nekima to nije odgovaralo . Majcen je odmah istupio . « Moji dečki nisu došli ovamo na klanje ! Niti ima hrane , niti municije . Dolazi noć , Božo i kompanija pošteno su raspizdili čede pa će navaliti na nas ko muhe na govno ! Kako mislite obraniti liniju bez metaka . Niti smo vitezovi , niti je srednji vijek ! « Pekinezer je sklopio ruke kao da se moli i rekao : « Ako od vas tražim još jednu noć , ne tražim nemoguće . Za dan do dva sve će se srediti . Čerovac je uporan i dobiti će sve što traži ! « « Ako za dva dana ne bude tako , mi odlazimo . « , odrešito odvrati Majcen . Sve je mirisalo na raspad sistema . Ako 1.vod napusti svoj dio odgovornosti , preostala dva voda morati će se razvući i pokriti njihov dio , i omogućiti četnicima da prođu kroz nas kao kroz sir . Božo se smješkao i mahnuo rukama . « Samo nek pizdice odu . S njima ili bez njih , isti kurac . « Majcen nije komentirao tu izjavu već se povukao do svog voda . Sjeo sam kraj vatre i uzeo šalicu kave . Pero je sjeo pored mene . « Kuhar se ne usudi doći gore . Uzet ću Uaza i otići po klopu . « reče . « Zašto ti ? « upitah . « Zato što ću popizdit ovdje . Moram se kretati . « « Iskoristit će te . Vozit ćeš hranu svima . « « Pa ? Bar ću upoznati sva sela oko Topuskog . Bolje i to nego čekat u rovu da me zgodi čedo ili da mi mina padne na glavu . « « U autu te mogu isto zgodit . « « Je , ali su manje šanse , jer se krećeš . « Ustao je i otišao do Bega . Beg je kimnuo glavom bez puno razmišljanja . Pero je postao ekonom . Sjeo je u auto i odjurio po hranu . Nakon sat vremena vratio se sa punim džipom klope i pića . I bio je zadovoljan . Negdje pred večer kiša je počela rominjati . Uvukli smo se u rovove prije mraka i pokrili šatorskim krilima . Iako je bio kolovoz , noći na Baniji su bile hladne . Kako je kiša sve jače padala , tako nam je postajalo sve hladnije . Šuma je utonula u mrak , kapi su tapkale po lišću , kantice su se klatarile na žicama i bilo je nevjerojatno mirno . Oči su mi se sklapale , hladnoća mi se zavlačila u kosti . Sanjao sam o toplom krevetu i ženi kraj sebe . Iz sna me probudi nekakvo šuškanje . Trgnuo sam se i pripremio Zbroju . Automat sam postavio blizu ruke , a pištolj uperio prema vrhu rova . Teško disanje čulo se jako blizu . Zvučalo je kao da se netko uspinje brdom nakon dugog pješačenja . Lišče je šuštalo sve bliže dok sam pokušavao procijeniti s koje strane dolazi dahtanje . Činilo se kao da čedo puzi , pa zastane da odahne , pa opet puzi i to ravno na mene . Bobo je hrkao . Lupio sam ga laktom u rebra . « Kaj..kaj je ? Ko je ? « probudio se uz negodovanje . « Tiho….» šapnem i pokažem prstom na vrh rova . Bobo se pretvorio u uho . Klimao je glavom potvrdno . Dahtanje je bilo sve bliže . Šumovi sve jači . Kako je kiša stala , mjesec je probijao grane i mogle su se vidjeti siluete drveća i žbunja . Sam vrh rova bio je osvijetljena pozornica . Na njoj je upravo trebao nastupiti čedo diverzant . Podigao sam lagano Zbroju , uperio je prema zvuku i čekao . Odjednom se pojavi šubara , čekinjasta kapa kakve su četnici voljeli nositi . Refleksno sam stisnuo okidač i tako deset puta . Zbroja je inače poluautomatski pištolj i dovoljno je jednom repetirati pa pucaš dok imaš metaka . Šubara se srušila sa vrha rova i otkotrljala niz zemlju u lišće . Naravno da je moja pucnjava probudila cijelu liniju obrane i nastao je petominutni koncert za Automat i srodna oružja . Bobo je klečao otvorenih usta , s puškom uperenom u mrak . Izgledao je kao zamrznuta slika s video trake , takozvani «Freeze Frame» lik . « Ej , gotovo je . Ode čedo .» rekoh mu . « Koji