gustirna

KONFUNŽJUN

KON-FUN-ŽJUN ! (drugim riječima konfuzija, zbrka, strka, nered u glavi)

Protekle dane mogla bi mirno svrstat u kategoriju konfuzije. Popodne sam pisala šalabahter za ovi post, pa san
napisala još jedan za rezervu, pa san sve to stavila sa strane i sad neću ništa od toga napisat.
Zato jer mi je totalni konfunžjun u glavi i ne mogu složit dvi čiste rečenice, a da to na nešto sliči.
Konfunžjun u zraku, konfunžjun u glavi, konfunžjun u kompjuteru, konfunžjun u konfunžjunu!
Baš mi je gušt pisat ovu rić - "konfunžjun". Odma mi daje na jednu drugu rič - "demonštrancjun".
Te dvi riči imaju nešto zajedničko, a to je - čak 3 slova "n" u svom sastavu.
Svi čete se odma sitit "Našeg malog mista", Pošćjera i njegove kronike na početku svake epizode
i kako bi on lipo sočno reka:
DEMON-ŠTRAN-CJUN!
Jutros me strefila vijest o iznenadnom odlasku Borisa Dvornika. Lupila ga kap, i ode! Paf! Tris-tras!
Još nisan uklopila tu kockicu, pa se i ona vrti sa svin ostalin kockicama koje tvore konfunžjun u mojoj glavi.
Nekidan san gledala film "Roko i Cicibela", dali su ga povodom isto tako iznenadnog odlaska velike glumice
Semke Sokolović - Bertok. Film je sniman 1978.g., a 30 godina poslije oboje nam odoše.
Neznan ko mi je od to dvoje bija draži!
Oboje veliki! Čovik i po! Žena i po!
I odoše u vječnost na isti način. Kap njoj, kap njemu.
I slušan danas kako spiker na radiu priča o tome, i njemu čudno, neobično....nekidan smo ih gledali...ona već otišla,
a sad i on za njon. Baš kako bi bilo i u priči o Roku i Cicibeli, da ih je Smoje tija u toj priči pokopat, sigurna sam da
bi odabra baš ovakav kraj. Iznenada, i jedno za drugin!
Neka in bude mirno more na onome svitu!

Ovih dana strefija nas je i konfunžjun sa kompjuteron. Oti kompjuter ka da je glavna faca u kući?!
Otišlo se kupit novu - jaču grafičku karticu. Mlađi je pila i pila dok nije ispila. Non-stop je šapća po kući ka mantru:
"Nova grafička, nova grafička, nova grafička...."
Dok mu je tata bija na brod, uspila san to odgađat govoreći da će se sredit kad tata dođe kući. I sad kad je doša,
više mu nemoš ništa reć. Počeja je mantrat dok nas nije sve smanta i dobija kompić novu grafičku.
E, ali nije s time sve rješeno! Naprotiv! Sad se tek tribalo uvatit posla oko toga. Triba sve upisat, uskladit, sve sad triba bit kompatibilno. Sad imamo dvi grafičke na kompjuteru, sad triba pogodit di je sve ono od prije šta je meni bilo bitno.
Prisija mi je i kompjuter i grafička, stara i nova. Non-stop je neko isprid kompjutera i nešto radi. Svima je sve važno! NIsan se tila utrpavat, pa san jučer uvatila malo vrimena prije ručka i uzela laptop, pa obavila obilaske radi čestitanja.
Nisan se mogla skoncentrirat na ništa drugo, jer osim šta je bija Uskrs, bilo je i veliko spremanje, jer....
Konfunžjun u zraku i mojoj glavi je nasta kad se stariji Bojs počeja spremat za ekskurziju. Odoše sinoć busom, a sad se već ukrcaju na brod u Livornu koji će ih pribacit do Barcelone. Nek im je sritno i nek guštaju!! U dobrim su rukama. Mirna sam.
Spremamo se poć sutra na Vis. Mlađi diže bunu - demonštrancjun! On ne želi, njemu se ne ide, on neće!
Didu spremamo za boravak kod kćerke njegove. Bit će na sigurno, mirni smo. Ali, večeras mu naglo pada tlak, ublidija...daj vode i cukra...doša je sebi, povratija se...sad izgleda malo bolje. Vidit ćemo. Ništa tu nije sigurno
Šta reč? Konfunžjun! Hoćemo li se sutra ukrcat u trajekt ili nećemo? To niko nezna! Prispavat ćemo.
Sutra je novi dan!
Danas je bilo kišovito. Gledam vani sive oblake i odjednom vidim kako su prekrasni! Mekani, obli, podatni.



Nakon, možda 1 do 2 sata nakon tih podatnih sivih oblaka koji nose kišu, pogledam u istom pravcu i vidim sasvim drugi prizor.



Zapadni vjetar ili tramontana, otpuhao je prema istoku one lijepe meke sive oblake, i otvorilo se plavo nebo.
Zar nije sve tako u životu? Danas smo oblačni, tmasti, konfuzni, a sutra već vedri, veseli, ozareni.



I kako bi zaključila cili ovi konfužjun, napravit ću i konfunžjun i sa ovin poston, pa ću sad uvalit jednu ricetu (recept),
za kraj. Ovo van je riceta od moje none. Ovi kolačići se zovu BAĆI. U prijevodu to su poljupci.
Moja none uvik ih je zvala Baći i tako su za mene i svih oko mene to bili i ostali Baći.



BAĆI

Potrebno je 20 dkg mljevenih bajama (badema)- odvojiti 10-15 komada, 20 dkg cukra (šećera), 4 bjelanca (neistučena).
Ove sastojke pomiješati u jednu kompaktnu smjesu. Bolje je kad je gušća masa.
Oblikovati kuglice, veličine oraha i poslagati ih na škrovadu.
Onih 15-tak cijelih bajama koje smo odvojili, prokuhati u malo vode, zatim oguliti kožicu i odvojiti cijeli bajam na dvije polovine (lako je, već ima prirodni rez). Te polovine ćemo utisnuti u središte one kuglice.



Peku se na 150, ili bolje reći, suše se u pećnici, oko 45 minuta. Nevalja da se presuše, jer tada će biti tvrđi, ali to ne znači da će biti i manje ukusni. Treba imati dobre zube. Ovi moji su se malo presušili, jer sam ih posložila u zdjelu i pokrila kuhinjskom krpom, a nisam stavila plast.kuhinjsku foliju koja bi spriječila isušivanje.
UKUS JE FANTASTIČAN I SVI KOJI SU IH PROBALI SU ODUŠEVLJENI !!
Zar postoji nešto od bajama što nije fantastično?!

Konfužjun u mojoj glavi se pomalo uobličio u potrebu za snom, jer sutra je novi dan i nadam se da će to biti dan od putovanja do mjesta gdje nemamo telefona, ni interneta, ni kompića, ni grafičkih, pa neću imati prilike poviriti do vas, komentirati, pisati postove, iiiiiiiiiiiiiiii .....zato vam ostavljam ove moje Baće - Poljupce!! I bubamare za sriću! Guštajte!!!