Neki aspekti mog života

Ha ha... a naslova.

Došli su i ti dani. 18-satni radni dani su me lagano izmrcvarili. Osječam da su mi prazne baterije i samo se želim odmoriti. Točnije, htjela bi ići vani, igrati tenis, stolni tenis, šetati u prirodi, buljiti u oblake. Međutim iako to sve ima tendenciju "Pa ženo uzmi godišnji" ne vjerujem da bi godišnji odmor pomogao jer bi samo mislila o tome kako će godišnji proć i onda sve po starom. Kad bi mogla otići na odmor znajući da se neću vratiti na posao, da sam slobodna, mislim da bi se za tri dana oporavila i vratila raditi sva happy.

I tako mislim se ja ovih dana uključiti u neku političku stranku. Jedna me nako, ovakvu kakva sam ja privlači. Međutim ima tu dosta toga za pročitati, status stranke, ovo ono, a kad da to stignem? I onda još nešto. Kako napredovati, a sačuvati prošlost? Da te ne blate kad kreneš prema gore? Neizvedivo. Pa sam evo brzo potezno odustala od politike. Iako bi bilo korektno od mene da zgrabim dio novonastajučeg kolača, pregrmim uvrede i blamažu, i živim dio života lagodnije nego dosad. I sad dok tipkam, vidim da bi mogla. Ionako nema spasa u anonimnosti. Nema nade. Treba grebati, a svoje rane vidati poslje.

Ma evo idem pročitati program. Pa šta bude, bit će.