čedo ? « upita još uvijek gledajući u nešto , malo niže od rova . Nagnuo sam se naprijed i ugledao neko malo tijelo kako leži u lišću . Uzeo sam automat i ispružio ruku te vrhom cijevi gurnuo tjelešce . Nije se micalo . Mjesec je ponovo probio grane i kao reflektor spustio svoje svjetlo na žrtvu . « Jebi ga , Neno , ubio si ježa …..» tiho izusti Bobo , a onda se stane hihotati . « Pas mater , potrošio sam deset metaka na jebenog ježa ! A izgledao je kao četnik sa šubarom , tak stvarno i dihal je i puhal i šunjal se ! Otkud sam mogel znati da je kurčevi jež kad ih nikad u životu nisam čul uživo ! « Sjedili smo u rovu , u tišini . Onda se Bobo naceri , sjetivši se mog obračuna s ježom . Onda se i ja nacerih . Pa smo se tako , svako malo , cerekali , do zore . Kad je svanulo , pogledah gdje leži jež . Nije ga bilo . Mali se onesvijestio od šoka pa , kad je došao k svijesti , šmugnuo je kući . Neće mu više pasti na pamet njuškati oko rovova u potrazi za hranom. Ni meni pucati na svaku prikazu . |
15.09.2005., četvrtak
DA LI STE SPREMNI ?
|
Da li ste spremni za ISTINITU priču ? Da li želite saznati što se ZAISTA dogodilo ? Da li vas zanima nastavak romana U VISOKOJ TRAVI pisanog po istinitim događajima iz domovinskog rata 1991 godine ? Da li ste spremni suočiti se sa istinom BEZ ULJEPŠAVANJA ? Nastavaci prvog romana koji je pisan ekskluzivno za Blog.hr. su pred vama ! U VISOKOJ TRAVI ( In the high grass - true story) USKORO NA OVIM STRANICAMA !!!! |
14.09.2005., srijeda
Ostajem u ilegali
|
Malo sam se povukel u ilegalu . Ma , nisam . Ponedjeljak i utorak su inače udarni dani na poslu , a kak moja kanta trenutno boravi kod gospona doktora za kompaće , ostavil sam blog malo po strani.No , to vas ionako ne zanima . Kaj ima novog ? Kinfa se vratil iz Prahe pun dojmova i uopće mu se nejde u školu . Tolko mu se dopalo među Čehima da bi najrajše tam i ostal .Ali , svemu lijepome brzo dođe kraj . Povratak u stvarnost uvijek je okrutan . Zato ja uvijek živim u stvarnosti . Manje me boli . A sad malo o čevapima u Čingaću . Škvadra bi se sastala i malo veselila uz najpoznatije čevape u Zagrebu i šire . I ja sam pozvan . E , sad dolazi do problema . Kak objasniti ženici da se trebam naći s nekim ljudima popodne u restiću kad pojma nema da sam bloger i da vodim ovaj super tajni blog ? Ak muljam , skužit će me , ak velim istinu , moral bum se razotkriti i objašnjavati tri gladne godine kaj je to i zakaj ja to radim . A i na pitanje s kim i kak , ne bi joj znal odgovoriti jer ni sam ne znam . Kaj da joj velim da bu tam neka Beštijica , Žvakica , Divljakuša , Rebel ? Pa , mislila bi da je muljam i da imam spoj sa ljubavnicom . Ili da zmišljam kak bi zbrisal od doma , opet ljubavnici .Da velim da idem s dečkima ? Kojim dečkima ? Zna da već dugo nema klape , da smo se razišli ko rakova djeca , nitko više nikog ne zove , ni ne pozna . Opet bi se vratili na to da se radi o ženskoj . A ljubomorna je ko vrag . Opsesivno posesivna . A kaj mogu kad sam tak doooobar . Zato ovim putem zahvaljujem na pozivu ali ne bu niš od toga . Možda jednog dana i uspijem izaći u javnost i upoznam se sa svima vama , ali do tada , ostajem u ilegali. |
09.09.2005., petak
Premijerov plan B
|
