MODESTI BLEJZ

Noa ne reče ništa, Predsjednik Vlade sačeka tren ali kako stari i dalje nije trzao on nastavi -Fala lipa, ima predsjednička jahta, nego velim za ove moje..
-Mm..
-Ministre jeli…
-Mm..
-U Vladi jeli…
-Aha. Bojim se da je sve zauzeto.
-Zauzeto?
-Zauzeto.
-Baš sve?
-Sve.
-Aha –nervozno puhne Predsjednik. Iz arke se oglasi prašumski kukukavac.
-Šta nemoš nešto izbacit? Napravit mista? Barem.. barem za Kolindu? –Predsjednik odluči pokušati diplomatskim putem.
-Izbacit šta?
-Pa štajaznan šta! Nemoš izbacit recimo ovo? –Predsjednik upre prstom u neku čudnu pticu.
Noa digne pogled -Pticu Dodo? Ne! –i spusti ga.
-Ne daš ticu za Kolindu?! Ma daj, pa barem Kolinda vridi jednu ticu! A ovo za Kalmetu, a? Za Kalmetu bi moga ovo, aj!
-Laoskog štakora? Ne.
-Ma daj, a za Primorca, a? Ovo bi moga za Primorca, a?
-Arakansku šumsku kornjaču? Jok!
-A Jadranka? Nemoj mi reć da ovo.. ovo.. šta ti je uopće ovo? Da to ne bi izbacija za Jadranku? Za Jadranku ej!
-Sellerovu morsku kravu? Ne dam!
-Ne bi izbacija kravu za Jadranku?! Pa kakav si ti to čovjek?? –zagrcne se Predsjednik.
-Ministri zauzimaju previše mista, ne dam ništa –hladnokrvno uzvrati Noa.
-Previše mista? –ponovi Predsjednik, mozak mu je radio sto na sat. Da samo smjesti ove svoje, a za ostale – ko ih jebe, sto put je reka: poslije njega - potop!
Noa ravnodušno nastavi blanjati gredu. Predsjednik odluči zaigrati oštrije -A jeli, tebi će ono tribat plavi dizel za ovu kadu, a?
-Ne ide na dizel.
-Onda nafta, a? Euro-super? Jelda je?
-Ni na super.
Predsjednik iživcirano blene u Nou, stari mu je upravo izbio sve adute iz ruke –Ni na super? Pa jebate na šta ide? Nemoj mi reć da je motor na bio-dizel?
-Nema motora.
-Nema motora?!
-Nema motora –stari zabije klin –zato se i zove rafting.
-Aha –Predsjednik neurozno prođe rukama kroz srebrno-sijedu kosu, shvati da kod starog ne pali ucjena, mora preći na plan B. Plan B nikad nije iznevjerio.
-Slušaj Noa, tiš´ ono plutat na moru sam jel´tako?
-Tako je.
-Dugo, dugo, duuugo? Jel´tako?
-Na šta ciljaš?
-Duuuuugo, duuuuuugo, duuuuuuuuugo? Mogli bi reć´i preduuuuuuugo jel´da?
Noa stane sa blanjanjem i znatiželjno ga promotri –I šta sa tim hoćeš reć´?
-Pa.. ovaj.. Noa prijatelju.. jeli.. he-he, mislim da ćeš se složit, mislim da ćeš se složit da…
-Da?
-Da na moru tako duuuuuugo jeli, tako duuuuuugo…
-Da??
-Nije lako jeli bez… jeli… bez…
-Bez???
-Plesačica! –napokon ispali Predsjednik.
-Plesačica? –ponovi Noa.
-Preciznije rečeno - brazilskih plesačica –Predsjednik mu lukavo namigne.
Noi se orosi čelo, osjeti kako mu u ruci drhti.. blanja –Brazilskih plesačica –ponovi ko u transu. Predsjednik se zadovoljno nakesi, osjeti da je Noa zagrizao ješku –Tucet obnaženih brazilskih plesačica.
-Obnaženih brazilskih plesačica –obliže Noa suhe usne zagledan negdje u nešto, oči mu zasjaje.
