Kremenko se do sada naprosto užasavao Uskrsa, sva ta pojedena riba koju je Obitelj preživala, sve te riblje kosti koje je ona ofucana mačketina Franjo krskao ispod stola, a Kremenko kroz staklo promatrao stvarala mu je grop u želudcu. No ovaj Uskrs je sve to promijenio, od sada će sve biti drugačije, Kremenko je to vrlo dobro znao.
Njegov cimer Ronaldinho kao da ništa od toga nije primjećivao i tog se dana u godini ponašao kao i svakog drugog dana u godini, to jest kao tipična priglupa akvarijska riba koja nema drugih poslova osim zijevanja i kulerskog plivanja u krugovima (tvrdio je da kruženje po akvariju uopće nije priglupo nego samo njegova specijalna taktika). No Ronaldinho je bio pridošlica, nije bio akvarijac kao Kremenko čiji su roditelji i sami bili akvarijci i čiji se cijeli poznati svijet svodio na šarene kamenčiće, gipsani dvorac i dvije lažne trave. Stoga Kremenko nikako nije kužio što u ispuštanju balončića ima toliko specijalno niti o kakvoj zaboga taktici Ronaldinho priča, ali svog se zagonetnog cimera to nikad nije usudio upitati, do danas. Kad je sve shvatio.
Kremenko je inače dovoljno dugo kroz staklo promatrao vanjski svijet da o njemu stvori par zabrinjavajućih zaključaka. Već je kao mala ribica shvatio da je vanjski svijet potpuno iskrivljen, nekako u krug. Odozgo je promatrao ponašanje Obitelji i shvatio da Obitelj ima čudne običaje. Prežderavaju se, previše buče, mlate rukama, nemaju peraje i bulje u nešto kockasto što isto previše buči i ne pliva, a nije akvarij. Otac je po Kremenku bio Ok tip, često ih je hranio dimećim štapićima, samo što bi svaki put kad bi ih ubacio u akvarij - prestali dimiti. Kremenko se pitao jeli to razlog njihovom odvratnom okusu, to što su nedovoljno kuhani? Ah ništa zato, barem je imao dobre namjere, za razliku od Majke koja je po Kremenku jedna obična riboubojica. Sve one ribe koje je nemilosrdno rasporila kuhinjskim nožem bile su dovoljan dokaz za to. Kćer i Sin su opet bili na svoj način. Kćer često kucka po akvariju, pravi grimase i pokazuje im travu u nosu, valjda se želi praviti važna, a Sin im noću u akvarij ubaci i dodatnu hranu, neki bijeli prah u vrećici. No nekako ga uvijek zaboravi iz nje i izvaditi pa prah ni on ni Ronaldinho ni jednom nisu kušali. Budući da ga ne bi ni kušali, sutradan bi Sin vrećicu ponovo vadio van i tako skoro svaki drugi dan. Kremenko je zbog toga bio strašno frustriran, ali ni približno toliko frustriran koliko je bio zbog Franje, izvora Kremenkovih najvećih strahova, uvijek gladne mačketine koja se slasno oblizivala promatrajući njegov akvarij. Kremenka su zbog njega boljele peraje i mučila ga je loša probava.
Najveća mu je noćna mora bila da će završiti u Franjinim zakrivljenim očnjacima, baš kao pokojni mu roditelji. Dobro se sjećao tog dana, bio je još tinejđer zdravih škrga kad su mu roditelji preminuli krivnjom Majke riboubojice koja nije na vrijeme pročistila njihovu vodu. Nemilosrdno ih je izvadila van i bacila u kantu za smeće na dohvat proždrljivog Franje. Od tada je samovao i strahovao dugo dugoooo sve do nedavnog dolaska cimera Ronaldinha, kojemu se obradovao više nego Očevom neskuhanom štapiću. No na njegovo razočaranje Ronaldinho se kako rekosmo pokazao nezahvalnim i dosadnim društvom i Kremenko je opet pao u apatiju u kojoj je plivao sve do danas.
Oh kako je samo podcijenio svog cimera! Ovaj je Uskrs Kremenku potpuno promijenio život. Nema više strahova, nema više drhtavih peraja, on je od danas preporođena riba!
-FRANJO! FRANJOOOO! Di je sad ta mačketina kad je triban!?! Suze, SUZEEEE nađi Franju i daj mu ove iznutrice!
-Mare di si mi stavila cigare?
-Vrag ti sriću odnija i tebi i cigarama cilu si mi kuću zasmrdija, mrš vanka na balkon pušit!
-A šta ta riba ne smrdi, mrš ti vanka čistit! Di su mi cigare kad te pitan!
-Eno ti ih kraj akvarija di si ih i ostavija, dabogda na guzicu propušija!
-Dabogda ti.. dabogda ti.. –bezuspješno je tražio dovoljno jaku kontru, no na kraju odustane.
-Samo me ti moj Kremenko kužiš, samo ti jelda? –čik baci u vodu i posegne za novom, na papiriću pri dnu akvarija sitnim je slovima pisalo: Pirahna pirahna.
Iz dvorišta se samo čulo -FRANJOOOO, FRANJOOOOO!!! Ma di je ta mačketina sad kad je triban!?!