Svjestan da plan A neće uspijeti , premijer Sanader je brzo posegnuo za planom B , kako ne bi razočarao hrvatsko pučanstvo nakon obečanja da gorivo neće poskupjeti preko 8 kuna. Dao je do znanja da će njegov plan B imati daleko veći uspijeh nego plan A , pošto je plan A u biti bio samo plan a ovo je obečanje da će plan B biti više od obečanja. Realizacija plana B će poteći od samog premijera koji će sve vladine zaposlenike natjerati da koriste maksimalno gradski prijevoz i da ostave svoje limene ljubimce doma , a službene automobile sabora i vlade moći će koristiti samo organizirane četvorke , i to ministri , koji su na istim adresama stanovanja , tj. koristit će se jedan automobil za četiri ministra po mjestu stanovanja tako da će se ujutro skupljati na dogovorenom mjestu i prevoziti do posla , i time uštedjeti na gorivu . Zastupnici u saboru će također biti prevoženi autobusom na kojem će pisati Poseban prijevoz i on će od istoka prema zapadu skupljati zastupnike po stanicama i dovoziti ih u sabor . Za to će biti zadužen gospodin Rojs . Tako će vlada i sabor smanjiti potrošnju goriva te natjerati INA-u , koja će biti pritisnuta velikim količinama goriva na skladištu da smanji cijenu goriva . Građani će također dati svoj obol ovom planu tako da će masovno ostavljati svoje limene ljubimce na parkiralištima ispred kuća , iako će i dalje plačati rate kredita i registracije za iste i koristit će se javnim prijevozom ili biciklima kako bi došli do svojih radnih mjesta . Tako će prisiliti javne prijevoznike da snize cijene prijevoza jer će povečanom kupovinom karata suzbiti rast cijena a i sama INA će im prodavati jeftinije gorivo zbog velikih robnih zaliha .Ne moram ni reći da će tim smanjenjem cijena doći do pojeftinjenja energenata i kućnih potrepština . Kako bi plan uspio do kraja pridružit će se i Ured predsjednika Mesića , koji će akciju S predsjednikom na kavi zamjeniti akcijom S predsjednikom u tramvaju , pa će tako brojni građani imati priliku popričati sa gospodinom Mesićem u popodnevnoj špici , recimo u tramvaju broj 12 . Kako će predsjednik organizirati prijevoz djelatnika Ureda predsjednika , vidjet ćemo od 12.rujna, kada plan B stupa na snagu . Zato , hrvatski narode , poštujmo planove premijera Sanadera , jer on definitivno zna što radi ! |
08.09.2005., četvrtak
S kamena u more gluposti
|
Neću uopće komentirat utakmicu na jednom kamenu nasred mora . Ispod časti mi je uopće komentirati makljažu na tom istom kamenu. Moja razmišljanja idu jednom drugom stranom . Zašto smo sad mi , Hrvati,divljaci i huligani . Pazite , oni kvalificiraju cijeli narod jer se stotinjak pizdeka tam potuklo sa seronjama koji ni ne znaju kak zgleda prava pizdarija . I sad sam ja huligan ? Zanima me samo tko to može u sred tjedna otići u drugu zemlju na nogometnu utakmicu , platiti prijevoz , klopu a možda i smještaj , i još biti huligan ? Taj sigurno ne radi za plaču , nije pod stresom i pritiskom direktora , šefa ili poslovođe , nema doma djecu koja trebaju u školu i nekakve knjige nositi , nema ni ženu koja treba nekaj skuhati pa i nekaj obući , nema briga a bome ni pameti . Pa , koji bi mene vrag nateral na taj kamenčić u moru radi nogometne utakmice? Možda radi jela i pića bi otišel , pa i da se malo okupam i posunčam , ali samo radi tekme , neeeeeeee. Osim toga kad sam bil mlad i buntovan , nisam mogel otići ni do grada Dugog Sela jer nisam imal novci pa ak nisam šverckomercom onda sam stopom . I opet ne radi nogometa neg radi neke dobre pice. Znači , il su ti imali puno para ili su dali sve kaj imaju samo da odu tam . Ak su bili ovi drugi , onda nije ni čudo kaj su razvalili stadion gledajući ove naše zlatne koke kako nose jaja po terenu , a ak su bili ovi prvi onda je to iz čiste zabave . Ajmo sad malo razvaliti malteške sokole , jee smo mi hrvatski sokoli , pa normalno da se sokoli i sokoli malo moraju pokefati . I kaj ? Ko da se nikad prije nije niko pokefal na tekmi ? |
07.09.2005., srijeda
Ja sem glaaaden ....