-Prijatelju, onda smo se dogovorili? Tucet preplanulih obnaženih brazilskih plesačica, čekaju samo tebe –nije popuštao Predsjednik Vlade baš ko onaj udav šta je visio sa krme - ali tek po isporuci! Onda prijatelju?
Noa se na to trgne i užurbano potrči po dvorištu –Šta si ono reko? Kolinda – Dodo, Kalmeta – Laoski štakor, Primorac – kornjača, Jadranka - krava…

A možda staru kriminalku ne bih trebala nazivati zlostavljanom bakicom, šta će nam taj sentiment? Možda bih je trebala nazivati onako kako je naziva rvacko pravosuđe – osuđenom zločinkom? Stara je krala struju – ej, krala struju! Sigurno je sprovela crijevo do prve trafo-stanice i išćućala rvackoj elektroprivredi dušu. Jebate Zagreb je morao uvesti redukcije, koliko je stara krala. Takve bi trebalo odmah pred zid, zid velim vam!
Rvacko pravosuđe i inače nema predrasuda, evo da je kojim slučajem i onaj Ashner krao struju i njega bi automatski strpali u zatvor. Ali jebiga - on nije krao struju. On je samo u Drugom svjetskom prokazivao neke Židove, neš´ti zločina, jelte, biti smrdljivi nacist. Ali da je kojim slučajem počinio takav užas kao što je krađa struje, ne bi izbjegao rvackoj ruci pravde, ne-ne. Dohvatila bi ga tek tada ta ruka čak i u Austriji.
Pa čak i da je Premijer krao (znam da je teško takvog poštenjačinu i zamisliti u takvoj situaciji, ali molim vas dajte sve od sebe, upregnite možđane) – i njega bi vjerujte mi rvacka duga ruka pravde dosegla, o da! Kurčevito rvacko pravosuđe imalo bi hrabrosti i za to, garant! Ali jebiga, on nije struju krao, on je samo malo slagao, štono bi se reklo - njemu HEP ništa ne može, njemu je sve super. Ili euro super jer on vam je takav - europski tip. Njemu je sve to isto Bruxelles, Zagreb, bečka torta, bosanski lonac, tiramisu, ptice, jarebice, prasice, kobasice. On je svugdi doma. Super, super!

Kremenko je inače dovoljno dugo kroz staklo promatrao vanjski svijet da o njemu stvori par zabrinjavajućih zaključaka. Već je kao mala ribica shvatio da je vanjski svijet potpuno iskrivljen, nekako u krug. Odozgo je promatrao ponašanje Obitelji i shvatio da Obitelj ima čudne običaje. Prežderavaju se, previše buče, mlate rukama, nemaju peraje i bulje u nešto kockasto što isto previše buči i ne pliva, a nije akvarij.
Otac je po Kremenku bio Ok tip, često ih je hranio dimećim štapićima, samo što bi svaki put kad bi ih ubacio u akvarij - prestali dimiti. Kremenko se pitao jeli to razlog njihovom odvratnom okusu, to što su nedovoljno kuhani? Ah ništa zato, barem je imao dobre namjere, za razliku od Majke koja je po Kremenku jedna obična riboubojica. Sve one ribe koje je nemilosrdno rasporila kuhinjskim nožem bile su dovoljan dokaz za to. Kćer i Sin su opet bili na svoj način. Kćer često kucka po akvariju, pravi grimase i pokazuje im travu u nosu, valjda se želi praviti važna, a Sin im noću u akvarij ubaci i dodatnu hranu, neki bijeli prah u vrećici. No nekako ga uvijek zaboravi iz nje i izvaditi pa prah ni on ni Ronaldinho ni jednom nisu kušali. Budući da ga ne bi ni kušali, sutradan bi Sin vrećicu ponovo vadio van i tako skoro svaki drugi dan. Kremenko je zbog toga bio strašno frustriran, ali ni približno toliko frustriran koliko je bio zbog Franje, izvora Kremenkovih najvećih strahova, uvijek gladne mačketine koja se slasno oblizivala promatrajući njegov akvarij. Kremenka su zbog njega boljele peraje i mučila ga je loša probava.
