gustirna

PRIČA SA ZAČELJA - DAN PLANINARA DALMACIJE

Ma na mogu ja više ovako stvarat! Ma koja inspiracija?! Ma koji špurijus?! Jutros san počela, a vidi koja je sad ura?! Skoro jedanaest, 23.00 ! Sve šta san smišljala od jutros, palo na nultu nadmorsku visinu, ma uronilo još ispod, u morske dubine!
Po cili dan neki stresovi! Drž - nedaj! Dolazin - ne dolazin! Povuci - potegni!
Lipo - grubo! Sunce - kiša = oblačno. Bura ili jugo? Nije nego levanat!
Kužina ili spavaća soba, najmirnija san u zahodu, dok nekoga ne uvati priša!
I tako se nateže, poteže, malo pomalo dok fuge ne počnu lagano pucat, a kad pukne gustirna onda se voda proliva na sve strane!
A onda kupi, spugaj, krpaj, vraćaj sve natrag! I sad budi normalan?! Pa da neću poć u planine?! Hitan trčećin puževin korakom!



Papagalo, ke ura že? - 5 puževih koraka! - Stižeeeeeeeeeeem!

1. DAN - KORČULA I OREBIĆ

Bili na Pelješcu! Dva dana! Kampiranje u šatorima!
Izlet na Korčulu! Brodom!!!!



Ovi put san i Mornara povukla za sobon. Ovu gore sliku Korčule u sumraku je on uslika.
Dobija je samo svoju planinarsku iskaznicu, samo svoje gaće (hlaće) za planinarenje, naslijedio od mene veliki ruksak, a meni kupili manji (hehe), skupili po kući sve šta nan je tribalo, a ako još šta fali, nabavljat ćemo u hodu. Pomalo. Tek je na početku. Možda će nakon ovog Pelješca sve poslat tamo negdi kvraguc i mene skupa s tin i držat se svoga mora i oceana. Ipak, sve mi se čini da je zagriza, pssst - jučer je kupija samo svoje štape za planinarenje.
Je li to utjecaj "svetog Peliškog tla", ili su nešto prišapnuli duhovi starih orebićkih kapetana dok je "snivao slatke snove" u šatoru podno sv. Ilije ??
Ne zna se, a nećemo puno ni istraživat. Dobro je, kako je!
Ups! Sad san se sitila! Bilo nas je puno fotografa, triban se zaletit do Broda provjerit koje je slike on sve stavija, da se ne dupliramo. Nema smisla da gledate stalno iste slike, jel' tako? A ima ih ko u priči!!! Neznaš koja je lišpa od koje!! (ovo "lišpa" je bilo namjerno)



E da mi se sitit šta smo to slikavali? Ushićeni smo ka' da padobranci padaju s neba , a zapravo je to bija samo zvonik sv. Marka. Evo jedne iz drugoga kantuna, zapravo iz druge kalete:



Šetajući kaletama stare Korčule, u susjedstvu rodne kuće Marka Pola (slika je bezveze), naišli smo na jednu propja šesnu suvenirnicu, a u njoj jedan puno lipi rekvizit šta bi nan dobro doša za sutrašnji pogled sa sv. Ilije



Ali, samo smo gledali i slikavali. Ništa nismo kupili. Kako nekulturno od nas!
A još nas stalno ćirila ova dvojica iz svog šatora u kantunu. Pogodite sami kako se zvala ta suvenirnica, da ne bi ispalo kako ih reklamiran.



Bilo je još puno lipoga u Korčuli. Svakega lipoga cvića, nakita, šeširića,iiiiiii dosta je bilo Korčule! Vraćamo se na Pelješac, u kamp Perna, triba dignit šatore i malo se odmorit. Neko će ubit oko, a neki će malo proćakulat, proveselit se u popodnevnom pižolotu.



Mornar je ozbiljno shvatio svoj sutrašnji podvig i ne ometajući naše kreativno ćakulanje, utiho je "ubija oko".
A mi smo se utiho pokupili da ga ne probudimo i zaputili se "na noge" put Orebića. Kapetan je propustija šetnju kapetanskim mistom, ali nema veze - prošetali smo nas dvoje ovim istim mistom prije 20 godina i pari mi se da je sve ostalo isto.
Ma, ne sićan se baš ovoga kamenoga broda šta gleda na drugi kameni brod Jadrana - svjetionik Dvi sestrice (prepisivala san od Broda -op.a.)



A nisan ni znala da Orebić ima svoj Get? Ipak nije Get, nego Geta.



Lipo li je Orebićem šetat! Baš lipo! Ma sve pogledavam domaće ljude. Hoću li ugledat poznato lice moje Lee iz Kune pelješke šta se udala i živi u Orebiću?
Samo smo pola godine sidile u istoj srednjoškolskoj klupi, ma mi je ostala u trajnom sjećanju. Šteta šta smo izgubile vezu. Udala se ona, udala se ja (obe za pomorce), daleko je i adio Mare!! Nisan je ugledala. Ali smo trefili druga draga poznata lica našeg planinarskog i blogerskog svijeta!
E sad, ta lica baš i nećete vidit jer nemam dozvolu za objavljivanje, ali znamo koja su i samo ćemo ih značajno pogledati.
Za utjehu, evo malo cvića (nisan odavno):



Marširajući putem od Orebića do kampa, zanimljivo smo se rasporedili.
Moglo bi se reć da je to bilo na parove razbroj se, ali nije. Išli smo ovako:
2 cure (bla,?bla), pa 4 momka (bla, balun, bla, branka, bla, faul, bla ,ofsajd!), pa jedna ja (nema bla, hodam,pratim i razmišljam), pa opet 2 cure (bla ? bla). Upitnici između "bla,bla" znače da neman pojma o čemu su cure pričale, bile su tihe,a i ne volim prisluškivat, ali su zato momci bili glasni i njih san morala ćut, tila, ne tila. Za to vrime, Mornar je "oživija oko" i odlučija malo glumit paparazza po kampu.
Vridne Peliške ispekle su brdo domaćih kolača. I svaka in čast! Kolači su bili odlični, najbolji od svega šta je došlo na stol te večeri.



Hahahaha, podilile smo sve kolače! Sad možemo festat!!
Je lipo vidit nasmijane ljude, a pogotovo žene!!


Kao prava osoba od odgovornosti, Mornar je ažurirao sigurnosne detalje u kampu, posebno po pitanju protupožarne zaštite.
Mali crveni bdi -



Dok vojska umornih planinara spi.....



ZZZZZZZZZZZ-hrk-ZZZZZZZZ-hrk-ZZZZZZZZZZZZ-hrkić-ZZZZZZZZZZ-pfijuuu
uu...Enti mužiku i mužikaše! Ajte dico leć! ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ

P.S. - ovo između ZZZZZZZZ su neidentificirani glasovi koji su dopirali iz šatora......i priča se nastavlja , naravno!