|
Jebate , tak mala a tak gladna . Janezovija bi silom hapnula komadić plavog Jadrana , kak bi mogli sa svoja dva i pol broda izaći na otvoreno more . I našli su koga? Hrvate . Mi imamo previše obale i mora , pa smo dali Bosancima , pa smo dali Crnogorcima , pa kaj ne bi dali i njima . Kad su glaaaadni . Malo bi gricnuli tu , pa tam , pa bi si zeli malo gorja kod Žumberka , pa malo zemljice kod Mure , pa sve tak pomalo jer , jebiga , mala su zemlja pa je treba polako povečat na uštrb suseda . Ma , nemoj da te balticom čehnem po čelu , rekel bi zagorec , ti buš meni moju zemlu zimal ! Janezi ko janezi . Oni su ko oni mali pinkleci kaj ti žicaju kunu pa kad mu opališ čvrgu , otrče i dovuku veliku braću . Tak i janezi vuku za rukav EU . Evo , tam su ti zločesti Hrvati ! Ne daju nam na otvoreno more s naša dva i pol broda i tri ribarice , kradu nam ribu i turiste ! I mi smo glaaadni ! I mi bi turiste !!!! I ribe , i brodove . Slovenska flota se već gradi u Postojni .Na tajnom mjestu među stalaktitima . Mislite da ste vidjeli čovjeću ribicu a ono janez promjenio pigment , kolko je to tajno . Zgledaju ko srdele a apetiti su im ko u kita . Janezi , janezi , imate vi sreće kaj se mi ne ljutimo na vas iako ste zbrisali ko pizde iz Juge i ostavili nas na cjedilu . Mogli smo mi vas mirne duše aneksirati sa dvije pričuvne bojne . A sad bi hapili komad mora ? Jeste gladni ? Pa kaj ne uzmete Italiji ? Ona vam je s desne strane . Jer je lakše tražit Hrvatsku , i tužit je Europi . Zločesti Janezi ! Zločesti ! |
06.09.2005., utorak
ČIKAGO
|
Kad sam bio mali volio sam se igrati policajca i lopova . Pa smo se nateravali po ulicama na Ponyjima i pucali sa štapovima u obliku pištolja jedni na druge . BANG!BANG!MRTAV SI! I obično bi taj kojeg si napuco morao ispasti iz igre . Sad sam veliki , a igre traju i dalje . Ali, s pravim oružjem , sa ljudima koji padaju pod kišom metaka , sa pravim razbojnicima i pravim policajcima , i nezaštičenim zaštitarima koji primaju mizernu plaču kako bi zaštitili milione koji su ionako osigurani kod osiguravajućih kuća , i nevinim prolaznicima i korisnicima banaka , Fina , kockarnica , kladionica , pošta i sličnih kuća gjde se pare drže . Svako malo nešto se opljačka . Stanovi se provaljuju , čak dok su stanari u njima , bezobrazno se upada u tuđe domove , odnosi se sve . Na cesti otimaju torbice , mobitele i novčanike . Još malo pa će otimati odječu i obuću . Zagreb nam se pretvara u Čikago , samo još nema prohibicije . Imamo mafijaške klanove , imamo Kumove , nedodirljive nalogodavce , dilere , ubojice , koje ne možeš uhvatiti ni za glavu ni za rep . Imamo bahate nasljednike , s tjelohraniteljima , raskošne domjenke sa elitom i kremom društva , sumnjive prošlosti , jasne sadašnjosti i sigurne budučnosti . Jučer sam bio u Fini . Srečom , ne u onoj u Zvonimirovoj . A mogao sam biti u njoj , i mogao sam biti mrtav , ili ranjen ili šokiran , ili šlogiran . A samo sam išao platiti račune jer je jeftinije nego u pošti i imaju nagradnu igru . A Sokol ? Znam kako je njegovoj familiji sada . Imao sam takve slučajeve u ratu , gdje sam morao obavještavati obitelji o gubitku njihovih najdražih . Strašno. |
05.09.2005., ponedjeljak
Neno,we have a problem...
