Tvoji nježni i drhtavi dodiri pale mi kožu,
Usne tvoje vrele bez daha me ostavljaju.
Nemoj se odmicati ni milimetra od mene,
Neka nam se tijela ni zraku ne suprotstavljaju.
Zagrli me čvrsto, jako, nek ostanem bez daha,
I ne dopusti ni milimetru kože da bude slobodan.
Ljubi me iskreno, toplo, meko, strasno, požudno,
I trenutak i osjećaj u nama bit će tad poseban.
Budi uz mene i kad mirisno jutro svane,
Kad na mom licu više ne bude mjesečine.
Pogledaj moje oči, usne, obraze užarene
I pusti nek sve u nama bude puno vreline.
Ne okreći mi leđa, kad strast vatrena prođe.
Znaš, tuga tada zna biti još gora i veća.
Kad netko leži kraj tebe, okrenut leđima
Kao da prestankom čarolije prestaje i sreća,
Već gledaj me mazno, nježno me ljubi.
Neka trenutak bude samo naš i nezaboravan.
Smješkaj mi se, ma koliko osjećao umor,
Taj gest iskrene ljubavi je jedino ispravan.
Uzvratit ću ti istinom, putenošću svojom,
I bit ce vremena i za naše mirne snove.
Kada si samnom, u strasnom zagrljaju,
Molim te, pusti nek nam tijela sama govore.