Neki aspekti mog života

Ne znam.

Događa mi se tonu sitnih stvari tako da sam sva zbućkana. Kuglanje počinje biti bitka, a ne guštanje u sportu. Tolike svađe oko termina, pa ti neki interni tabori, više podsjeća na neke klikove u srednjoj školi nego sportski klub i zajedništvo.

I onda osobe koje ne znaju parkirati. Imala sam dva susreta s njima ovaj vikend. Jedna je parkirala po srid ceste - opravdanje joj je bilo da nije znala da je to cesta. Drugi je prijatelj susjeda koji na dvosmjernoj ulici uspije parkirat dijagonalno tako da ni moje mini auto ne može proć. Nisam bila kulturna već sam mu obrusila nek mi baci ključ il nek mu prijatelj ode u školu ako ne zna parkirat. I nek makne auto.

Slično mi se ponovilo danas. Vidjela one jastučiće punjene vanilijom na akciji i kupila paket. Izašla vani i vidila 4 kune skuplje na računu. Vratila se nazad u dučan i odnila cijenu sa police na blagajnu i rekla da mi da moje 4 kn. Pita me odakle mi ona cijena, ja kažem s police i onda dodam nisam je isprintala i donila od kuće, na što on uzvrati nisam to ni mislia. Užas. Nikad nisam vakva, a sad tri dana zaredom me bodu, a ja bacam lavu nazad.

I onda na poslu ludilo od sitnih brzih poslova... kompletiram tri četiri na dan. Zvao me voditelj ronjenja da dođem roniti preko vikenda. Hladno mi je, a ne mogu odbit. On mi je ka neki Alfa male u životu trenutno pa ga slušam bezpogovorno.

Danas sam na poslu popravljala satove, minjala baterije, pisala test engleskog jezika, popravljala kompjuter, pisala dokumentaciju za aplikaciju tečaja, ajme..... tako ti je to kad si KONZULTANT. He he....