|
Nakon velike i duge borbe konačno sam uspio lansirati Internet sa svoje orbitalne stanice , tj. stana . T-com alieni su konačno popustili jer sam im uspio predati otkupninu za tri mjeseca i velikodušno mi vratili cyber space na korištenje . Zadovoljno trljajući ručicama , moja ekipa i ja bili smo spremni za probno lansiranje , pogotovo moj mladi pomagač Luke Kinfa , a princeza Klinceza pratila je događanja na monitoru ne bi li zabilježila kakav upad cyber pljačkaša i odvratnih stvorova zvanih Wormsy . Kraljica Ženica pripremala je obilan obrok u brodskoj kužini kako bi posada nakon lansiranja nešto i prigrizla . Odvajanje od Reality svijeta prošlo je u redu i , nakon probijanja uz prethodno davanje Pasworda , ušli smo u Cyber space . Plovilo nam nije bog zna kakvo , stara kanta s kraja 20-tog stoljeća , ali još uvijek može savladati vremenski skok uz malo škripanja i rondanja u stilu mlinca za kavu . Kad smo odahnuli i zavalili se u specijalno dizajnirane naslonjaće našeg broda , Luke KInfa je iznenada viknuo : Cyber Space se smrzava !!!!!!!Pas mater , riknut će !!!!! Brzo sam sjeo za zapovjedni pult i pokušao preusmjeriti brod u Reality svijet al bilo je kasno . Na monitoru je sve ostalo zaleđeno . Ni čarobne tipke CTRLALTDEL nisu reagirale . Ostalo nam je jedino da se SHUTDOWNIRAMO . Rekoh Kinfi da ćemo probati ponovo nakon hlađenja motora i obilnog ručka kaj je pripremljen u našoj kuhinji . Pristao je na to . Međutim , iako je klopa bila super , i kuharica pohvaljena od strane posade , naš Cyber ship više ni makac . Neno , we have a problem.......... rekao je Luke Kinfa , uporno pokušavajući pokrenuti stroj . Kad god bi ovaj krenuo , nešto bi kliknulo i ugasilo ga , da bi ga sekundu kasnije ponovo pokrenulo , pa ugasilo i tako u nedogled. Nakon pola sata prčkanja po kanti i živciranja , odustali smo . Tako da sad moja kanta iz 20 - tog stoljeća ponovo leži doma krepana . Najgore od svega toga je da mi u njenoj memoriji počiva dovršeno djelo o domovinskom ratu koje sam mislio nastaviti objavljivati na ovim stranicama . To se do daljnjeg mora odgoditi . Previše udaraca u premalo vremena . Moje jadno zemaljsko tijelo je skrhano i potreban mi je odmor .A mom cyber prometalu remont . Ima li netko u Cyber space-u koji može riještiti problem moje stare kante ? Anyone??? Hallooooouuuu???????? |
02.09.2005., petak
Nafiksan i spaljen 5 %
|
Aaaaaa,jesam se jučer nafiksal strujom . Mislil sam gurnut prste al nisu stali . Onda sam uzel metalnu šipku za gume menjat na autu , al ni ona nije stala . Žena je rekla nek zemem iglu od konca , al ja se bojim igle pa je ne bi ni u ruke zel . Kinfa mi je rekel nek idem do trafo stanice . Tam se samo primiš za šipke i odmah si u mauzoleju , ne treba te ni vadit van , samo treba neku vazu donesti pa te staviti na regal . Je,rekel sam mu, fala ti lijepa , došel buš ti na moje . Samo je klimal z glavom u ritmu nove stvari Franca Ferdinanda i uopće me nije doživljaval . Klinceza je rekla nek odem u stubište jer u njemu ionak nema struje koju nam je svemoguća Elektra isključila zbog sveopčeg neplačanja pričuve . Ma , znam ja da mene kćer voli pa me šalje tam di me skuplja struja nemre nafiksati . Samo sam je pogladil po glavici i rekel da bog da da se udala za bogataša . Na kraju mi je ženica rekla nek se legnem u kadu punu vode a njoj bu fen , onak slučajno , ispal iz ruke . Dobro , rekel sam , samo nemoj uzet onaj veliki da mi ne zgore jajca u ekstazi . I tak sam se ja otišel kupati a ženica se fenirala . Danas mi je trebalo puno da se skoncentriram i da mi se ruke smire , tak da ni tipkati nis mogel po tastaturi . A kosa mi još uvijek strši kak mom dvojniku na slici . Mogu vam samo reć da je ova skuplja struja dooooooobra ..... doooooooobraaaaaaaaaaaaaaaaaa , dooooobraaaaaaaaaa. aaaaaaaaaaaa. |
