marchelina
07.09.2011., srijeda
Na ovi dan
|
Na početku smo samo onako stali i iščekivali. Većina judi je sidila na skalama i zidićima. Postojala je u meni mala strepnja, da će sve pretvorit u patetičnu burlesku. Kako to već ide na ispraćajima slavnih, odnekud se pojave čudni likovi sa još čudnijim, neukusnim izjavama tipa "Uvik smo bili jako dobri...". Najedanput odnekud izvuku nevjerojatne zgode proživljene s onim šta je partija. A ti, u nekom kantunu stišćeš u prsi sve šta si o njemu zna i sve šta si s njim proživija. I kažeš sebi, ko ga jebe, papana, sam je izabra svoj put. Neću suze pustit za njim. Peristil se punija i svi su samo tako stali i čekali. Onda je krenila. Suknila put neba "Ništa kontra Splita". Prid mojin incukanim očima kompletni se Peristil diga na noge i počeja...plesat. Neki čovik isprid mene je na ramenima drža dite i cupka zajedno sa ditetom. Jedan momak iza mene je rukom bržebolje pokuša sakrit oči ali nije uspija. Svi smo vidili da plače. Kad je toga posta svjestan, viknija je, urliknija: "Pederu, zajeba si nas!!!!!" Aj, s time je malo spasija obraz. Ono malo duše šta je ovome gradu ostalo, tu noć se ujedinilo na Peristilu. Da nije ništa drugo u životu napravija, samo za to san mu zahvalna. Neko je stavija spot "Ništa kontra Splita" na YouTube, a jedna komentatorica je ispod nje napisala: "Ima nešto u ovoj pjesmi, ne mogu to opisati." E. Ne mogu ni ja. |