Najveća mu je noćna mora bila da će završiti u Franjinim zakrivljenim očnjacima, baš kao pokojni mu roditelji. Dobro se sjećao tog dana, bio je još tinejđer zdravih škrga kad su mu roditelji preminuli krivnjom Majke riboubojice koja nije na vrijeme pročistila njihovu vodu. Nemilosrdno ih je izvadila van i bacila u kantu za smeće na dohvat proždrljivog Franje. Od tada je samovao i strahovao dugo dugoooo sve do nedavnog dolaska cimera Ronaldinha, kojemu se obradovao više nego Očevom neskuhanom štapiću. No na njegovo razočaranje Ronaldinho se kako rekosmo pokazao nezahvalnim i dosadnim društvom i Kremenko je opet pao u apatiju u kojoj je plivao sve do danas.
Oh kako je samo podcijenio svog cimera! Ovaj je Uskrs Kremenku potpuno promijenio život. Nema više strahova, nema više drhtavih peraja, on je od danas preporođena riba!

A ti si ono od Ike pokojnog Mate šta je na željeznicu radija stariji mali jelda jesi ti si bija uno u velike škole iša i nisi završija ne znan ono di u Zagreba jelda je šta si ono bija ne znan šta si u novinar jelda je i sučin se ono ti baviš ničin biće u grad iđeš u kavić ne znan di jeli pristojno i pitat, bože li te lipi moj nu ga kake kose lipe duge jemaš ki cura nimoj se uvridit ča ja vako rećen ma tako cure duge kose nose a i koji muški ako je oni drogaš božemiprosti nemoj se ti ljutit šta Zorka vako ne rečen ja da si i ti drogaš božemiprosti, to ja za one ča prid dućan pa iza noći druže se svašta nešto radu piju drogaju se zavijaju ki oparene maćke božesaćuvaj a ja ne znan koji su, oni Pajin sridnji Sic šta ga zovu i ludi Prlja Antina Keca i mali Blućika znan ja njih svi, a mlađi ti je brat još u škole sa mojizin malin Juron šta je super uči i u matematiku sve znade od najstarijeg mi sina šta je na bubreg bija obolija pa se bija oparira pa se priporodija. A on je na željeznicu isto bija teško radija pa radi tega obolija pa bija zalega pa se nije bija oženija, ja stani brigu stani kukuleči nemoj sine nemoj materi u kuću stari divac ostat i unda se on bija diga pa naša gore poviše matereti Mare dvi kuće iza one murve di ti je rodon i ćaća joj i mater jon pokojna naša sebi jenu šta je stara cura bila ma je u matere Kate od pokojnog Šepka kovača jedinica bila, pa je doveja materi svojon to jest menizin veli evo majko tebi ćeri i tako je i bilo ja nju privatila ki da je moja a nije neću ništa da rečen protiv dobra mi je a mogla je i bolja ali neću ništa da rečen nemoj mi štogoda zamirit. I unda ti je ona godina prošla prvega sina rodila Antu, pa godina i drugega Stipu, pa jopet godina i trećega Juru i unda došla četrta i jopet da će jon drob pod suknjon da će i jopet muško kad ti veli una joooo majko da mi je ćer jer šta je mater brez ćere pod stare dane ko će staro okrenit ko će staro oprat i una ti ni pet ni šes pravo u bulantu da će se čistit. Kad ti una tamo a ono ona rodila dite drugi dan umrlo, a ona rodila dite zečja usna, a ona rodila dite brez desne ruke, a ona će na to e neka-neka tebe mili moj sine mali Mate rodiće tebe mater e neka si muško i tako je i bilo. A tebi je ono mater sisu oparirala jelda je nemoj ti Zorki zamirit šta ja pitan ja pitan šta ne znan, a kako jon druga jel iđe u dotura ka će s kin će i kako će jadna ti je a dobra ti je nima take nadaleko nemoj Zorki zamirit