01.09.2005., četvrtak
Strujna ekstaza
|
Ljudi moji , ko će to preživit ? Kad ću ja dočekat dan da u novinama pročitam da su plaće otišle gore 10% ili da će plaće pratit poskupljenja goriva , struje , plina ili vode ? I kad će doći taj dan da neću morat kombinirat s ono malo love i gledat kome da dam a kome ne ? Sad nas trese skuplja struja , sutra će nas davit skuplji plin , a gorivo nas već ionako utapa . Pitam se samo dokle će ovaj narod to trpit i gdje je granica strpljenja hrvatskog radnika ? Jebeš socijalizam, al tad se bar brinulo o radnicima pa se pitalo jel imaš kaj jesti i piti i jel imaš di biti . Sad niko niš ne pita , jer ih živo boli kita . Oni imaju pa ni ne znaju kako je onima koji nemaju . Ali, oni zaboravljaju da nema nas ne bi bilo ni njih pa bi im to lako moglo doći glave . Jebiga , boriš se za Hrvatsku pa je onda majmuni rasprodaju . Moš ti sad pjevat borbene kad te niko ne šljivi za suhu šljivu . Her Miller te opizdi nogom u guzicu pa si misli . Giovanni ti opali čvrgu i šuti i radi . John te pogleda s visoka i nudi ti kolača jer nemaš kruha , a Jozo ti ni vode ne da dok ne padneš na koljena i vikneš Lijepa li si .... I na kraju , Ivo sve to blagoslovi smješkom na licu , pa upita kolege jel ima još išta za prodat a da niko ne zna . Nema love u budžetu , potrošilo se preko ljeta , jebate , previše na iće i piće . Sve mi to gledamo , šutimo i radimo . Ko robovi u Egiptu dok piramidu gradiše . Oni su bar znali da su robovi i da će dobit jesti , a mi ? Ne znaš jel bu sutra za kruh . Nekad su firme davale za gablec , pa su to dekretom prebacili u plaču a onda u Nigdjezemsku . Sad bi mogli ukinuti i prijevoz jer se ionak svi voze autima ili se švercaju . Jer od tih 210 kunića djeci kupe kruh i mlijeko . Pa, jeba te država za koju sam se boril , kad mi se čini ona prije da je bila bolja . Jel smo to mi krivi il netko drugi ? Kolko ja znam , mi smo isti . Mi , mali i sičušni , zupćanici jednog glomaznog stroja zvanog Državni aparat . Znači da je aparat kvaran i da ga pod hitno treba mjenjati . I njega i one koji ga održavaju takvim . Sad , kad dojdem doma , gurnul bum prste u utičnicu da vidim kak skuplja struja drma . Možda padnem u ekstazu , bez ekstazija . |
Da mi je bit Trut !
|
Kad god sam gledal one priče o pčelama i trutovima na Discovery Chanelu , uvijek sam si mislil kak ti trutovi u biti uživaju.Kaj oni delaju ? Niš . Samo papaju i fukaju . I to kraljicu , ni manje ni više . I zamislim si da smo mi ko pčele . I sad mi , muški , sjedimo u kafiću , pijemo si gemišteke , papamo janjetinu , i dođe pčela kaj radi cijeli dan ko luda po nas , i veli : Ej, ti , trute jedan , kraljica te treba da je pofukaš .I pokaže prstom na mene . I kaj , dignem se i odem u kraljičine odaje . A kraljica ko kraljica , mora biti dobra treba , pa je z guštom i kraljevski pofukam . I onda sam miran neko vrijeme , ovisno o performansu , dok opet dođem na red . U međuvremenu odem u teretanu , malo bildam da ostanem u formi , i da potrošim ono kaj svaki dan popapam , pa malo igram nogać i košaricu , pa malo s trutovima u disko , i tak , pa do neke druge košnice , da vidim kakva je tam kraljica , bez brige i pameti . Samo pimpekom radiš . Ak je kraljica zadovoljna više put dobiš , ak ne , opet se ne pretrgneš . Je , baš mi se sviđa taj trutovski život . Oni ko da nikad iz raja nisu izašli . Sigurno nisu zeli jabuku kaj im je pčelica ponudila . Koji smo mi bedaki ! |