16.09.2005., petak
JEŽEVA KUĆICA
|
U VISOKOJ TRAVI - 16 POGLAVLJE Kuhara nije bilo . Nije bilo ni Čerovca . Pekinezer se pojavio pokisao kao miš i ispričavao se da je pokušao sve kako bi nam osigurao dodatnu municiju i hranu ali nigdje nije mogao naći dovoljno rezerve pa za sad svi moramo čuvati ono što imamo . Nekima to nije odgovaralo . Majcen je odmah istupio . « Moji dečki nisu došli ovamo na klanje ! Niti ima hrane , niti municije . Dolazi noć , Božo i kompanija pošteno su raspizdili čede pa će navaliti na nas ko muhe na govno ! Kako mislite obraniti liniju bez metaka . Niti smo vitezovi , niti je srednji vijek ! « Pekinezer je sklopio ruke kao da se moli i rekao : « Ako od vas tražim još jednu noć , ne tražim nemoguće . Za dan do dva sve će se srediti . Čerovac je uporan i dobiti će sve što traži ! « « Ako za dva dana ne bude tako , mi odlazimo . « , odrešito odvrati Majcen . Sve je mirisalo na raspad sistema . Ako 1.vod napusti svoj dio odgovornosti , preostala dva voda morati će se razvući i pokriti njihov dio , i omogućiti četnicima da prođu kroz nas kao kroz sir . Božo se smješkao i mahnuo rukama . « Samo nek pizdice odu . S njima ili bez njih , isti kurac . « Majcen nije komentirao tu izjavu već se povukao do svog voda . Sjeo sam kraj vatre i uzeo šalicu kave . Pero je sjeo pored mene . « Kuhar se ne usudi doći gore . Uzet ću Uaza i otići po klopu . « reče . « Zašto ti ? « upitah . « Zato što ću popizdit ovdje . Moram se kretati . « « Iskoristit će te . Vozit ćeš hranu svima . « « Pa ? Bar ću upoznati sva sela oko Topuskog . Bolje i to nego čekat u rovu da me zgodi čedo ili da mi mina padne na glavu . « « U autu te mogu isto zgodit . « « Je , ali su manje šanse , jer se krećeš . « Ustao je i otišao do Bega . Beg je kimnuo glavom bez puno razmišljanja . Pero je postao ekonom . Sjeo je u auto i odjurio po hranu . Nakon sat vremena vratio se sa punim džipom klope i pića . I bio je zadovoljan . Negdje pred večer kiša je počela rominjati . Uvukli smo se u rovove prije mraka i pokrili šatorskim krilima . Iako je bio kolovoz , noći na Baniji su bile hladne . Kako je kiša sve jače padala , tako nam je postajalo sve hladnije . Šuma je utonula u mrak , kapi su tapkale po lišću , kantice su se klatarile na žicama i bilo je nevjerojatno mirno . Oči su mi se sklapale , hladnoća mi se zavlačila u kosti . Sanjao sam o toplom krevetu i ženi kraj sebe . Iz sna me probudi nekakvo šuškanje . Trgnuo sam se i pripremio Zbroju . Automat sam postavio blizu ruke , a pištolj uperio prema vrhu rova . Teško disanje čulo se jako blizu . Zvučalo je kao da se netko uspinje brdom nakon dugog pješačenja . Lišče je šuštalo sve bliže dok sam pokušavao procijeniti s koje strane dolazi dahtanje . Činilo se kao da čedo puzi , pa zastane da odahne , pa opet puzi i to ravno na mene . Bobo je hrkao . Lupio sam ga laktom u rebra . « Kaj..kaj je ? Ko je ? « probudio se uz negodovanje . « Tiho….» šapnem i pokažem prstom na vrh rova . Bobo se pretvorio u uho . Klimao je glavom potvrdno . Dahtanje je bilo sve bliže . Šumovi sve jači . Kako je kiša stala , mjesec je probijao grane i mogle su se vidjeti siluete drveća i žbunja . Sam vrh rova bio je osvijetljena pozornica . Na njoj je upravo trebao nastupiti čedo diverzant . Podigao sam lagano Zbroju , uperio je prema zvuku i čekao . Odjednom se pojavi šubara , čekinjasta kapa kakve su četnici voljeli nositi . Refleksno sam stisnuo okidač i tako deset puta . Zbroja je inače poluautomatski pištolj i dovoljno je jednom repetirati pa pucaš dok imaš metaka . Šubara se srušila sa vrha rova i otkotrljala niz zemlju u lišće . Naravno da je moja pucnjava probudila cijelu liniju obrane i nastao je petominutni koncert za Automat i srodna oružja . Bobo je klečao otvorenih usta , s puškom uperenom u mrak . Izgledao je kao zamrznuta slika s video trake , takozvani «Freeze Frame» lik . « Ej , gotovo je . Ode čedo .» rekoh mu . « Koji čedo ? « upita još uvijek gledajući u nešto , malo niže od rova . Nagnuo sam se naprijed i ugledao neko malo tijelo kako leži u lišću . Uzeo sam automat i ispružio ruku te vrhom cijevi gurnuo tjelešce . Nije se micalo . Mjesec je ponovo probio grane i kao reflektor spustio svoje svjetlo na žrtvu . « Jebi ga , Neno , ubio si ježa …..» tiho izusti Bobo , a onda se stane hihotati . « Pas mater , potrošio sam deset metaka na jebenog ježa ! A izgledao je kao četnik sa šubarom , tak stvarno i dihal je i puhal i šunjal se ! Otkud sam mogel znati da je kurčevi jež kad ih nikad u životu nisam čul uživo ! « Sjedili smo u rovu , u tišini . Onda se Bobo naceri , sjetivši se mog obračuna s ježom . Onda se i ja nacerih . Pa smo se tako , svako malo , cerekali , do zore . Kad je svanulo , pogledah gdje leži jež . Nije ga bilo . Mali se onesvijestio od šoka pa , kad je došao k svijesti , šmugnuo je kući . Neće mu više pasti na pamet njuškati oko rovova u potrazi za hranom. Ni meni pucati na svaku prikazu . |