šta Zorka vako, a ovi moj od sridnjeg mi Luka dotur velike škole zato u Zagreb završija i enoga sad gorika bija mu dida niki dan skida kurje oči, ne ovi moj pokojni nesritnjak lako mu duši i teška mu zemlja nego oni od matere mu ćoravi Šuko šta je bija i treću oženija pod stare dane malu Micu pa ga ona pijandoru nije tila trpit vengo ti Mica lipo rano jutri prija ti se un rastriznija uzmi pare pa na bus pa u Splita pa u Nimačku i eno ti je i dan danas sa nikin Švabon Hanz se zove šta je crivo oparira pa nosi kesu misto opasača on će pod zemlju a ona marke u žep pametna je mala Mica vaik bila na pokojnog joj strica Liju Musu šta je Talijancima duvan preprodava. A i ovi tobus vrag mu sriću i nesriću izija prija bi vozija svako malo i u jutro i u dan i u noć bija je i oni konbi šta je iz luke vozija moga si di si tija a sa ka ima škola ima tobus ka nima škola nima tobus, di si bija šta si radija ništa a šta triba stoj doma ko te pita šta ti triba…

U odjelu na hodniku osam kreveta, pacijentu ne ostavlja nimalo privatnosti a kamoli dostojanstva, na šporkoj posteljini sasušena krv, lancuna nema, zavoja nema, svega fali. Preko rane još uvijek onaj isti zavoj sa operacije, još krvav. Sa njim će otići i doma. U sobama natrpano po njih pet-šest, starčad, jauče, plače, kumi za nečim protiv bolova, niko ih ne jebe ni pet posto. Čistačica prvo pere pod, pa onda WC pa onda dijeli hranu. Nema osoblja.
Za doručak šalica čaja, feta kruva, margarin.
Za ručak skuhani krumpir, bez ičega.
Za večeru feta kruva, feta salame.
Ljudi gladni. Sa dolaskom noći dolazi i smrt. Kroz zidove jauci. Na hodniku šepaju starci, WC jedan, gadi ti se u njega i ući, papira nema. Vizite ni ne gledaju lice, nevidljiv si dok ne daš. Ako fali kreveta, a kreveta uvijek fali šalju te doma pa neka glava boli i nek su noge teške, sve će to proći. Oće, oće. Dolazi sestra, vi ste na redu za operaciju ali, ali doktor taj-i-taj žuri na trajekt znate, gradi kuću pa da ga ne čekaju radnici, vi ćete pričekati, shvaćate? Da naravno, to nikako ne smijemo dopustiti, da doktor zakasni na trajekt.
Dali ste mi dvostruku narkozu, ne mogu od bolova, ne ne, neće ni da čuju, vi ste krivi, niste smjeli na WC, ali morao sam, ne ne, kud bi oni bili krivi. Baš u vrijeme posjeta sestra napadno ulazi u sobu - i čeka. Čeka. Odmjerava vas, odjeću, cipele, torbu, posebno torbu, gleda sok, kekse, voće. Gdje je do sada bila. Gdje je sinoć bila kad su starci zapomagali. Znaš da te čekaju još i kontrole, kavu si rasporedio, u bijeli papir da se ne vidi, deka deset za čistačicu, dvadeset za ovu šta previja, dvadeset za glavnu da se ne uvridi, bombonijera u pripremi zlu ne tribalo. Doktore molim vas trenutak, on brže bolje otključava ordinaciju. On zna. Pružaš sliku, jutros si je skinuo sa zida, osmijeh mu od uha do uha, prvi put vam izgovara ime, nema problema, osmijeh, ne ne, uopće problema nema, opet ime, dođite samo vi dođite možete i privatno. Da, on radi i privatno. Na podu poredano desetak vrećica whiskeya, šteke, bonbonijere, kava, jutro još traje, uza zid naslonjena i druga slika, ova je veća, ulje na platnu. Srce, bubreg, pluća? Tvoja sada djeluje tako bijedno. Stol je zaključan, pa ne vidiš kuverte. Izlaziš, puziš, kući, kući, samo kući! Boli glava, boli, puca, samo kući.