Neki aspekti mog života

Ja: Ne mogu sutra, radim kolače.
Marko: Što?!? Čekaj, čekaj, čekaj, što? Ti? Kolače? Ti praviš kolače? Jesam li u paralelnom svemiru, što se upravo dogodilo?
Ja: Ja pravim kolače. Ima jedan kolač kojeg obožavam i naučila sam ga raditi i sad ga ponekad, jednom godišnje, možda češće, napravim.
Marko: I kako to izgleda? Mislim, ti koja sve planiraš, kalkuliraš, procesuiraš...
Ja: Lipo, točno tako. Isplaniram i onda pratim plan.
Marko: Ali ako si ga već radila, šta će ti plan... Vidi mene, koga ja pitam. Moraš mi dati da vidim kako praviš kolače. Ne vjerujem da ćeš odista raditi kolače.
Ja: Da te pustim u stan? Ne. Ne, ne, ne, ne... nikako.
Marko: Daj, molim te, bit ću dobar, obećajem! Pomagat ću?
Ja:
Marko:
Ja: Dobro. Ok. Dođi sutra u devet.
Marko: Jeeeee, super. Da donesem nešto?
Ja: Ne, ne treba, sve imamo.
Marko: Ok. Sutra u devet.
Ja: Sutra u devet.

Sutra, u devet

Marko: Dobar dan!
Ja: Dobar dan. Uđi.
Marko: Gdje je kuhinja?
Ja: Samo naprijed, ravno.
Marko:Gdje je moja pozicija?
Ja: Tu sjedi.
Marko: Mogu ovdje.
Ja: Ne, nego tu.
Marko: Na zapovijed!
Ja:
Marko: I što sad?
Ja: Sad tiho. Čekaj da sve posložim.
Marko: OK.

Pripremila padelu, papir za pečenje, dva para jednokratnih rukavica, jaja, brašno, vagu, mikser, bajame, orase, naranču, vaniliju, prašak za pecivo, šečer, grožđice te ih posložila po redoslijedu korištenja.
Stavila komad papira sa uputama na vrh stola.
Marko:

Stavila cukar i jaja skupa, odvojila jedan žumanjak i pripremila silikonski kist.

Ja: Evo, ti ćeš mazati kad bude gotovo, može?
Marko: Ja ću što? što treba raditi?
Ja: Ne sad, nego kad bude gotovo premazat ćeš žumanjak preko kolaća.
Marko: A-ha. Kužim. Može.
Ja: Ne kužiš, zar ne?
Marko: Nemam blage veze, ali ima vremena.
Ja: A-ha.
Marko:

Uzela mikser i izmješala cukar i jaja, dodala par kapi vanilije i ostrugala koru naranče, dodala brašno s praškom za pecivo i opet pomiješala. Dodala bajame, orase, grožđice, i sve opet žlicom izmiješala.
Izvadila nastavke od miksera i oprala ih.

Marko: Zašto pereš sad?
Ja: Da bude čisto.
Marko: Pa možeš poslije.
Ja: Sad je lakše.

Složila kabel od miksera i vratila ga u celofan pa u kutiju.

Marko: Jel to novi mikser?
Ja: Ne, stari, imam ga već preko 10 godina.
Marko: Jel to celofan u kojem je došao u kutiji?
Ja: Da.
Marko: OK.
Ja: Šta?
Marko: Ništa, ništa. Super. I što sad?
Ja: Sad treba ovo razvaljati na padelu u kruščiće.
Marko: Super.

Stavljam na ruke jednokratne rukavice.

Marko: U rukavicama radiš kolač?
Ja: Da.
Marko: Super. HACCP i higijenske regulative...
Ja:
Marko:
Ja: Shut-up.
Marko: Ok.
Ja: You realize we are surrounded with sharp tools?
Marko: Yes, I am aware of that.
Ja: Good. Behave.
Marko: I shall.

Razvaljala tijesto u krušćiće. Stavila pečnicu da se grije na 200 C.

Ja: Sad uzmi kist i ovako premaži sa žumanjcem.
Marko: U redu, shvatio sam. Daj mi kist.
Ja: Evo.
Marko: Jel ovako?
Ja: Je, u redu je.
Marko: Evo gotovo.
Ja: I sad u pečnicu na 20-30 minuta.
Marko: Sviđa mi se.

Stavila padelu u pečnicu i krenula spremati stvari sa stola. Onda oprala sve alate, stol, usisala kuhinju.

Marko: usisavaš kuhinju?!?
Ja: Da. Imam usisivač bez vrečice i ovo je tisuću puta brže nego sa metlom i škovacjerom.
Marko: Razumljivo. Usisavaš kuhinju.

Kad sam usisala kuhinju, samo produžila dalje i usisala hodnik i sobu, kad već je upaljen da prođem sve.

Marko:

Ja: Sharp tools.
Marko: A-ha.

Nakon 20-30 min.

Ja: Sad ih moramo pustiti da se ohlade i onda režemo na fete.
Marko: Mirišu super. Kuhinja uopće ne izgleda kao da su se u njoj radili kolači. Sve je čisto.... i usisano.....

Ja:
Marko: