Hej Franjo javi se
Previranja, prepucavanja, preporod
Danas sam si postavila vrlo važno pitanje.
- Jesu li sve ove pjesme upućene Franji?
- A jooooooooooj ! Ne znam. Mislim da djelomično jesu. U stvari nisu.
- Ili jesu ili nisu ?
- Pa sad, zatekla si me. Ja u stvari ne znam Franju… On jeste postojan i s njim se jesam tipkala… Ali ja mu ne nudim sebe na dlanu. Samo žalim što se nikad nismo sreli.
- Franjo je tvoja inspiracija?
- Da. Otkada smo se virtualno sreli ili bolje reći izgubili, ja pišem.
- Ti si u fazi oblačkastoj, lelujavoj, zanesenoj ?
- Da. To je moja faza kada me spuca pisanje, kada sipam riječi, kada sam nemirna i poletna. Odlična faza u kojoj ne trebam ni jesti, ni spavati. U toj fazi se jako puno smijem, i sve mi je vrckasto i trckasto. Psihijatri bi rekli euforija. Ja bih rekla sreća, a možda i ljubav.
- Jesi li ti možda zaljubljena u Franju ?
- Kakvo glupo pitanje ! Kako mogu biti zaljubljena u nekog koga ne znam ?
- Pa ono malo što znaš o njemu, potaklo te na pisanje, promijenilo te… pišeš ljubavne pjesme.
- Hm. Da. Uistinu sam zaljubljena unaprijed, u jednog Franju koji me voli, u onog kojeg čekam, a taj netko ne mora biti ni nalik mome Franji kojeg tražim.
- Tvoj Franjo i Franjo ? Jesu li to dva lika ?
- Ja bih željela da budu jedan.
- Znači ipak si zaljubljena u svog Franju.
- Ne. Da. Ne znam. Možda. Ma pusti me na miru da uživam u maštanju.