marchelina
20.10.2011., četvrtak
Postić pišem, kolač mi se proli
|
Neki dan san išla napisat post a na špakeru su mi se krčkali neki sastojci za jedan kolač. I tako ja pišen li pišen i onda se sitin, usrid stvaralačkog rada, da mi se nešto tamo krčka. Na brzinu ja to sve umišala izmišala zamišala i stavila peć. Boja tih sastojaka uopće nije ličila na boju iz recepta kojeg san našla negdi na internetu, ali san rekla sebi šta ima veze to na netu je stoposto fotošopirana slika sastojaka i kolača. Onda se kolač ispeka, i, kad san ga izvadila iz špakera, bilo mi je malo sumnjivo šta se kolač...ovaj, valja po posudi. Kliko se ja razumin u kolače, oni se nakon pečenja ne bi tribali gibat i valjat i jurcat. Ka svaka iskusna domaćica, ostavila san ga da se oladi i stvrdne. Međutin, nije se stvrdnija. Pa smo ga mogli ist samo žlicon. Zato san odlučila da više ne smin istovremeno pisat i pravit kolače. Odsad samo pišen. E, ali u međuvrimenu san počela pisat za Danas.hr pa ne mogu na dvi strane, toliki lumen baš nisan. Zato izvješće o prosvjedu, za one koje zanima, morete nać ovdi . A od idućeg tjedna ću se malo opet posvetit blogu jerbo mi baš fali. Zapostavila san blogiranje šta zbog kolumnisanja šta zbog traženja posla, bez kojeg sam ponovo nedavno ostala. Uvik izaberen pravi trenutak za bit bez posla. Tribala bi se takoreć već pomalo spremat za penziju a ne tražit posal. Ali to ostajanje bez posla dobro djeluje na čovika, kad si svako malo na početku, osjećaš se mlađim, neizvjesna budućnost jednostavno pomlađuje, regenerira, pokreće adrenalin i avanturistički duh. Svakome bi to priporučila, kerumami. |